U dokumentu Evropske unije o priznavanju putnih isprava trećih zemalja navodi se da je Španija priznala pasoš Kosova, ali da to ne znači priznavanje državnosti Kosova.
Prethodno je zamjenik premijera Kosova Besnik Bislimi saopštio da je Madrid priznao pasoše Kosova.
Odluka o priznavanju kosovskih pasoša doneta je 1. januara.
"Španija od 1. januara 2024. priznaje pasoše koje je izdalo Kosovo. Ova promjena ni na koji način ne predstavlja zvanično priznanje Kosova", navodi se u dokumentu.
Španija je među pet država članica Evropske Unije koje ne priznaju Kosovo.
I španski list "El Periodico" konstatuje da je vlada Kosova priznanje kosovskih pašosa u Madridu proslavila na društvenim mrežama, te da je Bislimi "proslavio kao ’dobru vijest’ da je nestala ’prepreka’ nepriznavanju zvaničnih kosovskih pasoša na španskim graničnim kontrolama".
To je, konstatuje španski list, "paradoksalna dihotomija u koju je odnos između Španije i Kosova ušao početkom godine zbog otvaranja šengenskog prostora za građane Kosova, odlukom EU".
"Uporedite elokvenciju iskazanu ove subote u Prištini, sa tišinom koja ostaje u Madridu. Ministarstvo spoljnih poslova Španije nije komentarisalo ovo pitanje, a izvori iz tog resora – na čelu sa ministrom Hoseom Manuelom Albaresom – za sada su se ograničili na to da ne uskraćuju priznavanje kosovskih putnih isprava, ali napominju da je Španija i dalje jedna od pet zemalja EU koja ne priznaje Kosovo", piše "El Periodico".
Španija, podsjeća, i dalje zvanično Kosovo smatra autonomnom pokrajinom Srbije, kao i Grčka, Slovačka, Rumunija i Kipar.
Ipak, konstatuje da "unutar paradoksa postoje paradoksi", pa je tako Albin Kurti, iako Španija ne priznaje Kosovo, primljen u Madridu i Granadi, tokom posljednja dva putovanja u Španiju, a u novembru 2022. došao je čak na sastanak Socijalističke internacionale, kojim je predsjedavao Pedro Sanchez, a tom prilikom ga je primio i "lični španski prijatelj", bivši generalni sekretar Natoa Havier Solana.
"Predstavnici Kosova otišli su u Španiju kao zvanična delegacija u Parlamentarnoj skupštini Natoa, takođe u novembru 2022. A u oktobru 2023. predstavnici kosovske vlasti su došle na Samit evropskih lidera održan u Granadi, pod španskim predsjedavanjem Evropskom unijom. Naravno, nisu dočekani sa himnom i zastavom", podsjeća list.
Takođe, slobodno kretanje građana Kosova između granica evropskih zemalja šengenskog prostora promovisao je i slavio Josep Borrell, visoki predstavnik za spoljnu i bezbjednosnu politiku EU, i najveća ličnost koju Španija ima u EU.
List navodi i da je 22.000 španskih vojnika učestvovalo u misiji Nato Kfor za očuvanje bezbjednosti Kosova, što nije paradoksalno, ali je dio objašnjenja "ispanofilske strasti" koja se osjeća u toj zemlji.
"Da li će ovo otvaranje postati podsticaj za otvaranje kancelarije – u nedostatku diplomatskog poslanstva – za Kosovo u Madridu, nešto je o čemu će se na kraju odlučiti ove godine. Za kosovske vlasti, priznanje Španije je ključno pitanje njihove spoljne politike. U strateškom okviru definisanom ruskom invazijom na Ukrajinu i stanjem napetosti između Zapadne Evrope i Moskve, ali i u ravnoteži stabilnosti na Balkanu, Kosovo je ključno mjesto, linija trvenja između uticaja Nato alijanse i ruskog zavođenja susjedne Srbije", zaključuje "El Periodico".
Izvor: Kosovo online/El Periodico
Odluka o priznavanju kosovskih pasoša doneta je 1. januara.
"Španija od 1. januara 2024. priznaje pasoše koje je izdalo Kosovo. Ova promjena ni na koji način ne predstavlja zvanično priznanje Kosova", navodi se u dokumentu.
Španija je među pet država članica Evropske Unije koje ne priznaju Kosovo.
I španski list "El Periodico" konstatuje da je vlada Kosova priznanje kosovskih pašosa u Madridu proslavila na društvenim mrežama, te da je Bislimi "proslavio kao ’dobru vijest’ da je nestala ’prepreka’ nepriznavanju zvaničnih kosovskih pasoša na španskim graničnim kontrolama".
To je, konstatuje španski list, "paradoksalna dihotomija u koju je odnos između Španije i Kosova ušao početkom godine zbog otvaranja šengenskog prostora za građane Kosova, odlukom EU".
"Uporedite elokvenciju iskazanu ove subote u Prištini, sa tišinom koja ostaje u Madridu. Ministarstvo spoljnih poslova Španije nije komentarisalo ovo pitanje, a izvori iz tog resora – na čelu sa ministrom Hoseom Manuelom Albaresom – za sada su se ograničili na to da ne uskraćuju priznavanje kosovskih putnih isprava, ali napominju da je Španija i dalje jedna od pet zemalja EU koja ne priznaje Kosovo", piše "El Periodico".
Španija, podsjeća, i dalje zvanično Kosovo smatra autonomnom pokrajinom Srbije, kao i Grčka, Slovačka, Rumunija i Kipar.
Ipak, konstatuje da "unutar paradoksa postoje paradoksi", pa je tako Albin Kurti, iako Španija ne priznaje Kosovo, primljen u Madridu i Granadi, tokom posljednja dva putovanja u Španiju, a u novembru 2022. došao je čak na sastanak Socijalističke internacionale, kojim je predsjedavao Pedro Sanchez, a tom prilikom ga je primio i "lični španski prijatelj", bivši generalni sekretar Natoa Havier Solana.
"Predstavnici Kosova otišli su u Španiju kao zvanična delegacija u Parlamentarnoj skupštini Natoa, takođe u novembru 2022. A u oktobru 2023. predstavnici kosovske vlasti su došle na Samit evropskih lidera održan u Granadi, pod španskim predsjedavanjem Evropskom unijom. Naravno, nisu dočekani sa himnom i zastavom", podsjeća list.
Takođe, slobodno kretanje građana Kosova između granica evropskih zemalja šengenskog prostora promovisao je i slavio Josep Borrell, visoki predstavnik za spoljnu i bezbjednosnu politiku EU, i najveća ličnost koju Španija ima u EU.
List navodi i da je 22.000 španskih vojnika učestvovalo u misiji Nato Kfor za očuvanje bezbjednosti Kosova, što nije paradoksalno, ali je dio objašnjenja "ispanofilske strasti" koja se osjeća u toj zemlji.
"Da li će ovo otvaranje postati podsticaj za otvaranje kancelarije – u nedostatku diplomatskog poslanstva – za Kosovo u Madridu, nešto je o čemu će se na kraju odlučiti ove godine. Za kosovske vlasti, priznanje Španije je ključno pitanje njihove spoljne politike. U strateškom okviru definisanom ruskom invazijom na Ukrajinu i stanjem napetosti između Zapadne Evrope i Moskve, ali i u ravnoteži stabilnosti na Balkanu, Kosovo je ključno mjesto, linija trvenja između uticaja Nato alijanse i ruskog zavođenja susjedne Srbije", zaključuje "El Periodico".
Izvor: Kosovo online/El Periodico
