U Prizrenu, 11. jula je održan marš mira povodom 27 godina od genocida u Srebrenici, nakon čega su, kao simbol mira, pušteni bijeli golubovi.
Organizator skupa Edis Jonuzi rekao je da se 11. jul, kada su 1995. godine snage bosanskih Srba u Srebrenici ubile oko 8.000 muškaraca i dječaka bošnjačke nacionalnosti, nikako ne sme zaboraviti.
“Danas nismo u Potočarima sa majkama Srebrenice, ali oni jesu u našim srcima i mislima. Zato odavde mi Bošnjaci, Albanci, Turci, Romi i ostali odajemo počast žtvama” poručio je Jonuzi.
Osim Bošnjaka, maršu mira u Prizrenu su prisustvovale i druge zajednice koje žive na Kosovu.
Ovo je peti put da se u Prizrenu održava marš mira u čast žrtvama genocida.
Rasim Demiri, predstavnik koalicije Vakat, ukazao je da se “genocid u Srebrenici nije dogodio, već da su ga planski izveli srpski agresori."
Maršu mira u Prizrenu prisustvovali su i Bošnjaci iz Novog Pazara, grada u Srbiji, te ambasador Republike Turske na Kosovu Cagri Sakar.
“Nastavićemo da se trudimo da uspostavimo mir i stabilnost na čitavom Balkanu i šire, kako se masakri iz prošlosti ne bi ponovili”, rekao je on.
Prethodno je premijer Kosova Albin Kurti poručio da Srbija bez srama negira genocid u Srebrenici, koji su srpske snage počinile, dok je predsjednica Kosova Vjosa Osmani, navela da “svi zajedno moramo da se borimo protiv pokušaja da se veličaju ili negiraju ova gnusna zverstva".
Skupština Kosova usvojila je 7. jula 2021. godine Rezoluciju o Srebrenici kojom se osuđuje genocid srpskog režima nad pripadnicima bošnjačkog naroda, te potvrđuje masakr nad više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dječaka.
Rezolucijom se oštro osuđuje i negiranje genocida a 11. juli je proglašen Danom sjećanja na genocid u Srebrenici.
Međunarodni sud u Hagu je 2007. godine doneo odluku da je u Srebrenici počinjen genocid.
Sudije UN-ovog tribunala potvrdile su 8. juna 2021. godine u drugostepenom postupku presudu kojom je bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu za genocid u Srebrenici, progon, zločine protiv čovječnosti, istrebljivanje i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.
Bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Inzko nametnuo je krajem jula 2021. dopune Krivičnog zakona BiH kojima se zabranjuje negiranje genocida i drugih ratnih zločina i veličanje ratnih zločinaca.
Izvor: RSE
“Danas nismo u Potočarima sa majkama Srebrenice, ali oni jesu u našim srcima i mislima. Zato odavde mi Bošnjaci, Albanci, Turci, Romi i ostali odajemo počast žtvama” poručio je Jonuzi.
Osim Bošnjaka, maršu mira u Prizrenu su prisustvovale i druge zajednice koje žive na Kosovu.
Ovo je peti put da se u Prizrenu održava marš mira u čast žrtvama genocida.
Rasim Demiri, predstavnik koalicije Vakat, ukazao je da se “genocid u Srebrenici nije dogodio, već da su ga planski izveli srpski agresori."
Maršu mira u Prizrenu prisustvovali su i Bošnjaci iz Novog Pazara, grada u Srbiji, te ambasador Republike Turske na Kosovu Cagri Sakar.
“Nastavićemo da se trudimo da uspostavimo mir i stabilnost na čitavom Balkanu i šire, kako se masakri iz prošlosti ne bi ponovili”, rekao je on.
Prethodno je premijer Kosova Albin Kurti poručio da Srbija bez srama negira genocid u Srebrenici, koji su srpske snage počinile, dok je predsjednica Kosova Vjosa Osmani, navela da “svi zajedno moramo da se borimo protiv pokušaja da se veličaju ili negiraju ova gnusna zverstva".
Skupština Kosova usvojila je 7. jula 2021. godine Rezoluciju o Srebrenici kojom se osuđuje genocid srpskog režima nad pripadnicima bošnjačkog naroda, te potvrđuje masakr nad više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dječaka.
Rezolucijom se oštro osuđuje i negiranje genocida a 11. juli je proglašen Danom sjećanja na genocid u Srebrenici.
Međunarodni sud u Hagu je 2007. godine doneo odluku da je u Srebrenici počinjen genocid.
Sudije UN-ovog tribunala potvrdile su 8. juna 2021. godine u drugostepenom postupku presudu kojom je bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu za genocid u Srebrenici, progon, zločine protiv čovječnosti, istrebljivanje i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.
Bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Inzko nametnuo je krajem jula 2021. dopune Krivičnog zakona BiH kojima se zabranjuje negiranje genocida i drugih ratnih zločina i veličanje ratnih zločinaca.
Izvor: RSE
