Kosovo ove godine neće moći da podmiri svoje potrebe za pšenicom od sezone žetve. Štaviše, rod ove godine nije ni kvalitetan.
Poljoprivrednik Korab Sejdiu iz opštine Podujevo požeo je preko 150 hektara pšenice.
Ali, ove godine je količina pšenice koju je obezbedio bila manja.
"Ove godine smo uspeli da obezbedimo do 3.000 kilograma pšenice za jedan obrađeni hektar – upola manje u odnosu na prošlu godinu", rekao je poljoprivrednik Korab Sejdiu za Kosovski servis Radija Slobodna Evropa.
Zbog manje požnjevene pšenice, Sejdiu kaže da "ove godine nema hleba i da je kvalitet loš".
Za nastalu situaciju poljoprivrednik krivi klimatske uslove koji su ove godine bili nepovoljni za poljoprivrednike.
"Bilo je dosta kiše, magle, jutarnjeg mraza", kaže on, objašnjavajući da je to dovelo do toga da pšenica nije rodila koliko bi trebalo.
Zbog nepovoljnih vremenskih uslova, ove godine je berba počela 15. jula, kako obično počinje početkom ovog meseca.
Prema rečima ministra poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja Fatona Pecija, ove godine pšenicom je zasađeno oko 67.000 hektara zemlje.
U međuvremenu, poljoprivrednik Valon Vehapi iz opštine Lipljan kaže da je manji prinos pšenice ove godine uzrokovan i nepravilnim rukovanjem ovom poljoprivrednom kulturom.
On je već požnjeo preko 100 hektara pšenice.
I Vehapi, kao i Sejdiu, ove godine je dobio manje pšenice nego što je očekivao, jer je ciljao na 7.000 kilograma po hektaru, a dobio je do 5.000.
"Klimatski uslovi nisu bili idealni za poljoprivredu, ni za pšenicu ni za kukuruz. To je zato što su meseci maj i jun bili hladni i vlažni. Zbog velike vlažnosti pojavile su se mnoge bolesti koje su štetile biljci pšenice. To je uticalo i na moju zemlju. Kako sam obrađivao zemlju i tretirao biljku radeći 12 sati dnevno, očekivao sam i do 7.000 kilograma po hektaru, ali sam izašao sa nešto više od 5.000 kilograma“, kaže Vehapi za RSE.
Iz Saveza poljoprivrednika Kosova kažu da su niske temperature tokom proleća smanjile očekivanja za veliku proizvodnju pšenice.
Čelnik ovog saveza Tahir Tahiri kaže da će prosečna proizvodnja po hektaru ove godine biti manja u odnosu na prethodne godine.
On, međutim, ne navodi koliki će procenat svojih potreba za pšenicom Kosovo moći da obezbedi 2023.
"Bojim se da će to biti najslabija i najteža godina što se tiče domaće proizvodnje. Ne sećam se da su mart, april, maj i jun bili ovoliko vlažni za 40 godina. Imali smo poplave, tuče... Ali najgora je bila produžena vlaga koja je stvarala uslove za pojavu raznih bolesti", kaže on.
Nekoliko oblasti na Kosovu suočilo se sa poplavama ove godine. U januaru su poplavama pogođene opštine Srbica, Južna Mitrovica, Klina i Istok. U međuvremenu, u junu, opština Peć se suočila sa poplavama.
On objašnjava da kvalitet ove poljoprivredne kulture zavisi od regiona u kojima se sadi. Prema njegovim rečima, Kosovska ravnica, gde se nalazi opština Lipljan, imala je dobar rod i kvalitet.
Međutim, kvalitet pšenice u drugim regionima, prema Zejnulahu, ne garantuje da se može prerađivati i proizvoditi brašno.
"Pšenica mora da ima minimum kvaliteta za preradu brašna. Ovogodišnja pšenica je bila tako lošeg kvaliteta da je nemoguće proizvesti brašno. Ova pšenica, ovakvog kvaliteta, može da se preradi kao stočna hrana, ali ne i kao hrana za ljude", naglašava on.
Pšenica je sirovina za proizvodnju brašna i kao takva se smatra strateškim proizvodom za nacionalnu bezbednost.
Radio Slobodna Evropa je pitao i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja o količini i kvalitetu pšenice, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.
Prema zvaničnim podacima iz 2021. godine, prosečna potrošnja pšenice po glavi stanovnika, uključujući i proizvode koji sadrže pšenicu, iznosi 207 kilograma, odnosno preko 410.000 tona pšenice.
Međutim, lokalna proizvodnja tokom godina iznosila je oko 300.000 tona pšenice.
Ovo je učinilo da Kosovo ispuni svoje potrebe sa ovim proizvodom kroz uvoz.
Kosovski farmeri su 2021. godine proizveli 280.000 tona pšenice.
Prema podacima Kosovske carine za tu godinu, iz raznih evropskih zemalja uvezeno je 115.000 tona pšenice i brašna.
Ali, ove godine je količina pšenice koju je obezbedio bila manja.
"Ove godine smo uspeli da obezbedimo do 3.000 kilograma pšenice za jedan obrađeni hektar – upola manje u odnosu na prošlu godinu", rekao je poljoprivrednik Korab Sejdiu za Kosovski servis Radija Slobodna Evropa.
Zbog manje požnjevene pšenice, Sejdiu kaže da "ove godine nema hleba i da je kvalitet loš".
Za nastalu situaciju poljoprivrednik krivi klimatske uslove koji su ove godine bili nepovoljni za poljoprivrednike.
"Bilo je dosta kiše, magle, jutarnjeg mraza", kaže on, objašnjavajući da je to dovelo do toga da pšenica nije rodila koliko bi trebalo.
Zbog nepovoljnih vremenskih uslova, ove godine je berba počela 15. jula, kako obično počinje početkom ovog meseca.
Prema rečima ministra poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja Fatona Pecija, ove godine pšenicom je zasađeno oko 67.000 hektara zemlje.
U međuvremenu, poljoprivrednik Valon Vehapi iz opštine Lipljan kaže da je manji prinos pšenice ove godine uzrokovan i nepravilnim rukovanjem ovom poljoprivrednom kulturom.
On je već požnjeo preko 100 hektara pšenice.
I Vehapi, kao i Sejdiu, ove godine je dobio manje pšenice nego što je očekivao, jer je ciljao na 7.000 kilograma po hektaru, a dobio je do 5.000.
"Klimatski uslovi nisu bili idealni za poljoprivredu, ni za pšenicu ni za kukuruz. To je zato što su meseci maj i jun bili hladni i vlažni. Zbog velike vlažnosti pojavile su se mnoge bolesti koje su štetile biljci pšenice. To je uticalo i na moju zemlju. Kako sam obrađivao zemlju i tretirao biljku radeći 12 sati dnevno, očekivao sam i do 7.000 kilograma po hektaru, ali sam izašao sa nešto više od 5.000 kilograma“, kaže Vehapi za RSE.
Iz Saveza poljoprivrednika Kosova kažu da su niske temperature tokom proleća smanjile očekivanja za veliku proizvodnju pšenice.
Čelnik ovog saveza Tahir Tahiri kaže da će prosečna proizvodnja po hektaru ove godine biti manja u odnosu na prethodne godine.
On, međutim, ne navodi koliki će procenat svojih potreba za pšenicom Kosovo moći da obezbedi 2023.
"Bojim se da će to biti najslabija i najteža godina što se tiče domaće proizvodnje. Ne sećam se da su mart, april, maj i jun bili ovoliko vlažni za 40 godina. Imali smo poplave, tuče... Ali najgora je bila produžena vlaga koja je stvarala uslove za pojavu raznih bolesti", kaže on.
Nekoliko oblasti na Kosovu suočilo se sa poplavama ove godine. U januaru su poplavama pogođene opštine Srbica, Južna Mitrovica, Klina i Istok. U međuvremenu, u junu, opština Peć se suočila sa poplavama.
Zejnulahu: Pšenica ne ispunjava kriterijume za proizvodnju brašna
Pored nedovoljne količine pšenice koju je Kosovo obezbedilo ove godine, njen kvalitet nije odgovarajući, kaže lider Udruženja mlinara Kosova Bashkim Zejnullahu.On objašnjava da kvalitet ove poljoprivredne kulture zavisi od regiona u kojima se sadi. Prema njegovim rečima, Kosovska ravnica, gde se nalazi opština Lipljan, imala je dobar rod i kvalitet.
Međutim, kvalitet pšenice u drugim regionima, prema Zejnulahu, ne garantuje da se može prerađivati i proizvoditi brašno.
"Pšenica mora da ima minimum kvaliteta za preradu brašna. Ovogodišnja pšenica je bila tako lošeg kvaliteta da je nemoguće proizvesti brašno. Ova pšenica, ovakvog kvaliteta, može da se preradi kao stočna hrana, ali ne i kao hrana za ljude", naglašava on.
Pšenica je sirovina za proizvodnju brašna i kao takva se smatra strateškim proizvodom za nacionalnu bezbednost.
Radio Slobodna Evropa je pitao i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja o količini i kvalitetu pšenice, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.
Prema zvaničnim podacima iz 2021. godine, prosečna potrošnja pšenice po glavi stanovnika, uključujući i proizvode koji sadrže pšenicu, iznosi 207 kilograma, odnosno preko 410.000 tona pšenice.
Međutim, lokalna proizvodnja tokom godina iznosila je oko 300.000 tona pšenice.
Ovo je učinilo da Kosovo ispuni svoje potrebe sa ovim proizvodom kroz uvoz.
Kosovski farmeri su 2021. godine proizveli 280.000 tona pšenice.
Prema podacima Kosovske carine za tu godinu, iz raznih evropskih zemalja uvezeno je 115.000 tona pšenice i brašna.
