Sporazum koji je predočen Kosovu podrazumeva da Zajednica srpskih opština dobije suštinsku autonomiju, ali i izvršna ovlašćenja, zaključak je kosovskih analitičara, prenosi Dukađini.
Analitičar Astrit Gashi je izjavio da će se Kosovo suočiti sa novom realnošću.
„Ta Zajednica nema načina da nema izvršna ovlašćenja i premijer Kurti u ovom procesu dijaloga zaista nije uspio da sprovede nijednu od svojih višegodišnjih političkih ideja, a kamoli bilo koje od obećanja i izjava koje je dao“, rekao je Gashi i dodao da će se Kosovo suočiti sa novom realnošću i da će se to ponavljati.
“Možda je pozitivan efekat te realnosti to što Srbi mogu da prekinu iluziju da mogu da se pridruže Srbiji i obeleže fazu u kojoj prihvataju Kosovo kao državu“, rekao je on.
Analitičar Imer Mushkolaj izjavio je da je Kosovo prihvatilo osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom, a Srbija de fakto priznanje i da sada i premijer Albin Kurti na Kosovu i predsjednik Aleksandar Vučići u Srbiji traže načine da javnosti predstave kompromis koji su postigli.
„Ono što je evidentno i jasno jeste da je Kosovo pristalo da uspostavi Asocijaciju, bilo kao dio paketa ili ne, to je druga stvar, a sa druge strane, Srbija je pristala da prizna Kosovo defakto. Ovo tajno čuvanje nacrta statuta i od strane Kosova i Srbije je urađeno samo da bi se javnost na Kosovu i Srbiji pripremila za kompromise koje su napravile i jedni i drugi. Kurti može svojom retorikom da kaže da će Udruženje biti ovako ili onako, ali istina je da je to prihvaćeno. Vučić u Srbiji sada ima izbore i ako pratimo tamošnju kampanju, vidimo da se njegova retorika nije promenila, naprotiv, ojačala je protiv nezavisnosti Kosova. On ima posljednju šansu da još jednom pobjedi na izborima igrajući na kosovsku kartu. Primjena sporazuma neće moći da počne ove godine”, rekao je Mushkolaj.
Ovaj analitičar kaže da je “logično da Zajednica ima ovlašćenja”.
“Ono što se prirodno nameće jeste da je u pitanju okvir samouprave koji znači suštinsku autonomiju za Srbe. Ovdje je riječ o samoupravnom okviru koji znači suštinsku autonomiju za Srbe, a to je autonomija ili prava mnogo veća od onoga što nam je rečeno po hrvatskom modelu. Logično, Zajednica ovlašćenja“, dodao je Mushkolaj.
Analitičar Yll Hoxha je naveo da je ZSO “teritorijalna autonomija za Srbe” i ocjenio da je ono prihvatljivo za predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću, problematično za Kosovo.
„Ne slažem se sa Kurtijem, njegovo blago tumačenje Asocijacije je tumačenje koje mu politički odgovara danas, Zajednica je ono što jeste, sve dok je prihvatlјivo Vučiću, meni je problematično. Udruženje je teritorijalna autonomija za Srbe. Treba li to učiniti? Bili smo prinuđeni da to uradimo, ali ne pod ovim uslovima, ne bez priznanja Srbije...“, rekao je on.
Hoxha je objasnio i zbog čega je za njega problematično to što Srbija neće faktički priznati Kosovo.
„Zašto je potpisivanje problematično? U međunarodnim odnosima vjerovatno ima na desetine slučajeva kada države prihvataju sporazum i bez potpisivanja. To nije problem francusko-njemačkog sporazuma jer bi bilo moguće da dve strane imaju obavezu da sprovedu sporazum bez potpisivanja. Dakle, zahtjev za potpis je validan jer se druga strana ponašala kao da ignoriše određene tačke. Da bi se uvjerila da ona sprovodi ceo sporazum, neophodan je potpis, inače ne bi bio potreban da je ona deklarativno imala potpuno drugačiji stav”, rekao je on.
Izvor: Kosovo Online/RTV Dukađini
„Ta Zajednica nema načina da nema izvršna ovlašćenja i premijer Kurti u ovom procesu dijaloga zaista nije uspio da sprovede nijednu od svojih višegodišnjih političkih ideja, a kamoli bilo koje od obećanja i izjava koje je dao“, rekao je Gashi i dodao da će se Kosovo suočiti sa novom realnošću i da će se to ponavljati.
“Možda je pozitivan efekat te realnosti to što Srbi mogu da prekinu iluziju da mogu da se pridruže Srbiji i obeleže fazu u kojoj prihvataju Kosovo kao državu“, rekao je on.
Analitičar Imer Mushkolaj izjavio je da je Kosovo prihvatilo osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom, a Srbija de fakto priznanje i da sada i premijer Albin Kurti na Kosovu i predsjednik Aleksandar Vučići u Srbiji traže načine da javnosti predstave kompromis koji su postigli.
„Ono što je evidentno i jasno jeste da je Kosovo pristalo da uspostavi Asocijaciju, bilo kao dio paketa ili ne, to je druga stvar, a sa druge strane, Srbija je pristala da prizna Kosovo defakto. Ovo tajno čuvanje nacrta statuta i od strane Kosova i Srbije je urađeno samo da bi se javnost na Kosovu i Srbiji pripremila za kompromise koje su napravile i jedni i drugi. Kurti može svojom retorikom da kaže da će Udruženje biti ovako ili onako, ali istina je da je to prihvaćeno. Vučić u Srbiji sada ima izbore i ako pratimo tamošnju kampanju, vidimo da se njegova retorika nije promenila, naprotiv, ojačala je protiv nezavisnosti Kosova. On ima posljednju šansu da još jednom pobjedi na izborima igrajući na kosovsku kartu. Primjena sporazuma neće moći da počne ove godine”, rekao je Mushkolaj.
Ovaj analitičar kaže da je “logično da Zajednica ima ovlašćenja”.
“Ono što se prirodno nameće jeste da je u pitanju okvir samouprave koji znači suštinsku autonomiju za Srbe. Ovdje je riječ o samoupravnom okviru koji znači suštinsku autonomiju za Srbe, a to je autonomija ili prava mnogo veća od onoga što nam je rečeno po hrvatskom modelu. Logično, Zajednica ovlašćenja“, dodao je Mushkolaj.
Analitičar Yll Hoxha je naveo da je ZSO “teritorijalna autonomija za Srbe” i ocjenio da je ono prihvatljivo za predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću, problematično za Kosovo.
„Ne slažem se sa Kurtijem, njegovo blago tumačenje Asocijacije je tumačenje koje mu politički odgovara danas, Zajednica je ono što jeste, sve dok je prihvatlјivo Vučiću, meni je problematično. Udruženje je teritorijalna autonomija za Srbe. Treba li to učiniti? Bili smo prinuđeni da to uradimo, ali ne pod ovim uslovima, ne bez priznanja Srbije...“, rekao je on.
Hoxha je objasnio i zbog čega je za njega problematično to što Srbija neće faktički priznati Kosovo.
„Zašto je potpisivanje problematično? U međunarodnim odnosima vjerovatno ima na desetine slučajeva kada države prihvataju sporazum i bez potpisivanja. To nije problem francusko-njemačkog sporazuma jer bi bilo moguće da dve strane imaju obavezu da sprovedu sporazum bez potpisivanja. Dakle, zahtjev za potpis je validan jer se druga strana ponašala kao da ignoriše određene tačke. Da bi se uvjerila da ona sprovodi ceo sporazum, neophodan je potpis, inače ne bi bio potreban da je ona deklarativno imala potpuno drugačiji stav”, rekao je on.
Izvor: Kosovo Online/RTV Dukađini
