Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog između Kosova i Srbija Miroslav Lajčak je u intervjuu za slovački „Dennikn” izjavio da Zajednicu vidi kao priliku za razjašnjavanje odnosa između Vlade Kosova i Srba koji žive na sjeveru.

On je naveo da je važno da se što prije počne sa utvrđivanjem statusa i ovlašćenja Zajednice i dodao da će se za njeno stvaranje pridržavati postojećih evropskih modela.

„Cilj je da se utvrdi pravni status kosovskih Srba i srpske manjine na Kosovu, i istovremeno definisati ulogu Srbije u podršci Srbima na Kosovu“, rekao je on.

Izaslanik Evropske unije je naveo da je to osjetljiva tema i da se o njoj mnogo priča.

„Za mene je važno da konačno počnemo da definišemo šta Zajednica znači, kakav će biti njen status, koja će biti njena ovlašćenja. Držaćemo se postojećih evropskih modela“, rekao je on.



Prema njegovim riječima, iako ne želi da se vraća u prošlost, Lajčak je rekao da Kosovo nije primjenilo sporazum o stvaranju Zajednice iz 2013. godine, dok je Srbija, kako je kazao, uklonila paralelne strukture kako je dogovor postignut.

„Suština tog sporazuma je bila da Srbija, s jedne strane, raspusti paralelne strukture na Kosovu, uglavnom policiju i pravosuđe, koje bi potom postale deo pravnog sistema Kosova. A sa druge strane, Kosovo će stvoriti Zajednicu srpskih opština. Prvi deo se desio, drugi nije. Ne želim da idem u prošlost i ocjenjujem zašto se to dogodilo”, dodao je on.

Lajčak je naveo da je na sastanku 2. maja obavezan korak da se predstavi nacrt statuta Zajednice.

„Za mene je važno da 2. maja imamo zakazan sastanak predsednika Vučića i premijera Kurtija u Briselu, gdje će na dnevnom redu biti početak procesa stvaranja ove Zajednice. Biće predstavljen nacrt statuta, što je prvi obavezan i važan korak“, naglasio je on.

Premijer Kosova Albin Kurti i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se 2. maja u Briselu. Očekuje se da će pitanje Zajednice biti u središtu sastanka. Dok je Kurti rekao da međunarodna zajednica mora hitno da se pozabavi pitanjem nestalih, kako je dogovoreno u Ohridu 18. marta.