Premijer Kosova Albin Kurti je izjavio da Sporazum o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom nije prošao test Ustavnog suda Kosova.
"Postoji insistiranje raznih međunarodnih faktora naglašavajući pitanje Zajednice opština sa srpskom većinom, koja je dogovorena 19. aprila 2013. godine, a zatim usklađena kroz sedam poglavlja 2015. godine, jer je to jedini sporazum, od 33 briselska, koji nije prošao test Ustavnog suda", rekao je Kurti 26. januara.
Zajednica opština sa srpskom većinom je dogovorena u okviru dijaloga Kosova i Srbije 2013. godine i godinama je kamen spoticanja ka daljoj normalizaciji odnosa dveju strana.
Kosovo odbija da realizuje taj Sporazum uz obrazloženje da ne mogu biti formirana monoetnička udruženja, te da je on u suprotnosti sa Ustavom Kosova.
Dve godine nakon potpisivanja prvog sporazuma o formiranju Zajednice, odnosno 2015. godine, usaglašeni su i principi, ali je Ustavni sud Kosova utvrdio da neki od njih nisu u skladu sa zakonima Kosova, ali da mogu biti usklađeni.
Ambasada SAD u Prištini je za 31. januar najavila raspravu o Zajednici, na koju su pozvani predstavnici civilnog društva, zvaničnici i predstavnici političkih partija.
Pitanje Zajednice se aktuelizovalo sa insistiranjem međunarodne zajednice da Kosovo i Srbija prihvate predlog EU za normalizaciju odnosa.
Međutim, kako je rečeno, pitanje Zajednice nije deo tog predloga ali se ona mora formirati na osnovu Briselskog sporazuma.
S druge strane, premijer Kurti je 26. januara naveo da bi u fokusu predloga EU za normalizaciju odnosa trebalo da bude međusobno priznanje.
"Šatl diplomatija je povezana sa sastancima na visokom nivou o predlogu Evropske unije, koji podržavaju Francuska, Nemačka i Sjedinjene Države. Ovaj predlog ima pet rečenica u preambuli, a ukupno 10 članova", rekao je Kurti.
Ponovio je da je ovaj predlog, u javnosti poznat i kao francusko-nemački plan, dobra osnova za razgovore i napredak.
Ovakva izjava Kurtija stiže dan nakon što se, u pratnji svog zamenika Besnika Bislimija, sastao 25. januara u Prištini sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Kosova i Srbije.
Kako je Lajčak ranije naveo na svom Twitter nalogu, sa Kurtijem i Bisljimijem je razgovarao o narednim koracima za normalizaciju odnosa sa Srbijom.
Ova iznenadna poseta Lajčaka je došla u trenutku kada međunarodna zajednica vrši diplomatske napore da Kosovo i Srbija prihvate plan EU o normalizaciji odnosa.
Prethodno je savetnik američkog Stejt departmenta Derek Chollet 24. januara ohrabrio kosovskog premijera Kurtija da prihvati predlog EU za normalizaciju odnosa sa Srbijom.
Predlog EU dostavljen je vlastima u Prištini i Beogradu krajem leta prošle godine a podržavaju ga Francuska, Nemačka i SAD.
Taj predlog, u koji je Radio Slobodna Evropa ranije imao uvid, ima jednak pristup stranama, a predviđa poštovanje teritorijalnog integriteta, nepovredivost granica, priznanje državnih simbola i poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu.
U dokumentu se eksplicitno ne pominje međusobno priznanje ili članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama – na čemu insistira Kosovo.
Međutim, u dokumentu se pominje podrška koju bi strane trebale da pruže jedna drugoj u procesu evropskih integracija.
Takođe, od Srbije se traži da ne ometa članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
Predviđa i da strane međusobno razvijaju dobrosusedske odnose zasnovane na jednakim pravima, međusobnom priznavanju dokumenata, uključujući pasoše, registarske tablice, diplome i carinske pečate.
Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa posredstvom Evropske unije od 2011. godine. Dok Priština insistira na međusobnom priznanju, Beograd traži kompromisno rešenje ali ne precizira kakvo bi ono moglo da bude.
Zajednica opština sa srpskom većinom je dogovorena u okviru dijaloga Kosova i Srbije 2013. godine i godinama je kamen spoticanja ka daljoj normalizaciji odnosa dveju strana.
Kosovo odbija da realizuje taj Sporazum uz obrazloženje da ne mogu biti formirana monoetnička udruženja, te da je on u suprotnosti sa Ustavom Kosova.
Dve godine nakon potpisivanja prvog sporazuma o formiranju Zajednice, odnosno 2015. godine, usaglašeni su i principi, ali je Ustavni sud Kosova utvrdio da neki od njih nisu u skladu sa zakonima Kosova, ali da mogu biti usklađeni.
Ambasada SAD u Prištini je za 31. januar najavila raspravu o Zajednici, na koju su pozvani predstavnici civilnog društva, zvaničnici i predstavnici političkih partija.
Pitanje Zajednice se aktuelizovalo sa insistiranjem međunarodne zajednice da Kosovo i Srbija prihvate predlog EU za normalizaciju odnosa.
Međutim, kako je rečeno, pitanje Zajednice nije deo tog predloga ali se ona mora formirati na osnovu Briselskog sporazuma.
S druge strane, premijer Kurti je 26. januara naveo da bi u fokusu predloga EU za normalizaciju odnosa trebalo da bude međusobno priznanje.
"Šatl diplomatija je povezana sa sastancima na visokom nivou o predlogu Evropske unije, koji podržavaju Francuska, Nemačka i Sjedinjene Države. Ovaj predlog ima pet rečenica u preambuli, a ukupno 10 članova", rekao je Kurti.
Ponovio je da je ovaj predlog, u javnosti poznat i kao francusko-nemački plan, dobra osnova za razgovore i napredak.
Ovakva izjava Kurtija stiže dan nakon što se, u pratnji svog zamenika Besnika Bislimija, sastao 25. januara u Prištini sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Kosova i Srbije.
Kako je Lajčak ranije naveo na svom Twitter nalogu, sa Kurtijem i Bisljimijem je razgovarao o narednim koracima za normalizaciju odnosa sa Srbijom.
Ova iznenadna poseta Lajčaka je došla u trenutku kada međunarodna zajednica vrši diplomatske napore da Kosovo i Srbija prihvate plan EU o normalizaciji odnosa.
Prethodno je savetnik američkog Stejt departmenta Derek Chollet 24. januara ohrabrio kosovskog premijera Kurtija da prihvati predlog EU za normalizaciju odnosa sa Srbijom.
Predlog EU dostavljen je vlastima u Prištini i Beogradu krajem leta prošle godine a podržavaju ga Francuska, Nemačka i SAD.
Taj predlog, u koji je Radio Slobodna Evropa ranije imao uvid, ima jednak pristup stranama, a predviđa poštovanje teritorijalnog integriteta, nepovredivost granica, priznanje državnih simbola i poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu.
U dokumentu se eksplicitno ne pominje međusobno priznanje ili članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama – na čemu insistira Kosovo.
Međutim, u dokumentu se pominje podrška koju bi strane trebale da pruže jedna drugoj u procesu evropskih integracija.
Takođe, od Srbije se traži da ne ometa članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
Predviđa i da strane međusobno razvijaju dobrosusedske odnose zasnovane na jednakim pravima, međusobnom priznavanju dokumenata, uključujući pasoše, registarske tablice, diplome i carinske pečate.
Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa posredstvom Evropske unije od 2011. godine. Dok Priština insistira na međusobnom priznanju, Beograd traži kompromisno rešenje ali ne precizira kakvo bi ono moglo da bude.
