Kašnjenja Kancelarije Specijalizovanog tužilaštva u Hagu sa obelodavanjem oslobađajućih dokaza, kao i brojne "cenzure", odnosno redakcije optužnice i svedočenja svedoka, ometaju istragu odbrane bivših čelnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) advokat bivšeg predsjednika Kosova Hashima Thaçija, Gregory Kehoe.
Thaçi se, kao bivši komadant OVK, zajedno sa ostalim bivšim komadantima - Kadrijem Veselijem, Jakupom Krasnićijem (Krasniqi) i Redžepom Seljimijem (Rexhep Selimi) - nalazi u pritvoru u Hagu od novembra 2020. godine.
Oni se terete za ratne i zločine protiv čovečnosti, a datuma za početak suđenja još nema.
Kehoe kaže da je proces puštanja oslobađajućih dokaza, za koji je odbrana više puta tražila da se ubrza, poboljšan.
Obelodavanje ovih dokaza je predviđeno Pravilnikom o postupku i dokazima Specijalizovanih veća.
Ovi materijali koje Tužilaštvo daje odbrani u postupku izvođenja dokaza, ukazuju na nevinost ili ublažavaju krivicu optuženog. Ove vrste dokaza utiču i na pouzdanost dokaza koje poseduje Specijalizovano tužilaštvo u Hagu.
Kehoe kaže da su kašnjenja u objavljivanju oslobađajućih materijala uticala na sudske odluke da se optuženi ne puste iz pritvora.
Prema njegovim rečima, odbrana je u postupku obelodavanja materijala Specijalizovanog tužilaštva u Hagu nedavno dobila oslobađajuće dokaze, koji su mogli da utiču na odluku sudije za prethodni postupak da se optuženi pusti iz pritvora tokom pretkrivičnog postupka.
"Pitanje koje sam postavio pred sudijom na statusnim konferencijama bilo je: da li biste želeli da vidite ove iskaze svedoka ili da znate za ove informacije kada ste doneli odluku da ih ne puštate iz pritvora? Definitivno da, to bi bila očekivana reakcija. Dakle, da li nam ovo šteti? Apsolutno", ocenjuje advokat Hashima Thaçija.
Kehoe kaže da bi, na osnovu postupaka Specijalizovanih veća - poznatih kao Specijalni sud - trebalo odmah izvući oslobađajuće materijale iz Specijalizovanog tužilaštva i ponuditi odbrani, ali Nevenka Tromp ne smatra tako.
Tromp, koja je više od decenije bila istraživačica u Haškom tribunalu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, kaže za RSE da bi odbrana bivših lidera OVK svu svoju energiju trebalo da usmeri na početak suđenja što je pre moguće jer, prema njenim rečima, oslobađajuće dokaze Tužilaštvo može izvući i tokom suđenja.
"Mislim da nije realno i zamislivo da u megaprojektu Tužilaštvo može da dostavi sve oslobađajuće materijale, pogotovo pre početka suđenja. Odbrana mora da uzme u obzir da će im tokom suđenja biti data velika količina [materijala] koje je Tužilaštvo prikupilo", smatra Tromp.
Prema njegovim rečima, ima 60 svedoka čiji identitet nije otkriven. Identitet nekih od njih biće otkriven 30 dana pre početka suđenja, a nekih 30 dana pre svedočenja pred Specijalizovanim većem. I, dodaje Kehoe, mogu proći godine da počnu svedočiti.
"Mi nećemo znati šta poseduje Tužilaštvo dok ti ljudi ne budu svedočili. Štaviše, dve osobe se trenutno uopšte ne mogu identifikovati. Retoričko pitanje je: kako možemo u potpunosti ovo istražiti da bismo zaštitili naše klijente? U ovim okolnostima, to je izuzetno teško", tvrdi Kehoe.
U Specijalizovanom tužilaštvu nisu želeli da komentarišu izjave odbrane u vezi sa objavljivanjem materijala.
Međutim, portparol Christopher Bennett je u pisanoj izjavi RSE rekao da je Specijalizovano tužilaštvo predalo više paketa sa materijalima. On je rekao da je samo 24. marta ove godine odbrano, po pravilu 102, i dostavljeno 19 paketa sa materijalima sa više od 8.000 izveštaja. Ovo pravilo uključuje izjave svedoka koje Tužilaštvo namerava da pozove na suđenju, ali takođe iskaze drugih svedoka koje će Tužilaštvo predstaviti na suđenju.
Advokat Kadrije Veselija, Ben Emmerson, je na statusnoj konferenciji 20. maja pokrenuo i pitanje moguće saradnje Specijalizovanog tužilaštva i vlasti u Srbiji.
On je rekao da su tokom suđenja u Haškom tribunalu zvaničnici obaveštajnih službi Srbije, uključujući, kako je rekao, odgovorne za Kosovo, podsticali ljude na lažno svedočenje.
I Kehoe je zabrinut zbog saradnje Specijalizovanog tužilaštva i Srbije. On kaže da je za vreme Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju bilo slučajeva da su državni organi Srbije fabrikovali podatke ili iznosili lažna svedočenja.
Zbog toga, dodaje Kehoe, odbrana bivših čelnika OVK sada od Tužilaštva traži da sazna odakle su materijali, ali i od kojih državnih organa Srbije su dobijeni.
"Mogli bismo da istražimo genezu tih informacija i ako ih povežemo sa drugim informacijama koje dolaze od srpskih obaveštajnih službi i srpskog odeljenja za ratne zločine, mislim da sud može da dođe do logičnog zaključka da se sa informacijama, koje su dobijene od strane državnih organa Srbije, treba odnositi veoma pažljivo, sa obzirom na njihovu istoriju namernog kreiranja lažnih informacija, ne samo u medijima, već i na sudovima – barem na Međunarodnom sudu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji", kaže Tačijev branilac.
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je ranije saopštilo da će sarađivati sa Specijalnim sudom u Hagu. Ova institucija je takođe bila uključena u istrage specijalne radne grupe Evropske unije (SITF).
Ovo telo je istraživalo tvrdnje koje se spominju u izveštaju Saveta Evrope iz 2011. godine, koji je sačinio tadašnji švajcarski senator Dick Marty. Nakon njihovih nalaza, došlo je do formiranja Specijalnog suda.
Kako se navodi na internet stranici, Tužilaštvo za ratne zločine Srbije "koordiniralo je razgovore sa svedocima, i dalo je neophodne informacije/dokumente, te olakšalo komunikaciju između SITF-a i organa/agencija Vlade Srbije".
Ona kaže da se o ovoj temi može mnogo naučiti iz predmeta u Haškom tribunalu protiv bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, pošto su, prema njenim rečima, institucije Srbije, uključujući Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao odgovor na optužbe izneli dokaze nakon utvrđivanja činjenica, uključujući izveštaje i mape.
"Zabrinutost [odbrane] je krajnje legitimna i mislim da bi odbrana toga trebalo da bude svesna. Presuda Miloševiću predstavlja važnu ocenu ovog konkretnog pitanja. Zato što smo na suđenju Miloševiću razotkrili takozvanu Komisiju Vojske Jugoslavije za saradnju sa Haškim tribunalom, gde su mnogi od ovih post facto dokumenata sačinjeni, u cilju oslobađanja države Srbije od krivice i sve pojedince, uključujući i Miloševića", kaže ona.
Specijalizovano tužilaštvo je, međutim, u saopštenju upućenom RSE navelo da su dokazi koji su do sada bili obelodanjeni odbrani dolazili iz različitih izvora.
Kako se pretpretresni proces nastavlja u Hagu bez određenog datuma za početak suđenja, Kehoe ističe da dokazi koje obelodanjuje Specijalizovano tužilaštvo imaju za cilj da se optuženima "prikači sve što bi moglo izgledati kriminalno" a što se dogodilo tokom 1998-99, pod teorijom "udruženog zločinačkog poduhvata", tvrdnje koje on smatra "smešnom".
Thaçi, Veseli, Krasniqi i Selimi, prema optužnici koju su Specijalna veća podigla 26. oktobra 2020. godine, smatraju se da su bili deo "udruženiog zločinačkog poduhvata".
Oni su osumnjičeni za krivična dela koja predstavljaju ratne zločine: nezakonito ili proizvoljno lišenje slobode, okrutno postupanje, mučenje i protivpravno ubijanje, te zločine protiv čovečnosti: zatvaranje, druga nehumana dela, prisilni nestanak lica i progon.
Zločini su navodno počinjeni između marta 1998. i septembra naredne godine na nekoliko lokacija na Kosovu i na severu Albanije.
Ali, zbog vremenske distance kada su zločini navodno počinjeni, Tromp kaže da se očekuje da će forenzički dokazi biti minimalni protiv bivših vođa OVK. Ali suštinski će, prema njenim rečima, biti iskazi svedoka, koji, kako kaže, moraju biti zasnovani na dokumentima.
Prema rečima Nevenke Tromp, očekuje se da će većina ovih dokumenata doći iz Beograda.
"Iskazi svedoka ništa ne vrede ako nisu potkrepljeni dokumentovanim dokazima, odnosno dokumentima, a ovde će većina ovih dokumenata uglavnom doći iz Beograda. Beograd je izuzetno zainteresovan da Tužilaštvu dostavi brojne materijale, što više, to bolje. Ali, onda je dužnost Tužilaštva da uporedi svedoke sa dokumentima", kaže ona.
Prema njenim rečima, baza podataka Tužilaštva treba da sadrži informacije poput odakle dokumenti dolaze, ko ih je dostavio i kada su načinjeni.
"Tužilaštvo je procenilo da će za izvođenje svojih dokaza biti potrebno 1.500 sati, bez razmatranja dokaza odbrane. Na osnovu ovih vremenskih rokova, s obzirom na međunarodna suđenja koja su se odvijala u prošlosti, posebno u Haškom tribunalu, to znači [da bi suđenje moglo potrajati] nekoliko godina, možda i duže", kaže Kehoe.
Specijalni sud, sa sedištem u Hagu, ima za cilj da istraži navodne zločine koje su počinili bivši pripadnici OVK nad etničkim manjinama i političkim protivnicima u periodu od januara 1998. do decembra 2000. godine.
Ove tvrdnje su prvi put pomenute u izveštaju Saveta Evrope, koji je sastavio tadašnji švajcarski senator Dick Marty. Ovaj izveštaj je, zapravo, otvorio put formiranju Specijalnog suda odlukom Skupštine Kosova 2015. godine.
Oni se terete za ratne i zločine protiv čovečnosti, a datuma za početak suđenja još nema.
Kehoe kaže da je proces puštanja oslobađajućih dokaza, za koji je odbrana više puta tražila da se ubrza, poboljšan.
Obelodavanje ovih dokaza je predviđeno Pravilnikom o postupku i dokazima Specijalizovanih veća.
Ovi materijali koje Tužilaštvo daje odbrani u postupku izvođenja dokaza, ukazuju na nevinost ili ublažavaju krivicu optuženog. Ove vrste dokaza utiču i na pouzdanost dokaza koje poseduje Specijalizovano tužilaštvo u Hagu.
Kehoe kaže da su kašnjenja u objavljivanju oslobađajućih materijala uticala na sudske odluke da se optuženi ne puste iz pritvora.
Prema njegovim rečima, odbrana je u postupku obelodavanja materijala Specijalizovanog tužilaštva u Hagu nedavno dobila oslobađajuće dokaze, koji su mogli da utiču na odluku sudije za prethodni postupak da se optuženi pusti iz pritvora tokom pretkrivičnog postupka.
"Pitanje koje sam postavio pred sudijom na statusnim konferencijama bilo je: da li biste želeli da vidite ove iskaze svedoka ili da znate za ove informacije kada ste doneli odluku da ih ne puštate iz pritvora? Definitivno da, to bi bila očekivana reakcija. Dakle, da li nam ovo šteti? Apsolutno", ocenjuje advokat Hashima Thaçija.
Kehoe kaže da bi, na osnovu postupaka Specijalizovanih veća - poznatih kao Specijalni sud - trebalo odmah izvući oslobađajuće materijale iz Specijalizovanog tužilaštva i ponuditi odbrani, ali Nevenka Tromp ne smatra tako.
Tromp, koja je više od decenije bila istraživačica u Haškom tribunalu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, kaže za RSE da bi odbrana bivših lidera OVK svu svoju energiju trebalo da usmeri na početak suđenja što je pre moguće jer, prema njenim rečima, oslobađajuće dokaze Tužilaštvo može izvući i tokom suđenja.
"Mislim da nije realno i zamislivo da u megaprojektu Tužilaštvo može da dostavi sve oslobađajuće materijale, pogotovo pre početka suđenja. Odbrana mora da uzme u obzir da će im tokom suđenja biti data velika količina [materijala] koje je Tužilaštvo prikupilo", smatra Tromp.
Uređivanje informacija o svedocima
Druga prepreka sa kojom se odbrana suočava, kaže Kehoe, su brojne cenzure kako u optužnici, tako i u iskazima svedoka, koje je dobila od Specijalizovanog tužilaštva.Prema njegovim rečima, ima 60 svedoka čiji identitet nije otkriven. Identitet nekih od njih biće otkriven 30 dana pre početka suđenja, a nekih 30 dana pre svedočenja pred Specijalizovanim većem. I, dodaje Kehoe, mogu proći godine da počnu svedočiti.
"Mi nećemo znati šta poseduje Tužilaštvo dok ti ljudi ne budu svedočili. Štaviše, dve osobe se trenutno uopšte ne mogu identifikovati. Retoričko pitanje je: kako možemo u potpunosti ovo istražiti da bismo zaštitili naše klijente? U ovim okolnostima, to je izuzetno teško", tvrdi Kehoe.
U Specijalizovanom tužilaštvu nisu želeli da komentarišu izjave odbrane u vezi sa objavljivanjem materijala.
Međutim, portparol Christopher Bennett je u pisanoj izjavi RSE rekao da je Specijalizovano tužilaštvo predalo više paketa sa materijalima. On je rekao da je samo 24. marta ove godine odbrano, po pravilu 102, i dostavljeno 19 paketa sa materijalima sa više od 8.000 izveštaja. Ovo pravilo uključuje izjave svedoka koje Tužilaštvo namerava da pozove na suđenju, ali takođe iskaze drugih svedoka koje će Tužilaštvo predstaviti na suđenju.
Advokat Kadrije Veselija, Ben Emmerson, je na statusnoj konferenciji 20. maja pokrenuo i pitanje moguće saradnje Specijalizovanog tužilaštva i vlasti u Srbiji.
On je rekao da su tokom suđenja u Haškom tribunalu zvaničnici obaveštajnih službi Srbije, uključujući, kako je rekao, odgovorne za Kosovo, podsticali ljude na lažno svedočenje.
I Kehoe je zabrinut zbog saradnje Specijalizovanog tužilaštva i Srbije. On kaže da je za vreme Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju bilo slučajeva da su državni organi Srbije fabrikovali podatke ili iznosili lažna svedočenja.
Zbog toga, dodaje Kehoe, odbrana bivših čelnika OVK sada od Tužilaštva traži da sazna odakle su materijali, ali i od kojih državnih organa Srbije su dobijeni.
"Mogli bismo da istražimo genezu tih informacija i ako ih povežemo sa drugim informacijama koje dolaze od srpskih obaveštajnih službi i srpskog odeljenja za ratne zločine, mislim da sud može da dođe do logičnog zaključka da se sa informacijama, koje su dobijene od strane državnih organa Srbije, treba odnositi veoma pažljivo, sa obzirom na njihovu istoriju namernog kreiranja lažnih informacija, ne samo u medijima, već i na sudovima – barem na Međunarodnom sudu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji", kaže Tačijev branilac.
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je ranije saopštilo da će sarađivati sa Specijalnim sudom u Hagu. Ova institucija je takođe bila uključena u istrage specijalne radne grupe Evropske unije (SITF).
Ovo telo je istraživalo tvrdnje koje se spominju u izveštaju Saveta Evrope iz 2011. godine, koji je sačinio tadašnji švajcarski senator Dick Marty. Nakon njihovih nalaza, došlo je do formiranja Specijalnog suda.
Kako se navodi na internet stranici, Tužilaštvo za ratne zločine Srbije "koordiniralo je razgovore sa svedocima, i dalo je neophodne informacije/dokumente, te olakšalo komunikaciju između SITF-a i organa/agencija Vlade Srbije".
'Legitimne' zabrinutosti za saradnju Srbije sa Specijalizovanim tužilaštvom
Nevenka Tromp razume zabrinutost odbrane po pitanju saradnje Specijalizovanog tužilaštva u Hagu i vlasti u Srbiji.Ona kaže da se o ovoj temi može mnogo naučiti iz predmeta u Haškom tribunalu protiv bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, pošto su, prema njenim rečima, institucije Srbije, uključujući Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao odgovor na optužbe izneli dokaze nakon utvrđivanja činjenica, uključujući izveštaje i mape.
"Zabrinutost [odbrane] je krajnje legitimna i mislim da bi odbrana toga trebalo da bude svesna. Presuda Miloševiću predstavlja važnu ocenu ovog konkretnog pitanja. Zato što smo na suđenju Miloševiću razotkrili takozvanu Komisiju Vojske Jugoslavije za saradnju sa Haškim tribunalom, gde su mnogi od ovih post facto dokumenata sačinjeni, u cilju oslobađanja države Srbije od krivice i sve pojedince, uključujući i Miloševića", kaže ona.
Specijalizovano tužilaštvo je, međutim, u saopštenju upućenom RSE navelo da su dokazi koji su do sada bili obelodanjeni odbrani dolazili iz različitih izvora.
Kako se pretpretresni proces nastavlja u Hagu bez određenog datuma za početak suđenja, Kehoe ističe da dokazi koje obelodanjuje Specijalizovano tužilaštvo imaju za cilj da se optuženima "prikači sve što bi moglo izgledati kriminalno" a što se dogodilo tokom 1998-99, pod teorijom "udruženog zločinačkog poduhvata", tvrdnje koje on smatra "smešnom".
Thaçi, Veseli, Krasniqi i Selimi, prema optužnici koju su Specijalna veća podigla 26. oktobra 2020. godine, smatraju se da su bili deo "udruženiog zločinačkog poduhvata".
Oni su osumnjičeni za krivična dela koja predstavljaju ratne zločine: nezakonito ili proizvoljno lišenje slobode, okrutno postupanje, mučenje i protivpravno ubijanje, te zločine protiv čovečnosti: zatvaranje, druga nehumana dela, prisilni nestanak lica i progon.
Zločini su navodno počinjeni između marta 1998. i septembra naredne godine na nekoliko lokacija na Kosovu i na severu Albanije.
Ali, zbog vremenske distance kada su zločini navodno počinjeni, Tromp kaže da se očekuje da će forenzički dokazi biti minimalni protiv bivših vođa OVK. Ali suštinski će, prema njenim rečima, biti iskazi svedoka, koji, kako kaže, moraju biti zasnovani na dokumentima.
Prema rečima Nevenke Tromp, očekuje se da će većina ovih dokumenata doći iz Beograda.
"Iskazi svedoka ništa ne vrede ako nisu potkrepljeni dokumentovanim dokazima, odnosno dokumentima, a ovde će većina ovih dokumenata uglavnom doći iz Beograda. Beograd je izuzetno zainteresovan da Tužilaštvu dostavi brojne materijale, što više, to bolje. Ali, onda je dužnost Tužilaštva da uporedi svedoke sa dokumentima", kaže ona.
Prema njenim rečima, baza podataka Tužilaštva treba da sadrži informacije poput odakle dokumenti dolaze, ko ih je dostavio i kada su načinjeni.
Suđenje 'može trajati nekoliko godina'
I bez datuma za početak suđenja, advokat Gregory Kehoe kaže da se na osnovu prethodnih međunarodnih suđenja očekuje da će proces trajati nekoliko godina."Tužilaštvo je procenilo da će za izvođenje svojih dokaza biti potrebno 1.500 sati, bez razmatranja dokaza odbrane. Na osnovu ovih vremenskih rokova, s obzirom na međunarodna suđenja koja su se odvijala u prošlosti, posebno u Haškom tribunalu, to znači [da bi suđenje moglo potrajati] nekoliko godina, možda i duže", kaže Kehoe.
Specijalni sud, sa sedištem u Hagu, ima za cilj da istraži navodne zločine koje su počinili bivši pripadnici OVK nad etničkim manjinama i političkim protivnicima u periodu od januara 1998. do decembra 2000. godine.
Ove tvrdnje su prvi put pomenute u izveštaju Saveta Evrope, koji je sastavio tadašnji švajcarski senator Dick Marty. Ovaj izveštaj je, zapravo, otvorio put formiranju Specijalnog suda odlukom Skupštine Kosova 2015. godine.
