Kosovo i Srbija treba da se konstruktivno angažuju na normalizaciji svojih odnosa kako bi stekli pravo na finansiranje iz Plana rasta Evropske unije koji je nedavno usvojen.
"Normalizacija odnosa je suštinski uslov na evropskom putu za obe strane. I Srbija i Kosovo rizikuju da izgube važnu priliku u nedostatku napretka", saopštila je pres-služba Evropske komisije.
U pisanom odgovoru iz pres-službe ove institucije se potvrđuje da, bez obzira na osnovne kriterijume koje svaka zemlja treba da ispuni ako bi imala pravo da dobije fondove evropske pomoći, Kosova i Srbije trebaju da se konstruktivno angažuju na normalizaciji svojih odnosa.
To podrazumeva, kako se navodi, potpuno sprovođenje svih obaveza koje proizilaze iz Sporazuma o putu normalizacije i Aneksa primjene, te svih dosadašnjih sporazuma o dijalogu, ali i uključenje u pregovore o Sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa.
Kako objašnjavaju iz Evropske komisije, Plan rasta od šest milijardi eura za šest partnera sa Zapadnog Balkana predstavlja sveobuhvatnu ponudu EU za unapređenje njihovog društveno-ekonomskog stanja.
"To uključuje progresivan pristup jedinstvenom tržištu EU, uslovljen napretkom na zajedničkom regionalnom tržištu Zapadnog Balkana, i mehanizme za podsticanje reformi. Plan rasta nije alternativa proširenju EU. To je ponuda koja će upotpuniti i ubrzati proces pristupanja", rekao je jedan od portparola Evropske komisije.
Plan rasta je do sada najambiciozniji finansijski paket EU za zemlje Zapadnog Balkana. Sastoji se od šest milijardi eura od kojih će se dvije milijarde dodeliti u okviru bespovratne pomoći, a preostale četiri milijarde u obliku kredita sa veoma povoljnom kamatom.
Predstavljen je u novembru 2023, a formalno usvojen prošle nedjelje.
Kako objašnjavaju zvaničnici Evropske komisije, da bi imao koristi od ovog instrumenta, svaka zemlja-korisnica moraće da pripremi reformsku agendu, koju će konsultovati, ocjeniti i odobriti Komisija, a po potrebi i države članice EU.
Plaćanja u okviru Plana podležu strogim uslovima. U okviru ovog fonda ovo će se odnositi i na društveno-ekonomske reforme.
U pisanom odgovoru iz pres-službe ove institucije se potvrđuje da, bez obzira na osnovne kriterijume koje svaka zemlja treba da ispuni ako bi imala pravo da dobije fondove evropske pomoći, Kosova i Srbije trebaju da se konstruktivno angažuju na normalizaciji svojih odnosa.
To podrazumeva, kako se navodi, potpuno sprovođenje svih obaveza koje proizilaze iz Sporazuma o putu normalizacije i Aneksa primjene, te svih dosadašnjih sporazuma o dijalogu, ali i uključenje u pregovore o Sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa.
Kako objašnjavaju iz Evropske komisije, Plan rasta od šest milijardi eura za šest partnera sa Zapadnog Balkana predstavlja sveobuhvatnu ponudu EU za unapređenje njihovog društveno-ekonomskog stanja.
"To uključuje progresivan pristup jedinstvenom tržištu EU, uslovljen napretkom na zajedničkom regionalnom tržištu Zapadnog Balkana, i mehanizme za podsticanje reformi. Plan rasta nije alternativa proširenju EU. To je ponuda koja će upotpuniti i ubrzati proces pristupanja", rekao je jedan od portparola Evropske komisije.
Plan rasta je do sada najambiciozniji finansijski paket EU za zemlje Zapadnog Balkana. Sastoji se od šest milijardi eura od kojih će se dvije milijarde dodeliti u okviru bespovratne pomoći, a preostale četiri milijarde u obliku kredita sa veoma povoljnom kamatom.
Predstavljen je u novembru 2023, a formalno usvojen prošle nedjelje.
Kako objašnjavaju zvaničnici Evropske komisije, da bi imao koristi od ovog instrumenta, svaka zemlja-korisnica moraće da pripremi reformsku agendu, koju će konsultovati, ocjeniti i odobriti Komisija, a po potrebi i države članice EU.
Plaćanja u okviru Plana podležu strogim uslovima. U okviru ovog fonda ovo će se odnositi i na društveno-ekonomske reforme.
