Ekonomista Safet Gërxhaliu izjavio je da je nedostatak vladavine zakona i reda pretvorio Kosovo u "siromašnu državu bogatih ljudi", prenosi Koha.
Gërxhaliu je rekao da je na Kosovu tokom godina bilo mnogo grešaka u upravljanju ekonomijom.
"Kada politička agenda dominira u državi, onda se previđa važnost ekonomije i ekonomskog napretka. Vjerujem da je zajednički imenitelj koji karakteriše ekonomiju Kosova do 2020. godine nedostatak vladavine prava. Zahvaljujući tome, danas smo tu gdje jesmo. Ako pogledate ekonomske pokazatelje, onda su oni zabrinjavajući”, rekao je Gërxhaliu.
On dodaje da su pandemija koronavirusa i rat u Ukrajini doveli do toga da svijet nije onakav kakav je bio i da Kosovo mora da se pripremi za "ekonomsko preuređenje".
On kaže da je ekonomska nezavisnost jedan od glavnih izazova gdje treba da se orijentišu države, a i Kosovo.
"Kosovo je ulazilo u krizu za krizom. Ako nekome kažete da je inflacija na Kosovu 15 odsto, onda je to zabrinjavajuće. Zabrinjava i podatak da je inflacija u evrozoni 8,7 odsto i da velika većina zemalja EU ima dvocifrenu inflaciju. Ekonomski i socijalni stub su dijaspora i doznake. Te doznake više neće imati efekat koji su imale. Biće mnogo izazova. Smatram da su lokalne institucije shvatile da se kriza i efekat krize ne mogu riješiti retorikom, gubljenjem vremena, potrebna je politička i ekonomska vizija i hrabrost da se efekti minimiziraju. Jedna od najmoćnijih ekonomija u Evropi, Njemačka je u junu 2022. uvezla više nego što je izvezla, što izaziva veliku zabrinutost. Kosovo zavisi od uvoza, a mi imamo inflaciju, koji su trgovci i ekonomski spekulanti udvostručili, najveći teret toga snose građani Kosova. Zahvaljujući ovoj krizi i nedostatku vladavine prava poslednjih godina, desilo se da se Kosovo pretvorilo u siromašnu državu bogatih ljudi", rekao je Gërxhaliu.
Gërxhaliu smatra da najveći izazov u svijetu neće biti hrana, već struja, uzimajući u obzir zavisnost evropskih zemalja od ruskog gasa i nafte.
Izvor: Kosovo Online/Koha ditore
"Kada politička agenda dominira u državi, onda se previđa važnost ekonomije i ekonomskog napretka. Vjerujem da je zajednički imenitelj koji karakteriše ekonomiju Kosova do 2020. godine nedostatak vladavine prava. Zahvaljujući tome, danas smo tu gdje jesmo. Ako pogledate ekonomske pokazatelje, onda su oni zabrinjavajući”, rekao je Gërxhaliu.
On dodaje da su pandemija koronavirusa i rat u Ukrajini doveli do toga da svijet nije onakav kakav je bio i da Kosovo mora da se pripremi za "ekonomsko preuređenje".
On kaže da je ekonomska nezavisnost jedan od glavnih izazova gdje treba da se orijentišu države, a i Kosovo.
"Kosovo je ulazilo u krizu za krizom. Ako nekome kažete da je inflacija na Kosovu 15 odsto, onda je to zabrinjavajuće. Zabrinjava i podatak da je inflacija u evrozoni 8,7 odsto i da velika većina zemalja EU ima dvocifrenu inflaciju. Ekonomski i socijalni stub su dijaspora i doznake. Te doznake više neće imati efekat koji su imale. Biće mnogo izazova. Smatram da su lokalne institucije shvatile da se kriza i efekat krize ne mogu riješiti retorikom, gubljenjem vremena, potrebna je politička i ekonomska vizija i hrabrost da se efekti minimiziraju. Jedna od najmoćnijih ekonomija u Evropi, Njemačka je u junu 2022. uvezla više nego što je izvezla, što izaziva veliku zabrinutost. Kosovo zavisi od uvoza, a mi imamo inflaciju, koji su trgovci i ekonomski spekulanti udvostručili, najveći teret toga snose građani Kosova. Zahvaljujući ovoj krizi i nedostatku vladavine prava poslednjih godina, desilo se da se Kosovo pretvorilo u siromašnu državu bogatih ljudi", rekao je Gërxhaliu.
Gërxhaliu smatra da najveći izazov u svijetu neće biti hrana, već struja, uzimajući u obzir zavisnost evropskih zemalja od ruskog gasa i nafte.
Izvor: Kosovo Online/Koha ditore
