Predsednik Srbije Aleksandar Vučić još jednom je “sprečio” predstavnike Srba sa Kosova da izađu iz kosovskih institucija. Ovoga puta razlog za tako nešto je “teror kroz koji prolaze” i zbog toga što zvanična Priština za sada ne dozvoljava glasanje na srpskim parlamentarnim i predsedničkim izborima 3. aprila.
Vučić se 22. marta sastao sa srpskim predstavnicima u Beogradu, koji su od njega “ne samo jednoglasno tražili da istupe iz institucija odmah, već i da 435 policajaca na severu ostavi oružje i napusti regionalnu policiju”.
On ih je, međutim, zamolio za “strpljenje, trpeljivost i da izbroje do deset”.
Šta je sporno oko održavanja srpskih izbora na Kosovu?
Vlada Kosova, na čelu sa premijerom Aljbinom Kurtijem, insistira da zvanični Beograd uputi zahtev Prištini za održavanje izbora u srpskim sredinama na Kosovu, što Srbija ocenjuje kao pritisak oko priznanja.
Sa druge strane, premijer Kosova Kurti kaže kako nikada nije nameravao da obezbedi priznanje Kosova od Srbije kroz zahtev za održavanje srpskih izbora, ali da niko od njega ne može da traži da ne poštuje suverenitet svoje zemlje.
Kurti je na konferenciji za novinare 23. marta, nakon sednice Vlade, rekao da srpski izbori na Kosovu nisu zabranjeni već da nije postignut dogovor o njihovom održavanju između strana.
Kosovski premijer je pozvao pripadnike srpske zajednice i da ne idu na proteste, koje je potpredsednik Srpske liste, Dalibor Jevtić, najavio za petak, 25. mart.
Najavljeni protesti Srba
Jevtić, koji je i gradonačelnik Štrpca, jedne od šest opština sa srpskom većinom južno od Ibra, je rekao da će u petak (25.mart), Srbi južno i severno od Ibra održati mirne proteste sa porukom “da nam niko u 21. veku ne uskraćuje osnovna ljudska prava”.
Sa druge strane, Vučić je rekao da bi istupanje Srba iz kosovskih institucija dovelo do “začaranog kruga ratnih sukoba bez kraja”.
“Neki ljudi (predstavnici Srba) su rekli da su spremni i na sukobe, neki na odlazak, ja sam ih zamolio da ostanu na Kosovu i Metohiji i da čuvaju naša ognjišta”, rekao je Vučić.
‘Izlasci iz institucija’ bar jednom godišnje
Ovo nije prvi put da Srpska lista najavljuje izlazak iz kosovskih institucija.
Poslednji put je tako nešto najavio predsednik Srpske liste Goran Rakić, dan pre lokalnih izbora na Kosovu, koji su održani 17. oktobra prošle godine.
Rakić je na konferenciji za novinare poručio da će Srbi sa severa Kosova napustiti institucije na svim nivoima ukoliko u roku od mesec dana ne započnu razgovori o formiranju Zajednice srpskih opština.
“Dakle, neće biti ljudi na Severu u prištinskim institucijama“, kazao je Rakić.
Ova Zajednica bi trebala da okuplja deset opština sa srpskom većinom na Kosovu a kao rezultat Briselskog dogovra u okviru dijaloga Kosova i Srbije.
Ovaj sporazum je dogovoren 2013. godine, a principi su usaglašeni 2015., međutim na terenu nikada nije sporveden jer Kosovo smatra da će ugroziti funkcionalnost zemlje.
Ustavni sud Kosova je 2015. godine utvrdio da neki od prinicpa Zajednice nisu u skaldu sa zakonima Kosova ali da oni mogu biti usaglašeni statutoom.
Zbog Zajednice srpskih opština, politički predstavnici Srba su najavljivali izlazak iz kosovskih institucija i u oktobru 2020., kada je direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petar Petković, rekao da će Srbija razmotriti takav postupak.
Nakon ove Petkovićeve izjave, i Goran Rakić je izjavio da će politički predstavnici Srba na Kosovu razmotriti mogućnost napuštanja institucija. Rakić je tada bio zamenik premijera u Vladi Avdulaha Hotija.
Tu je i decembar 2019. godine, kada je predsednik Srpske liste Goran Rakić izjavio da će napustiti kosovske institucije ukoliko bude doneta pravosnažna presuda poslaniku Ivanu Todosijeviću, zbog negiranja zločina u Račku.
Todosijević, bivši poslanik u Skupštini Kosova, osuđen je na dve godine zatvora zbog izazivanja “nacionalne mržnje”, ali početkom ove godine sudski postupak je vraćen na početak. Todosijević je trenutno predsednik privremenog organa Zvečan, koji finansira Beograd.
Krajem maja 2019. su takođe stizale najave o povlačenju Srba iz kosovskih institucija. Tadašnji direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Marko Đurić je izjavio da su na sastanku Srba sa Kosova i predsednika Srbije Aleksandra Vučića postignuti zaključci, od kojih se jedan odnosio na napuštanje kosovskih institucija.
"Svi politički predstavnici srpskog naraoda na teritoriji KiM, na svakom mestu i u svakom trenutku, moraju biti spremni da se svom snagom bore za interese svog naroda, a ukoliko političke okolnosti to nameću i da napuste svoje funkcije“, piše u dokumenti sa zaključcima.
Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić februara 2019. godine rekao da su kosovski Srbi od njega tražili da se povuku iz kosovskih institucija, ali ih je on “zamolio da sačekaju 45 dana”.
Krajem marta 2018. Srbi sa Kosova su iz Beograda poručili da će napustiti kosovske institucije i da će sami formirati Zajednicu srpskih opština. Ovo je ujedno bio prvi put da kosovski Srbi prete izlaskom iz institucija, a to je učinjeno nakon hapšenja bivšeg direktora Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije, Marka Đurića.
Uprkos svim ovim najavama, do izlaska iz kosovskih institucija nikada nije došlo, ali su gradonačelnici iz redova Srpske liste novembra 2018. godine podneli ostavke zbog uvođenja takse od 100 odsto na robu iz Srbije.
U međuvremenu je predsednik Srpske liste Goran Rakić 16. januara ove godine, rekao da više neće biti kosovskih izbora na severu, ukoliko Priština ne dozvoli održavanje srpskih parlamentarnih i predsedničkih izbora 3.aprila.
Kosovo nije dozvolilo otvaranje biračkih mesta za glasanje na srpskom referendumu za izmene Ustava u oblasti pravosuđa. Kako je tada saopšteno, Srbi sa Kosova su mogli da glasaju putem pošte ili Kancelarije Beograda za vezu u Prištini, ali su oni svoje pravo ipak iskoristili u nekom od pograničnih gradova u Srbiji.
Prema trenutnim najavama predsednika Srbije Vučića, Srbi sa Kosova će na isti način glasati i 3. aprila.
Muhaxhiri: Srbi će napustiti institucije kada to Vučić zatraži
Politički analitičar iz Prištine Artan (Muhaxhiri) Muhadžiri smatra da Srpska lista nikada samostalno ne donosi odluke, da nema autonomiju i subjektivitet iako ima “ustavnu moć u osnivanju vlade Kosova”.
“Kao takva nije u mogućnosti da donosi važne odluke. Ona je deo jedne specifične mreže uzajamnih uslovljavanja i pritisaka u touglu, između Kosova, Srbije i međunarodne zajednice, navodi Muhadžiri za Radio Slobodna Evropa.
Podvlači da će Srbi iz kosovskih institucija izaći samo onda kada to traži Aleksandar Vučić što u ovom trenutku, kaže Muhadžiri, nije njegov interes.
Ne isključuje mogućnost destabilizacije na Kosovu ali, kako kaže, to zavisi isključivo od interesa srpskog predsednika Vučića jer “samo on ima tu moć da direktnim instrukcijama stvori napetu situaciju”.
“Zbog situacije u Ukrajini, nije povoljan trenutak da uradi nešto tako. Srpski predstavnici bi moglli da zamrznu svoje funkcije u znak protesta al ii to bila kratkotrajna opcija”, kaže Muhadžiri.
Sa druge strane, Dušan Radaković, direktor nevladine organizacije Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice, ocenjuje da odnosi predstavnika Srba i Vlade Kosova nikada nisu bili gori i dodaje da je situacija “sve gora i gora”.
Radaković: Nikada lošija saradnja sa kosovskim Srbima
Radaković kaže da kosovski premijer Kurti samo udaljava kosovske institucije od Srba ali ipak zahtev Srpske liste za povlačenje iz njih ocenjuje “nepromišljenom”.
Napominje i da se ovakvim dešavanjima Kosovo i Srbija samo udaljavaju od pregovaračkog stola i dijaloga o normalizaciji odnosa dve strane.
“Neki sporazumi su bili pred potpisivanje, pre svega mislim o struji na severu, o Valaču i tako dalje. Ovo je samo, ne korak, nego pet koraka unazad. Koa što sam rekao, odlukama Vlade Kosova se destabilizuje (situacija), nikada lošija situacija na relaciji srpska zajednica – Vlada Kosova”, zaključuje Radaković.
On smatra i da srpski izbori ne trebaju biti zabranjeni na Kosovu jer to “predstavlja kršenje ljudskih prava”.
Poslednji parlamentarni izbori, koje je Srbija organizovala u srpskim sredinama na Kosovu održani su 21. juna 2020. godine.
Tada je, po ustaljenoj praksi, misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu prikupljala glasačke listiće.
Ova praksa prikupljanja glasačkih listića je ustanovljena 2017. godine, i do sada je postojala dozvola kosovskih vlasti za tako nešto.
On ih je, međutim, zamolio za “strpljenje, trpeljivost i da izbroje do deset”.
Šta je sporno oko održavanja srpskih izbora na Kosovu?
Vlada Kosova, na čelu sa premijerom Aljbinom Kurtijem, insistira da zvanični Beograd uputi zahtev Prištini za održavanje izbora u srpskim sredinama na Kosovu, što Srbija ocenjuje kao pritisak oko priznanja.
Sa druge strane, premijer Kosova Kurti kaže kako nikada nije nameravao da obezbedi priznanje Kosova od Srbije kroz zahtev za održavanje srpskih izbora, ali da niko od njega ne može da traži da ne poštuje suverenitet svoje zemlje.
Kurti je na konferenciji za novinare 23. marta, nakon sednice Vlade, rekao da srpski izbori na Kosovu nisu zabranjeni već da nije postignut dogovor o njihovom održavanju između strana.
Kosovski premijer je pozvao pripadnike srpske zajednice i da ne idu na proteste, koje je potpredsednik Srpske liste, Dalibor Jevtić, najavio za petak, 25. mart.
Najavljeni protesti Srba
Jevtić, koji je i gradonačelnik Štrpca, jedne od šest opština sa srpskom većinom južno od Ibra, je rekao da će u petak (25.mart), Srbi južno i severno od Ibra održati mirne proteste sa porukom “da nam niko u 21. veku ne uskraćuje osnovna ljudska prava”.
Sa druge strane, Vučić je rekao da bi istupanje Srba iz kosovskih institucija dovelo do “začaranog kruga ratnih sukoba bez kraja”.
“Neki ljudi (predstavnici Srba) su rekli da su spremni i na sukobe, neki na odlazak, ja sam ih zamolio da ostanu na Kosovu i Metohiji i da čuvaju naša ognjišta”, rekao je Vučić.
‘Izlasci iz institucija’ bar jednom godišnje
Ovo nije prvi put da Srpska lista najavljuje izlazak iz kosovskih institucija.
Poslednji put je tako nešto najavio predsednik Srpske liste Goran Rakić, dan pre lokalnih izbora na Kosovu, koji su održani 17. oktobra prošle godine.
Rakić je na konferenciji za novinare poručio da će Srbi sa severa Kosova napustiti institucije na svim nivoima ukoliko u roku od mesec dana ne započnu razgovori o formiranju Zajednice srpskih opština.
“Dakle, neće biti ljudi na Severu u prištinskim institucijama“, kazao je Rakić.
Ova Zajednica bi trebala da okuplja deset opština sa srpskom većinom na Kosovu a kao rezultat Briselskog dogovra u okviru dijaloga Kosova i Srbije.
Ovaj sporazum je dogovoren 2013. godine, a principi su usaglašeni 2015., međutim na terenu nikada nije sporveden jer Kosovo smatra da će ugroziti funkcionalnost zemlje.
Ustavni sud Kosova je 2015. godine utvrdio da neki od prinicpa Zajednice nisu u skaldu sa zakonima Kosova ali da oni mogu biti usaglašeni statutoom.
Zbog Zajednice srpskih opština, politički predstavnici Srba su najavljivali izlazak iz kosovskih institucija i u oktobru 2020., kada je direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petar Petković, rekao da će Srbija razmotriti takav postupak.
Nakon ove Petkovićeve izjave, i Goran Rakić je izjavio da će politički predstavnici Srba na Kosovu razmotriti mogućnost napuštanja institucija. Rakić je tada bio zamenik premijera u Vladi Avdulaha Hotija.
Tu je i decembar 2019. godine, kada je predsednik Srpske liste Goran Rakić izjavio da će napustiti kosovske institucije ukoliko bude doneta pravosnažna presuda poslaniku Ivanu Todosijeviću, zbog negiranja zločina u Račku.
Todosijević, bivši poslanik u Skupštini Kosova, osuđen je na dve godine zatvora zbog izazivanja “nacionalne mržnje”, ali početkom ove godine sudski postupak je vraćen na početak. Todosijević je trenutno predsednik privremenog organa Zvečan, koji finansira Beograd.
Krajem maja 2019. su takođe stizale najave o povlačenju Srba iz kosovskih institucija. Tadašnji direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Marko Đurić je izjavio da su na sastanku Srba sa Kosova i predsednika Srbije Aleksandra Vučića postignuti zaključci, od kojih se jedan odnosio na napuštanje kosovskih institucija.
"Svi politički predstavnici srpskog naraoda na teritoriji KiM, na svakom mestu i u svakom trenutku, moraju biti spremni da se svom snagom bore za interese svog naroda, a ukoliko političke okolnosti to nameću i da napuste svoje funkcije“, piše u dokumenti sa zaključcima.
Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić februara 2019. godine rekao da su kosovski Srbi od njega tražili da se povuku iz kosovskih institucija, ali ih je on “zamolio da sačekaju 45 dana”.
Krajem marta 2018. Srbi sa Kosova su iz Beograda poručili da će napustiti kosovske institucije i da će sami formirati Zajednicu srpskih opština. Ovo je ujedno bio prvi put da kosovski Srbi prete izlaskom iz institucija, a to je učinjeno nakon hapšenja bivšeg direktora Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije, Marka Đurića.
Uprkos svim ovim najavama, do izlaska iz kosovskih institucija nikada nije došlo, ali su gradonačelnici iz redova Srpske liste novembra 2018. godine podneli ostavke zbog uvođenja takse od 100 odsto na robu iz Srbije.
U međuvremenu je predsednik Srpske liste Goran Rakić 16. januara ove godine, rekao da više neće biti kosovskih izbora na severu, ukoliko Priština ne dozvoli održavanje srpskih parlamentarnih i predsedničkih izbora 3.aprila.
Kosovo nije dozvolilo otvaranje biračkih mesta za glasanje na srpskom referendumu za izmene Ustava u oblasti pravosuđa. Kako je tada saopšteno, Srbi sa Kosova su mogli da glasaju putem pošte ili Kancelarije Beograda za vezu u Prištini, ali su oni svoje pravo ipak iskoristili u nekom od pograničnih gradova u Srbiji.
Prema trenutnim najavama predsednika Srbije Vučića, Srbi sa Kosova će na isti način glasati i 3. aprila.
Muhaxhiri: Srbi će napustiti institucije kada to Vučić zatraži
Politički analitičar iz Prištine Artan (Muhaxhiri) Muhadžiri smatra da Srpska lista nikada samostalno ne donosi odluke, da nema autonomiju i subjektivitet iako ima “ustavnu moć u osnivanju vlade Kosova”.
“Kao takva nije u mogućnosti da donosi važne odluke. Ona je deo jedne specifične mreže uzajamnih uslovljavanja i pritisaka u touglu, između Kosova, Srbije i međunarodne zajednice, navodi Muhadžiri za Radio Slobodna Evropa.
Podvlači da će Srbi iz kosovskih institucija izaći samo onda kada to traži Aleksandar Vučić što u ovom trenutku, kaže Muhadžiri, nije njegov interes.
Ne isključuje mogućnost destabilizacije na Kosovu ali, kako kaže, to zavisi isključivo od interesa srpskog predsednika Vučića jer “samo on ima tu moć da direktnim instrukcijama stvori napetu situaciju”.
“Zbog situacije u Ukrajini, nije povoljan trenutak da uradi nešto tako. Srpski predstavnici bi moglli da zamrznu svoje funkcije u znak protesta al ii to bila kratkotrajna opcija”, kaže Muhadžiri.
Sa druge strane, Dušan Radaković, direktor nevladine organizacije Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice, ocenjuje da odnosi predstavnika Srba i Vlade Kosova nikada nisu bili gori i dodaje da je situacija “sve gora i gora”.
Radaković: Nikada lošija saradnja sa kosovskim Srbima
Radaković kaže da kosovski premijer Kurti samo udaljava kosovske institucije od Srba ali ipak zahtev Srpske liste za povlačenje iz njih ocenjuje “nepromišljenom”.
Napominje i da se ovakvim dešavanjima Kosovo i Srbija samo udaljavaju od pregovaračkog stola i dijaloga o normalizaciji odnosa dve strane.
“Neki sporazumi su bili pred potpisivanje, pre svega mislim o struji na severu, o Valaču i tako dalje. Ovo je samo, ne korak, nego pet koraka unazad. Koa što sam rekao, odlukama Vlade Kosova se destabilizuje (situacija), nikada lošija situacija na relaciji srpska zajednica – Vlada Kosova”, zaključuje Radaković.
On smatra i da srpski izbori ne trebaju biti zabranjeni na Kosovu jer to “predstavlja kršenje ljudskih prava”.
Poslednji parlamentarni izbori, koje je Srbija organizovala u srpskim sredinama na Kosovu održani su 21. juna 2020. godine.
Tada je, po ustaljenoj praksi, misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu prikupljala glasačke listiće.
Ova praksa prikupljanja glasačkih listića je ustanovljena 2017. godine, i do sada je postojala dozvola kosovskih vlasti za tako nešto.
