Napad Rusije na Ukrajinu pokazuje da je vrijeme rovovskih borbi ‘prsa u prsa’ daleka prošlost; koriste se i dronovi najnovije generacije te podaci sa špijunskih satelita.
Vojni stručnjaci smatraju i da je sukob u bivšoj SFRJ bio poslednji rat u Evropi u kome su se primenjivala pravila, strategije i vojne doktrine koje sežu još u vreme Drugog svetskog rata. Već 1999. godine, intervencija NATO koalicionih snaga i napad na Saveznu republiku Jugoslaviju su bili nagoveštaj nove ere ratovanja – korišćenje krstarećih projektila i prve generacija dronova, te snažne propagande obe strane u tadašnjim elektronskim medijima.
Za vreme NATO bombardovanja, po prvi put uspešno je oboren “nevidljivi” avion, lovac-bombarder tipa F-117, poznat i kao ‘Noćni jastreb’ (Nighthawk). Do tada, Nighthawk je bio čudo avijacijske tehnike i pre toga je imao samo dve misije u Iraku. Sa svojom delta wing konfiguracijom (krilom iz jednog dela), te svojom posebnom crnom bojom koja je dizajnirana da odbija radarske talase, F-117 je delovao kao letelica iz filmova naučne fantastike ili sa druge planete. Zapravo, ovaj avion nikada nije zaista ni bio nevidljiv, ali je zahvaljujući svom dizajnu i materijalima vraćao daleko manji “radarski otisak” od klasičnih letelica, što je omogućavalo da izbegne jedinice protivvazdušne odbrane. Takođe, specijalna boja nije isijavala toplotu, te ga je bilo nemoguće oboriti raketama sa toplotnim navođenjem (heat seeking missile). Ali, bilo ga je moguće pogoditi dobrom računicom – i uz dosta sreće.
Krajem marta 1999, tačnije u noći 27 marta, raketnim sistemom S-125 ‘Neva’ ruske proizvodnje, koji je već tada bio prevaziđen, oborena je letelica sa repnim brojem ‘82-0806’, NATO kodnog imena ‘Vega 31’. Ispaljena su četiri projektila iz dve baterije S-125, a jedan je pogodio svoju metu. I danas traju rasprave na koji način je ovo zapravo izvedeno – najverovatnije je da je ‘Vega 31’ leteo veoma nisko ispod radarskog snopa, te da su pripadnici protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije uspeli da ga obore na veoma maloj visini.
Takođe, već dve decenije postoje i tvrdnje da je krajem kampanje bombardovanja oboren i jedan bombarder B-2, tačnije letelica “Duh Misisipija” (Spirit of Mississippi). Ovaj B-2 je navodno uspeo da izađe iz vazdušnog prostora Jugoslavije, te padne negde na tromeđi Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore. Ovi navodi su više puta demantovani od komande NATO-a.
Nešto više od dve decenije kasnije, u ukrajinsko-ruskom ratu se koriste dronovi najnovije generacije. Ukrajinsko ministarstvo odbrane je tako objavilo snimak kako njihov dron uništava kolonu ruskih vozila, zapravo bateriju raketa ‘Buk’. Dron nije ukrajinske proizvodnje (iako Ukrajina ima dugu tradiciju proizvodnje letelica svih tipova i namena) već je u pitanju turski proizvod. ‘Bayraktar TB2’ je vojni dron turske kompanije ‘Baykar Defense’. Proizvodi se od 2014. godine i pripada kategoriji taktičkih dronova.
TB2 je konfiguracije MA/Le – srednja visina, veliki domet. Ovaj dron je do sada ostvario više od 400 hiljada satova leta u svim uslovima, a može da bude opremljen stacionarnom kontrolom (GDT) ili mobilnim kontrolama sa prenosom video signala (RVT). TB2 ima i autonomne karakteristike, te se po gubitku veze sa kontrolnim centrom može samostalno vratiti na aerodrom ili nastaviti sa izvršenjem programirane misije.
Pre aktuelnih misija u Ukrajini, TB2 je korišćen u napadu na sedište Radničke partije Kurdistana, na severu Iraka 2018. godine. Tada su dva drona TB2 izvela napad na zgradu u provinciji Sinjar, u gradu Snune, i uspešno likvidirali Ismaila Ozdena, jednog od vođa Radničke partije Kurdistana. Godinu kasnije, u sukobu vladinih snaga i pobunjenog dela vojske u Libiji, korišćeno je najmanje tri Bayraktar TB2 drona, u napadu na snage generala Haftara, a turska strana i danas negira da se izvoz ovih letelica uopšte i dogodio.
Naime, osnivač i CEO kompanija Tesla i Space X, milijarder Elon Musk, potvrdio da je aktiviran sistem satelitskog interneta nove generacije ‘Starlink’, te da je sada dostupan na celoj teritoriji Ukrajine. Starlink je mreža, zapravo “sazvežđe” (constellation) sastavljena od najmanje 1.460 satelita, koji trenutno pokrivaju oko 88 odsto površine planete signalom interneta. Planirano je da do završetka projekta u orbiti bude aktivno ukupno 1.584 satelita, koji će pokrivati gotovo 98 odsto Zemljine površine (sem samih polova). Takođe, do 2025. godine Space X planira i ‘density doubling’ – pokrivanje velikih urbanih centara sa velikim brojem korisnika većim brojem satelita. Tako je planirano da mreža ukupno broji 72 ‘rute’, sa po 55 satelita u svakoj.
Srđan Nakić, IT stručnjak, kaže da je ovakav razvoj događaja svojevrsno iznenađenje, čak i za ljude iz tehnološkog sveta.
“Starlink je i u SAD trenutno u ‘advanced beta’ statusu, što znači da je pri kraju faze testiranja prvih korisnika. To zapravo znači da usluga još uvek nije komercijalno dostupna čak ni svuda u SAD-u, a kamoli u Evropi, i pogotovo u Istočnoj Evropi. Početak rada ove mreže nad našim delom sveta je bio planiran za 2024. godinu, te tim više iznenađuje aktiviranje masovnog pristupa u Ukrajini”, objašnjava Nakić.
Takođe, nejasno mu je i ko će i kako koristiti Starlink jer su potrebni su specifični ruteri, koji su dizajnirani posebno za ovu mrežu, te posebna vrsta satelitske antene.
“Veruje se da je izvestan broj ovih ‘Starlink Kit’ uređaja već dopremljen u Ukrajinu, te da su oni namenjeni vojnim snagama i državnim agencijama – malo je verovatno da će bilo ko od civila dobiti svoje Starlink uređaje u trenutnoj situaciji”, dodaje Nakić.
“Brisel sve pamti, pa će zapamtiti i ko se u trenutnoj situaciji usaglasio sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, zapamtiće i ko je šta govorio, pomogao ili odmogao na brdovitom Balkanu. Srbiji će posebno ‘zapamtiti’ i to što je nevešto podržala teritorijalni integritet Ukrajine, a da ne pomene šta se dešava u Ukrajini i što vidno ne pominje agresora – Rusiju. Sve će to da se zapamti i doći će na političku naplatu pošto se ‘neman obuzda’, a stvari vrate u redovan kolosek”, smatra Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove.
Ukazuje i kako za sada znamo da će “Ukrajina formalno aplicirati za članstvo u EU i da će članice EU odmah to staviti na sto i o tome debatovati”, ali smatra da bi bilo “teško da bivša sovjetska republika preskoči brojne korake propisane metodologijom pridruživanja i priključivanja EU”. Ipak, napominje, “kod njih je stvar jasna – oni žele da budu deo EU, dok su na Zapadnom Balkanu stvari drugačije”.
“Četiri republike bivše Jugoslavije, jedna zvezdica i nesuđena članica Jugoslavije deklarativno želi članstvo u EU, ali imaju problem da prihvate da pravila moraju da postoje i da važe za sve. Pored toga što su na različitim stadijumima pregovora, Srbija i Crna Gora su zemlje kandidati sa otvorenim poglavljima gde Podgorica vodi, Albanija i Severna Makedonija su žrtve bugarskog nacionalizma i sa otvaranjem pregovora se dosta čeka, a Tirana je zapravo talac Skoplja. Na kraju imamo ‘politički tužnu’ Bosnu i Hercegovina, te Kosovo koje je u začelju. Drugim rečima, zemlje Zapadnog Balkana imaju pregršt unutrašnjih problema, od korupcije, preko organizovanog kriminala, slobode medija i ljudskih prava, tako da spoljnopolitički izazov kakav je rat u Ukrajini samo dodatno komplikuje stvari”, dodaje Beširi.
Iako su gotovo svi podaci o broju i rasporedu ovi satelita tajna, zna se da je nad Ukrajinom već neko vreme aktivan barem jedan. Satelit KH-11 (USA-245), NATO oznaka NROL-65, je satelit za prikupljanje podataka i izviđanje, lansiran u avgustu 2013. godine. Same specifikacije satelita nisu poznate van američkih vojnih krugova, ali stručnjaci navode da je u pitanju poslednji satelit iz programa ‘Keyhole’ (Ključaonica).
Svi sateliti iz ovog programa su sa optičko-infracrvenim mogućnostima, što znači da mogu na naprave fotografije visoke rezolucije, bilo danju ili u noćnim i uslovima slabe vidljivosti. Spekuliše se i da su fotografije kolona ruskih i beloruskih trupa u medijima, a koje se kreću ka ukrajinskoj granici, te mobilizacije vojne tehnike širom Rusije, upravo sa ovih satelita.
Sam satelit KH-11 je lansiran iz vojne vazduhoplovne baze Vandenberg u Kaliforniji, korišćenjem rakete ‘Delta IV Heavy’. Sateliti iz ‘Keyhole’ programa su podeljeni u nekoliko grupa koje nose imena Corona, Argon, Gambit i Lanyard.
Zanimljivo je i da se KH-11 već “obračunavao” sa ruskim snagama. Naime, 2020. godine pojavile su se informacije da je ovaj satelit praćen od strane drugog satelita, najverovatnije ‘Kosmos 2552’ ruskih kosmičkih snaga. Najverovatniji cilj ovog “svemirskog uhođenja” je bilo merenje veličine ogledala na KH-11, čime bi ruska strana mogla da izračuna domet i širinu područja koje ovaj satelit snima.
I sam direktor agencije NRO, Christopher Scolese je prošle nedelje upozorio da “sudeći po odlučnosti Rusije i njenog rukovodstva, ne bi bilo iznenađenje da se konflikt u nekom obliku preseli i u orbitu”. Samo dva dana kasnije, direktor agencije Roskosmos, Dmitrij Rogozin na Twitteru je napisao da “međunarodnu svemirsku stanicu ISS u orbiti pokreću i drže motori ruske proizvodnje”. Na stanici ISS se trenutno nalazi sedam astronauta – četvero američkih državljana iz agencije NASA, jedan astronaut Evropske agencije ESA i dvoje ruskih kosmonauta iz Roskosmosa.
Za vreme NATO bombardovanja, po prvi put uspešno je oboren “nevidljivi” avion, lovac-bombarder tipa F-117, poznat i kao ‘Noćni jastreb’ (Nighthawk). Do tada, Nighthawk je bio čudo avijacijske tehnike i pre toga je imao samo dve misije u Iraku. Sa svojom delta wing konfiguracijom (krilom iz jednog dela), te svojom posebnom crnom bojom koja je dizajnirana da odbija radarske talase, F-117 je delovao kao letelica iz filmova naučne fantastike ili sa druge planete. Zapravo, ovaj avion nikada nije zaista ni bio nevidljiv, ali je zahvaljujući svom dizajnu i materijalima vraćao daleko manji “radarski otisak” od klasičnih letelica, što je omogućavalo da izbegne jedinice protivvazdušne odbrane. Takođe, specijalna boja nije isijavala toplotu, te ga je bilo nemoguće oboriti raketama sa toplotnim navođenjem (heat seeking missile). Ali, bilo ga je moguće pogoditi dobrom računicom – i uz dosta sreće.
Krajem marta 1999, tačnije u noći 27 marta, raketnim sistemom S-125 ‘Neva’ ruske proizvodnje, koji je već tada bio prevaziđen, oborena je letelica sa repnim brojem ‘82-0806’, NATO kodnog imena ‘Vega 31’. Ispaljena su četiri projektila iz dve baterije S-125, a jedan je pogodio svoju metu. I danas traju rasprave na koji način je ovo zapravo izvedeno – najverovatnije je da je ‘Vega 31’ leteo veoma nisko ispod radarskog snopa, te da su pripadnici protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije uspeli da ga obore na veoma maloj visini.
Takođe, već dve decenije postoje i tvrdnje da je krajem kampanje bombardovanja oboren i jedan bombarder B-2, tačnije letelica “Duh Misisipija” (Spirit of Mississippi). Ovaj B-2 je navodno uspeo da izađe iz vazdušnog prostora Jugoslavije, te padne negde na tromeđi Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore. Ovi navodi su više puta demantovani od komande NATO-a.
Turski proizvod u ukrajinskim rukama
Za vreme ove vazdušne kampanje NATO-a, prvi put su i korišćeni dronovi za avio-izviđanje i prikupljanje informacija (A-SIGINT). Najčešće je korišćen dron francuske proizvodnje, Sagem ‘Crecerelle’. Za današnje pojmove prilično primitivan, ovaj Sagem nije imao ni poletno-sletni trap, već se spuštao padobranom. Koristio je crno-belu kameru niske rezolucije, VHF odašiljač, te infracrvenu kameru. Zbog svoje male brzine i niskog leta, 1999. je oboreno između 44 i 48 ovih letelica.Nešto više od dve decenije kasnije, u ukrajinsko-ruskom ratu se koriste dronovi najnovije generacije. Ukrajinsko ministarstvo odbrane je tako objavilo snimak kako njihov dron uništava kolonu ruskih vozila, zapravo bateriju raketa ‘Buk’. Dron nije ukrajinske proizvodnje (iako Ukrajina ima dugu tradiciju proizvodnje letelica svih tipova i namena) već je u pitanju turski proizvod. ‘Bayraktar TB2’ je vojni dron turske kompanije ‘Baykar Defense’. Proizvodi se od 2014. godine i pripada kategoriji taktičkih dronova.
TB2 je konfiguracije MA/Le – srednja visina, veliki domet. Ovaj dron je do sada ostvario više od 400 hiljada satova leta u svim uslovima, a može da bude opremljen stacionarnom kontrolom (GDT) ili mobilnim kontrolama sa prenosom video signala (RVT). TB2 ima i autonomne karakteristike, te se po gubitku veze sa kontrolnim centrom može samostalno vratiti na aerodrom ili nastaviti sa izvršenjem programirane misije.
Pre aktuelnih misija u Ukrajini, TB2 je korišćen u napadu na sedište Radničke partije Kurdistana, na severu Iraka 2018. godine. Tada su dva drona TB2 izvela napad na zgradu u provinciji Sinjar, u gradu Snune, i uspešno likvidirali Ismaila Ozdena, jednog od vođa Radničke partije Kurdistana. Godinu kasnije, u sukobu vladinih snaga i pobunjenog dela vojske u Libiji, korišćeno je najmanje tri Bayraktar TB2 drona, u napadu na snage generala Haftara, a turska strana i danas negira da se izvoz ovih letelica uopšte i dogodio.
Zvjezdani internet iznad Ukrajine
U istom danu kada je izveden napad Baryaktarom na ruske snage, iz SAD-a je stigla potvrda o aktiviranju potpuno nove vrste interneta nad Ukrajinom.Naime, osnivač i CEO kompanija Tesla i Space X, milijarder Elon Musk, potvrdio da je aktiviran sistem satelitskog interneta nove generacije ‘Starlink’, te da je sada dostupan na celoj teritoriji Ukrajine. Starlink je mreža, zapravo “sazvežđe” (constellation) sastavljena od najmanje 1.460 satelita, koji trenutno pokrivaju oko 88 odsto površine planete signalom interneta. Planirano je da do završetka projekta u orbiti bude aktivno ukupno 1.584 satelita, koji će pokrivati gotovo 98 odsto Zemljine površine (sem samih polova). Takođe, do 2025. godine Space X planira i ‘density doubling’ – pokrivanje velikih urbanih centara sa velikim brojem korisnika većim brojem satelita. Tako je planirano da mreža ukupno broji 72 ‘rute’, sa po 55 satelita u svakoj.
Srđan Nakić, IT stručnjak, kaže da je ovakav razvoj događaja svojevrsno iznenađenje, čak i za ljude iz tehnološkog sveta.
“Starlink je i u SAD trenutno u ‘advanced beta’ statusu, što znači da je pri kraju faze testiranja prvih korisnika. To zapravo znači da usluga još uvek nije komercijalno dostupna čak ni svuda u SAD-u, a kamoli u Evropi, i pogotovo u Istočnoj Evropi. Početak rada ove mreže nad našim delom sveta je bio planiran za 2024. godinu, te tim više iznenađuje aktiviranje masovnog pristupa u Ukrajini”, objašnjava Nakić.
Takođe, nejasno mu je i ko će i kako koristiti Starlink jer su potrebni su specifični ruteri, koji su dizajnirani posebno za ovu mrežu, te posebna vrsta satelitske antene.
“Veruje se da je izvestan broj ovih ‘Starlink Kit’ uređaja već dopremljen u Ukrajinu, te da su oni namenjeni vojnim snagama i državnim agencijama – malo je verovatno da će bilo ko od civila dobiti svoje Starlink uređaje u trenutnoj situaciji”, dodaje Nakić.
Visoka tehnologija, visoka politika
SAD i Evropska unija su u prvih 48 sati ratnih dejstava u Ukrajini već uvele niz sankcija ruskim političarima, biznismenima, pa čak i sportskim klubovima. Svakako najvažnije su one o isključivanju Rusije iz međunarodnog bankarskog sistema SWIFT, što praktično znači da ruske banke neće moći da posluju na međunarodnom tržištu. U vreme pisanja ovog teksta, Srbija je jedina zemlja u Evropi (ne računajući Belorusiju) koja nije uvela nikakve sankcije Rusiji, iako je iz Vlade Srbije saopšteno da se “u potpunosti poštuje teritorijalni suverenitet Ukrajine”. A da li je ovo i kraj balansiranja politike u Srbiji između EU sa jedne, te Rusije i Kine sa druge strane?“Brisel sve pamti, pa će zapamtiti i ko se u trenutnoj situaciji usaglasio sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, zapamtiće i ko je šta govorio, pomogao ili odmogao na brdovitom Balkanu. Srbiji će posebno ‘zapamtiti’ i to što je nevešto podržala teritorijalni integritet Ukrajine, a da ne pomene šta se dešava u Ukrajini i što vidno ne pominje agresora – Rusiju. Sve će to da se zapamti i doći će na političku naplatu pošto se ‘neman obuzda’, a stvari vrate u redovan kolosek”, smatra Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove.
Ukazuje i kako za sada znamo da će “Ukrajina formalno aplicirati za članstvo u EU i da će članice EU odmah to staviti na sto i o tome debatovati”, ali smatra da bi bilo “teško da bivša sovjetska republika preskoči brojne korake propisane metodologijom pridruživanja i priključivanja EU”. Ipak, napominje, “kod njih je stvar jasna – oni žele da budu deo EU, dok su na Zapadnom Balkanu stvari drugačije”.
“Četiri republike bivše Jugoslavije, jedna zvezdica i nesuđena članica Jugoslavije deklarativno želi članstvo u EU, ali imaju problem da prihvate da pravila moraju da postoje i da važe za sve. Pored toga što su na različitim stadijumima pregovora, Srbija i Crna Gora su zemlje kandidati sa otvorenim poglavljima gde Podgorica vodi, Albanija i Severna Makedonija su žrtve bugarskog nacionalizma i sa otvaranjem pregovora se dosta čeka, a Tirana je zapravo talac Skoplja. Na kraju imamo ‘politički tužnu’ Bosnu i Hercegovina, te Kosovo koje je u začelju. Drugim rečima, zemlje Zapadnog Balkana imaju pregršt unutrašnjih problema, od korupcije, preko organizovanog kriminala, slobode medija i ljudskih prava, tako da spoljnopolitički izazov kakav je rat u Ukrajini samo dodatno komplikuje stvari”, dodaje Beširi.
Dobili pristup špijunskim satelitima
A kada je visoka politika u pitanju, bezbednosni eksperti u Evropi smatraju da je po prvi put jedna zemlja van NATO-a, te van međunarodne obaveštajne koalicije ‘Five eyes’, dobila pristup najmodernijim špijunskim satelitima. Naime, obaveštajna zajednica SAD-a već neko vreme sarađuje sa snagama bezbednosti Ukrajine, a “na stolu” su fotografije i video snimci sa satelita, informacije iz elektronskih komunikacija (SigINT), te razne mogućnosti za prikupljanje informacija i napade u sajber svetu. Većinom ovih satelita upravlja američko ministarstvo odbrane (DoD) i Agencija za izviđanje SAD (NRO, National Reconnaissance Office).Iako su gotovo svi podaci o broju i rasporedu ovi satelita tajna, zna se da je nad Ukrajinom već neko vreme aktivan barem jedan. Satelit KH-11 (USA-245), NATO oznaka NROL-65, je satelit za prikupljanje podataka i izviđanje, lansiran u avgustu 2013. godine. Same specifikacije satelita nisu poznate van američkih vojnih krugova, ali stručnjaci navode da je u pitanju poslednji satelit iz programa ‘Keyhole’ (Ključaonica).
Svi sateliti iz ovog programa su sa optičko-infracrvenim mogućnostima, što znači da mogu na naprave fotografije visoke rezolucije, bilo danju ili u noćnim i uslovima slabe vidljivosti. Spekuliše se i da su fotografije kolona ruskih i beloruskih trupa u medijima, a koje se kreću ka ukrajinskoj granici, te mobilizacije vojne tehnike širom Rusije, upravo sa ovih satelita.
Sam satelit KH-11 je lansiran iz vojne vazduhoplovne baze Vandenberg u Kaliforniji, korišćenjem rakete ‘Delta IV Heavy’. Sateliti iz ‘Keyhole’ programa su podeljeni u nekoliko grupa koje nose imena Corona, Argon, Gambit i Lanyard.
Zanimljivo je i da se KH-11 već “obračunavao” sa ruskim snagama. Naime, 2020. godine pojavile su se informacije da je ovaj satelit praćen od strane drugog satelita, najverovatnije ‘Kosmos 2552’ ruskih kosmičkih snaga. Najverovatniji cilj ovog “svemirskog uhođenja” je bilo merenje veličine ogledala na KH-11, čime bi ruska strana mogla da izračuna domet i širinu područja koje ovaj satelit snima.
I sam direktor agencije NRO, Christopher Scolese je prošle nedelje upozorio da “sudeći po odlučnosti Rusije i njenog rukovodstva, ne bi bilo iznenađenje da se konflikt u nekom obliku preseli i u orbitu”. Samo dva dana kasnije, direktor agencije Roskosmos, Dmitrij Rogozin na Twitteru je napisao da “međunarodnu svemirsku stanicu ISS u orbiti pokreću i drže motori ruske proizvodnje”. Na stanici ISS se trenutno nalazi sedam astronauta – četvero američkih državljana iz agencije NASA, jedan astronaut Evropske agencije ESA i dvoje ruskih kosmonauta iz Roskosmosa.
