Premijer Kosova Albin Kurti je izjavio da Kosovo ne može da se koristi kao primjer kada se opravdava agresija nad Ukrajinom, napominjući da se tu radi o “neznanju, napadu na istinu, čovječnost i zdrav razum”.
Kurti je to rekao 18. maja u svom govoru pred Atlantskim savetom „Front Page“ u Vašingtonu, aludirajući na poređenja, koja između Kosova i dva separatistička regiona u Ukrajini (Donjecka i Luganska), pravi predsednik Rusije Vladimir Putin.
Putin je u nekoliko navrata napravio paralelu sa Kosovom a poslednji put je to uradio 26. aprila na sastanku sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija (UN) Antoniom Guterresom u Kremlju.
On je tada rekao da "ako postoji presedan, republike Donbasa mogu da učine isto”, te da je činjenica da su mnoge zapadne zemlje priznale Kosovo kao nezavisnu državu a da je Rusija to isto uradila sa republikama Donbasa.
Tri dana pre početka invazije na Ukrajinu 24. februara, ruski predsednik Vladimir Putin je priznao nezavisnost dva separatistička regiona u Ukrajini, Donjecka i Luganska, poznatijeg kao Donbas.
"Poricanje, izbegavanje i obmana. To je bila i ostala je strategija Rusije u Ukrajini. Sada ju je usvojio i predstavnik Rusije na Zapadnom Balkanu, Srbija“, rekao je kosovski premijer Kurti.
Ranije je nemački stručnjak za međunarodno pravo Mathias Hartwig za Radio Slobodna Evropa rekao da Kosovo ispunjava kriterijume da bude nezavisna država, za razliku od separatističkih regiona u Ukrajini - Donjecka i Luganska.
Naveo je da država može da postoji ukoliko ispunjava tri elementa: ima definisanu teritoriju, stalno stanovništvo i rukovodilačku sposobnost.
"Kosovo ispunjava ova tri elementa. U slučaju istočnog dela Ukrajine, Rusija želi da formira nepostojeću državu, jer je deo druge države i to je veliko mešanje u suverenitet”, objasnio je Hartvig.
Premijer Kosova Aljbin Kurti je naveo i kako Srbija, zbog bliskih odnosa sa Rusijom, odbija da uvede sankcije Moskvi.
Ukazao je i da Moskva želi da se "proširi na druge frontove" i da bi zemlje Zapadog Balkana zbog toga mogle biti ugrožene.
"Imajući u vidu bliske odnose Srbije sa Rusijom, njenu podršku okupaciji Ukrajine, kao i činjenicu da Republiku Srpsku u Bosni i Hercegovini kontroliše Moskva koliko i Beograd, rizik od širenja sukoba na zapadni Balkan je, nažalost, veliki", rekao je Kurti.
Zbog toga su, podvukao je Kurti, evropske integracije važne za zemlje Zapadnog Balkana.
Kosovo je, u skaldu sa zapadnim zemljama, uvelo sankcije Rusiji i osudilo agresiju nad Ukrajinom.
Od zemalja u regionu, sankcije Rusiji nije uvela jedino Srbija zbog “svojih nacionalnih interesa”.
Putin je u nekoliko navrata napravio paralelu sa Kosovom a poslednji put je to uradio 26. aprila na sastanku sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija (UN) Antoniom Guterresom u Kremlju.
On je tada rekao da "ako postoji presedan, republike Donbasa mogu da učine isto”, te da je činjenica da su mnoge zapadne zemlje priznale Kosovo kao nezavisnu državu a da je Rusija to isto uradila sa republikama Donbasa.
Tri dana pre početka invazije na Ukrajinu 24. februara, ruski predsednik Vladimir Putin je priznao nezavisnost dva separatistička regiona u Ukrajini, Donjecka i Luganska, poznatijeg kao Donbas.
"Poricanje, izbegavanje i obmana. To je bila i ostala je strategija Rusije u Ukrajini. Sada ju je usvojio i predstavnik Rusije na Zapadnom Balkanu, Srbija“, rekao je kosovski premijer Kurti.
Ranije je nemački stručnjak za međunarodno pravo Mathias Hartwig za Radio Slobodna Evropa rekao da Kosovo ispunjava kriterijume da bude nezavisna država, za razliku od separatističkih regiona u Ukrajini - Donjecka i Luganska.
Naveo je da država može da postoji ukoliko ispunjava tri elementa: ima definisanu teritoriju, stalno stanovništvo i rukovodilačku sposobnost.
"Kosovo ispunjava ova tri elementa. U slučaju istočnog dela Ukrajine, Rusija želi da formira nepostojeću državu, jer je deo druge države i to je veliko mešanje u suverenitet”, objasnio je Hartvig.
Premijer Kosova Aljbin Kurti je naveo i kako Srbija, zbog bliskih odnosa sa Rusijom, odbija da uvede sankcije Moskvi.
Ukazao je i da Moskva želi da se "proširi na druge frontove" i da bi zemlje Zapadog Balkana zbog toga mogle biti ugrožene.
"Imajući u vidu bliske odnose Srbije sa Rusijom, njenu podršku okupaciji Ukrajine, kao i činjenicu da Republiku Srpsku u Bosni i Hercegovini kontroliše Moskva koliko i Beograd, rizik od širenja sukoba na zapadni Balkan je, nažalost, veliki", rekao je Kurti.
Zbog toga su, podvukao je Kurti, evropske integracije važne za zemlje Zapadnog Balkana.
Kosovo je, u skaldu sa zapadnim zemljama, uvelo sankcije Rusiji i osudilo agresiju nad Ukrajinom.
Od zemalja u regionu, sankcije Rusiji nije uvela jedino Srbija zbog “svojih nacionalnih interesa”.
