Meštani opština sa srpskom većinom na Kosovu - Gračanice, Severne Mitrovice i Leposavića - sa kojima razgovarala ekipa Radija Slobodna Evropa (RSE), podeljenog su mišljenja kada je reč o učešću na popis stanovništva koji je počeo 5. aprila i traje do 17. maja.
Poslednji popis stanovništva na Kosovu 2011. nije održan u četiri opštine na severu, dok su ga Srbi južno od Ibra uglavnom bojkotovali na poziv Beograda.
I ovoga puta je stigla slična poruka, ali ne poziv na bojkot i ne iz Beograda, već konstatacija Srpske liste da Srbi neće učestvovati na popisu.
Srpska liste je, inače, najveća partija Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda. Pripadnici ove stranke su i na čelu institucija koje se finansiraju iz budžeta Srbije.
Primera radi, predsednik Srpske liste, Zlatan Elek, direktor je Kliničko bolničkog centra u Severnoj Mitrovici.
Branimir Stojanović iz partije Srpski narodni pokret, iako smatra da ovo "nije trenutak" za popis stanovništva, ukazuje da je gotovo nemoguće sada otkazati taj proces, te da građani treba da budu svesni posledica ukoliko ne učestvuju.
Aleksandar Arsenijević iz Srpske demokratije, pak, smatra da je odlaganje jedino rešenje i da se popis može sprovesti kada se stabilizuje socijalno-politička situacija.
Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, ukupan broj stanovnika na Kosovu je oko 1,8 miliona, od čega oko 25.000 Srba.
Međutim, prema procenama civilnog sektora na Kosovu živi oko 100.000 pripadnika srpske zajednice.
"Vreme odmiče a mi stojimo u mestu. Mi smo građani Kosova i mislim da treba da se popišemo", kaže on.
Jelena, takođe iz Leposavića, međutim ne zna da li će se popisati.
"Ne znam, nemam nikakvo mišljenje trenutno o tome", kaže ona.
Dragan iz Severne Mitrovice, pak, kaže da neće učestvovati na popisu koji je počeo 5. aprila. Kao razlog navodi da kosovske vlasti žele da prikažu kako mali broj Srba živi na Kosovu usled velike migracije njegovih sunarodnika poslednjih godina.
"Nema našeg naroda ovde bre, masa je otišla u Srbiju a nisu se odjavili (sa Kosova)", kaže on.
S druge strane, Sonja iz Severne Mitrovice će se odazvati popisu i dodaje da na ovaj proces ne treba da utiču političari, već da građani sami odluče da li je on u njihovu korist ili ne.
"Ovde živim i mislim da ostanem ovde da živim. Nemam drugu opciju, jednostavno sam tu i popisaću se."
I Jasmina smatra da Srbi treba da se popišu.
"Nek se zna koliko nas ima ovde, da je ovo naše…većina naroda oće da se popiše zašto da ne, nek se zna koliko nas ima ovde, uvek večita nagađanja", navodi ona.
Dok Dragan iz ove opštine sa većinskim srpskim stanovništvom kod Prištine, kaže da se "obavezno treba popisati jer mi živimo ovde", ima onih koji izražavaju skepticizam.
Tako Milica poručuje da još uvek nije odlučila da li će se odazvati popisu, ali smatra da bi trebao da se zna tačan broj Srba koji živi na Kosovu.
"S obzirom na to da se ne zna koliko ima Srba (na Kosovu), koliko je napustilo, koliko je ostalo, koja je starosna struktura, možda bi trebalo. Da se zna čime se ovde raspolaže", navodi ona.
S druge strane, Vesna smatra da Srbi ne treba da se popisuju "jer je narod već otišao".
"Šta da popišu? Ono malo sirotinje što je ostalo, svi koji su imali otišli su odavde. Ne vidim svrhu (popisa stanovništva)", poručuje ona.
Tako je Srpska lista, najveća partija Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, saopštila da pripadnici srpske zajednice neće učestvovati na popisu stanovništva zbog "represije" režima premijera Kosova, Aljbina Kurtija (Albin Kurti).
Kao vid "represije" Srpska lista, pored ostalog, pominje uredbu Centralne banke Kosova kojom je otežana isplata primanja u dinarima koja se isplaćuju iz budžeta Srbije. Ova uredba je stupila na snagu 1. februara i predviđa da jedino platno sredstvo bude euro.
Branimir Stojanović iz Srpskog narodnog pokreta u izjavi za RSE takođe pominje "represivne mere" kosovskih vlasti, te dodaju da je sve manje Srba na Kosovu zbog niza odluka Vlade u Prištini.
"Broj Srba se smanjio a proces povratka je potpuno obustavljen. U takvim uslovima je nepošteno i nerealno sprovoditi popis jer mnogi nisu u mogućnosti da se vrate a želeli bi", navodi Stojanović.
Prema podacima Agencije UN za izbeglice (UNHCR), oko 200.000 lica je raseljeno sa Kosova u Srbiju u periodu od 1999. do 2004. godine.
Agencija za statistiku Kosova, koja je nadležna za sprovođenje popisa stanovništva, objavila je upitnike na osnovu kojih će popisivači prikupljati informacije i među njima je onaj za popis članova porodice koji žive van Kosova.
Aleksandar Arsenijević, lider Srpske demokratije iz Severne Mitrovice, ukazuje da na Kosovu traje iseljavanje Srba usled "institucionalnog nasilja" kosovskih vlasti, te da nema smisla razgovarati o popisu stanovništva.
On smatra i da zvanična Priština želi da se Srbi ne popišu kako bi se pokazalo da ih nema puno i da ne treba da uživaju velika prava.
Prema njegovoj oceni, najbolje bi bilo da se celi proces odloži dok se društveno-politička situacija ne normalizuje.
"Politička klima nikada nije povoljna za popis ali mi pričamo o uraganu koji je zadesio našu zajednicu. Siguran sam da mi kao zajednica na popis možemo da izađemo tek kada se normalizuje situacija", smatra Arsenijević.
Na osnovu Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, dodela grantova opštinama se zasniva na broju opšte populacije, broju manjinskog stanovništva i geografskoj površini. To znači da popis manjinskih zajednica igra važnu ulogu u raspodeli budžeta za opštine u kojima oni žive.
"Bojkot može imati i ozbiljne političke implikacije na političke procese, politički narativ koji Kurti zagovara i mnogi njemu bliski ljudi iz Samoopredeljenja a to je da Srba ima mnogo manje nego što ih zapravo ima i da su samim tim zagarantovana prava koja imamo prevelika", kaže Stojanović.
Bekim Saljihu (Salihu) iz kosovskog Instituta za napredne studije GAP, ukazuje da će potencijalno neučestvovanje Srba u procesu registracije stanovništva imati posledice po budžet opština i lokalni ekonomski razvoj.
"Prvo, opštine u kojima živi većinsko srpsko stanovništvo suočiće se sa smanjenim budžetom, jer značajan deo njihovog budžeta Vlada izdvaja na osnovu broja stanovnika. Drugo, opštine koje predvode Srbi neće moći da procene svoj ljudski i ekonomski potencijal, što će dovesti do nedostataka bilo koje strategije ili planova koje budu preduzimali. Dakle, popis stanovništva ima pozitivne efekte i ne nijedna zajednica ne bi trebala da odbije da učestvuje", smatra Saljihu.
Portparolka Kosovske agencije za statistiku Hazbije Ćerići (Qeriqi) je za RSE istakla da su popisivači u obavezi da tri puta obiđu isto domaćinstvo, u slučaju da prva dva puta ne nađu nikoga od koga bi dobili podatke.
Prilikom posete domaćinstvima, popisivači su dužni da ostave obaveštenje da su dolazili i da nikoga nisu zatekli.
Međutim, Ćerići dodaje da će građani koji odbiju da pruže podatke popisivačima biti kažnjeni od 30 do 2.000 evra, kako predviđa zakon.
"Onda nadležni organi koji se bave zakonom izvršavaju (kazne)", rekla je ona.
Objasnila je da su u ovom slučaju nadležni organi sudovi i policija Kosova.
I ovoga puta je stigla slična poruka, ali ne poziv na bojkot i ne iz Beograda, već konstatacija Srpske liste da Srbi neće učestvovati na popisu.
Srpska liste je, inače, najveća partija Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda. Pripadnici ove stranke su i na čelu institucija koje se finansiraju iz budžeta Srbije.
Primera radi, predsednik Srpske liste, Zlatan Elek, direktor je Kliničko bolničkog centra u Severnoj Mitrovici.
Branimir Stojanović iz partije Srpski narodni pokret, iako smatra da ovo "nije trenutak" za popis stanovništva, ukazuje da je gotovo nemoguće sada otkazati taj proces, te da građani treba da budu svesni posledica ukoliko ne učestvuju.
Aleksandar Arsenijević iz Srpske demokratije, pak, smatra da je odlaganje jedino rešenje i da se popis može sprovesti kada se stabilizuje socijalno-politička situacija.
Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, ukupan broj stanovnika na Kosovu je oko 1,8 miliona, od čega oko 25.000 Srba.
Međutim, prema procenama civilnog sektora na Kosovu živi oko 100.000 pripadnika srpske zajednice.
Šta kažu meštani na severu Kosova?
Miodrag iz Leposavića, opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova, kaže da će se odazvati popisu stanovništva uprkos porukama srpskih političara da "nije vreme za tako nešto"."Vreme odmiče a mi stojimo u mestu. Mi smo građani Kosova i mislim da treba da se popišemo", kaže on.
Jelena, takođe iz Leposavića, međutim ne zna da li će se popisati.
"Ne znam, nemam nikakvo mišljenje trenutno o tome", kaže ona.
Dragan iz Severne Mitrovice, pak, kaže da neće učestvovati na popisu koji je počeo 5. aprila. Kao razlog navodi da kosovske vlasti žele da prikažu kako mali broj Srba živi na Kosovu usled velike migracije njegovih sunarodnika poslednjih godina.
"Nema našeg naroda ovde bre, masa je otišla u Srbiju a nisu se odjavili (sa Kosova)", kaže on.
S druge strane, Sonja iz Severne Mitrovice će se odazvati popisu i dodaje da na ovaj proces ne treba da utiču političari, već da građani sami odluče da li je on u njihovu korist ili ne.
"Ovde živim i mislim da ostanem ovde da živim. Nemam drugu opciju, jednostavno sam tu i popisaću se."
I Jasmina smatra da Srbi treba da se popišu.
"Nek se zna koliko nas ima ovde, da je ovo naše…većina naroda oće da se popiše zašto da ne, nek se zna koliko nas ima ovde, uvek večita nagađanja", navodi ona.
Stavovi Srba južno od Ibra
I u Gračanici su meštani, sa kojima je razgovarala ekipa RSE, podeljenog mišljenja.Dok Dragan iz ove opštine sa većinskim srpskim stanovništvom kod Prištine, kaže da se "obavezno treba popisati jer mi živimo ovde", ima onih koji izražavaju skepticizam.
Tako Milica poručuje da još uvek nije odlučila da li će se odazvati popisu, ali smatra da bi trebao da se zna tačan broj Srba koji živi na Kosovu.
"S obzirom na to da se ne zna koliko ima Srba (na Kosovu), koliko je napustilo, koliko je ostalo, koja je starosna struktura, možda bi trebalo. Da se zna čime se ovde raspolaže", navodi ona.
S druge strane, Vesna smatra da Srbi ne treba da se popisuju "jer je narod već otišao".
"Šta da popišu? Ono malo sirotinje što je ostalo, svi koji su imali otišli su odavde. Ne vidim svrhu (popisa stanovništva)", poručuje ona.
Zašto su politički predstavnici Srba protiv popisa?
Politički predstavnici Srba na Kosovu smatraju da u ovom trenutku nema uslova za popis stanovništva, te da aktuelna vlast na Kosovu nema sluha za srpsku zajednicu i da pokušava da umanji njihovu ulogu i značaj u društvu.Tako je Srpska lista, najveća partija Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, saopštila da pripadnici srpske zajednice neće učestvovati na popisu stanovništva zbog "represije" režima premijera Kosova, Aljbina Kurtija (Albin Kurti).
Kao vid "represije" Srpska lista, pored ostalog, pominje uredbu Centralne banke Kosova kojom je otežana isplata primanja u dinarima koja se isplaćuju iz budžeta Srbije. Ova uredba je stupila na snagu 1. februara i predviđa da jedino platno sredstvo bude euro.
Branimir Stojanović iz Srpskog narodnog pokreta u izjavi za RSE takođe pominje "represivne mere" kosovskih vlasti, te dodaju da je sve manje Srba na Kosovu zbog niza odluka Vlade u Prištini.
"Broj Srba se smanjio a proces povratka je potpuno obustavljen. U takvim uslovima je nepošteno i nerealno sprovoditi popis jer mnogi nisu u mogućnosti da se vrate a želeli bi", navodi Stojanović.
Prema podacima Agencije UN za izbeglice (UNHCR), oko 200.000 lica je raseljeno sa Kosova u Srbiju u periodu od 1999. do 2004. godine.
Agencija za statistiku Kosova, koja je nadležna za sprovođenje popisa stanovništva, objavila je upitnike na osnovu kojih će popisivači prikupljati informacije i među njima je onaj za popis članova porodice koji žive van Kosova.
Aleksandar Arsenijević, lider Srpske demokratije iz Severne Mitrovice, ukazuje da na Kosovu traje iseljavanje Srba usled "institucionalnog nasilja" kosovskih vlasti, te da nema smisla razgovarati o popisu stanovništva.
On smatra i da zvanična Priština želi da se Srbi ne popišu kako bi se pokazalo da ih nema puno i da ne treba da uživaju velika prava.
Prema njegovoj oceni, najbolje bi bilo da se celi proces odloži dok se društveno-politička situacija ne normalizuje.
"Politička klima nikada nije povoljna za popis ali mi pričamo o uraganu koji je zadesio našu zajednicu. Siguran sam da mi kao zajednica na popis možemo da izađemo tek kada se normalizuje situacija", smatra Arsenijević.
Posledice bojkota popisa stanovništva?
Branimir Stojanović ipak smatra da građani iz redova srpske zajednice treba sami da odluče da li će učestvovati na popisu stanovništva, napominjući da treba da znaju da će bojkot imati direktne finansijeske posledice po lokalne samouprave.Na osnovu Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, dodela grantova opštinama se zasniva na broju opšte populacije, broju manjinskog stanovništva i geografskoj površini. To znači da popis manjinskih zajednica igra važnu ulogu u raspodeli budžeta za opštine u kojima oni žive.
"Bojkot može imati i ozbiljne političke implikacije na političke procese, politički narativ koji Kurti zagovara i mnogi njemu bliski ljudi iz Samoopredeljenja a to je da Srba ima mnogo manje nego što ih zapravo ima i da su samim tim zagarantovana prava koja imamo prevelika", kaže Stojanović.
Bekim Saljihu (Salihu) iz kosovskog Instituta za napredne studije GAP, ukazuje da će potencijalno neučestvovanje Srba u procesu registracije stanovništva imati posledice po budžet opština i lokalni ekonomski razvoj.
"Prvo, opštine u kojima živi većinsko srpsko stanovništvo suočiće se sa smanjenim budžetom, jer značajan deo njihovog budžeta Vlada izdvaja na osnovu broja stanovnika. Drugo, opštine koje predvode Srbi neće moći da procene svoj ljudski i ekonomski potencijal, što će dovesti do nedostataka bilo koje strategije ili planova koje budu preduzimali. Dakle, popis stanovništva ima pozitivne efekte i ne nijedna zajednica ne bi trebala da odbije da učestvuje", smatra Saljihu.
Novčane kazne
Takođe, oni koji odluče da se ne popišu mogu se suočiti i sa kaznama koje su predviđene zakonom: od 30 do 2.000 evra. Kazne za privrednike su još veće i idu do 20.000 evra.Portparolka Kosovske agencije za statistiku Hazbije Ćerići (Qeriqi) je za RSE istakla da su popisivači u obavezi da tri puta obiđu isto domaćinstvo, u slučaju da prva dva puta ne nađu nikoga od koga bi dobili podatke.
Prilikom posete domaćinstvima, popisivači su dužni da ostave obaveštenje da su dolazili i da nikoga nisu zatekli.
Međutim, Ćerići dodaje da će građani koji odbiju da pruže podatke popisivačima biti kažnjeni od 30 do 2.000 evra, kako predviđa zakon.
"Onda nadležni organi koji se bave zakonom izvršavaju (kazne)", rekla je ona.
Objasnila je da su u ovom slučaju nadležni organi sudovi i policija Kosova.
