Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu održavaju se u nedjelju i donose novu Vladu Kosova koju čekaju rješavanje važna pitanja.
Četvrti put zaredom, građani Kosova izlaze na vanredne parlamentarne izbore.
Poslednji put, izbori za poslanike Skupštine Kosova su u redovnom terminu održani 2007. godine, a onda su usledili prevremeni izbori 2010, 2014. i 2017. godine.
Ovoga puta, pad vlade izazvan je podnošenjem ostavke premijera Ramuša Haradinaja jer je dobio poziv da se pojavi pred Specijalnim sudom za zločine na Kosovu.
Predsednik Kosova Hashim Thaçi raspustio je parlament i za 6. oktobar zakazao vanredne parlamentarne izbore posle kojih će biti formirana nova Vlada Kosova.
Biće to ukupno sedmi parlamentarni izbori na Kosovu posle okončanja ratnih sukoba 1999. godine.
Ko se takmiči?
Za 120 poslaničkih mesta takmičiće se dvadeset stranaka, četiri koalicije i jedan nezavisni kandidat.
Na 25 lista nalaze se imena 1060 kandidata za poslanike.
Na glasačkom listiću sve stranke nose redne brojeve od 111 do 135 - tako je odlučila Centralna izborna komisija zbog činjenice da su liste mogle da predlože do 110 kandidata za poslanička mesta za koje se posebno glasa, pa se na ovaj način izbegavaju zabune oko brojeva.
Među dvadeset stranaka koje na izbore izlaze samostalno, liste je podnelo pet albanskih, po tri srpske i goranske, po dve romske, aškalijske, bošnjačke i egipćanske i jedna turska partija.
Od četiri koalicione liste, dve su albanske, a po jedna bošnjačka i srpska, dok nezavisni poslanik dolazi iz reda bošnjačke zajednice.
Samostalno će nastupiti Demokratska liga Kosova nekadašnjeg premijera Ise Mustafe, Samoopredeljenje Albina Kurtija, Demokratska partija Kosova Kadrija Veselija.
U koaliciji se takmiče Alijansa za budućnost Kosova Ramusha Haradinaja zajedno sa Socijaldemokratskom partijom Kosova Shpenda Ahmetija, dok Nisma Fatmira Limaja nastupa zajedno sa Alijansom za novo Kosovo i Partijom pravde.
Od ukupno 120 poslaničkih mesta, albanske partije takmiče se za sto mandata, deset je rezervisano za srpsku zajednicu, a deset za ostale zajednice koje žive na Kosovu - četiri za Rome, Aškalije i Egipćane, tri za Bošnjake, dva za Turke i jedan za Gorance.
Ko i kako glasa?
Pravo glasa na izborima na Kosovu ima 1.937.868 birača - i to ne bi bilo ništa neuobičajeno, da Centralna izborna komisija nije odlučila da za ove izbore štampa manje glasačkih listića nego što je birača.
Odštampano je više od 130 hiljada listića manje od broja ljudi u biračkom spisku.
Oni koji se opredele da glasaju, na listiću obeležavaju najpre listu koju podržavaju.
Na drugom delu listića zaokružuju brojeve do pet predstavnika te liste kojima dodeljuju „preferencijalne" glasove kojim dodatno rangiraju poslanike u okviru samih lista.
Nezadovoljstvo srpskih predstavnika izazvala je odluka Centralne izborne komisije (CIK) da na izborima neće biti moguće glasanje sa srpskim ličnim kartama.
Na sajtu CIK-a navodi se da je glasanje moguće sa kosovskom ličnom kartom, vozačkom dozvolom ili pasošem, kao i sa važećom putnom ispravom - bez dodatnog preciziranja zemlje koja ih izdaje.
Do dan pred izbore moguće je i glasanje poštom - iz inostranstva.
Najviše prijava stiglo je iz Nemačke i Švajcarske, a iz Srbije za glasanje se prijavilo 4.337 glasača.
