Dalja izgradnja državnosti izazov 12. godina nezavisnosti Kosova: Brojni izazovi pred novoformiranom Vladom Albina Kurtija

Dvanaestu godišnjicu proglašenja nezavisnosti Kosovo dočekuje s novofrmiranom Vladom koju predvodi Albin Kurti i sa pojačanim američkim pritiskom da se takse na uvoz robe iz Bosne i Hercegovine i Srbije ukinu, kako bi se stvorili uslovi za nastavak dijaloga sa Srbijom.

Dijalog Kosova i Srbije trebao bi da se okonča mirovnim sporazumom, ali niko ne može predvideti kada bi se to moglo desiti. Bez sporazuma sa Srbijom, Kosovo teško može postati član Ujedinjenih nacija, kao i ostalih važnih međunarodnih organizacija, poput INTEROL-a i UNESCO-a.

Bivši premijer Kosova Ramush Haradinaj, koji je takse uveo u novembru 2018. godine, nakon što je Srbija sprečila učlanjenje Kosova u najveću svetsku bezbednosnu organizaciju INERPOL, tvrdi da je cilj taksi zapravo bilo sprečavanje pokušaja predsednika Kosova Hashima Thacija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića da teritorijalno podele Kosovo.

Podela Kosova nikada zvanično nije bila na pregovaračkom stolu, ali su se na o temi izjasnili svi relevantni međunarodni faktori. I dok su Sjedinjene Američke Države rekle da će podržati svaki sporazum s kojim se slože obe strane, Nemačka je bila izričito protiv bilo kakve podele Kosova.

Da bi došlo do sporazuma, strane prvo moraju sesti za sto. Za nastavak dijaloga, Beograd traži da Kosovo ukine takse, dok Priština traži da Srbija prestane sa lobiranjem za povlačenje priznanja.

Novi premijer Albin Kurti, izabran dve nedelje, pre proslave Dana nezavisnosti, najavio je da će takse od 100 posto ukinuti i uvesti reciprocitet sa Srbijom, ali još nije razjašnjeno šta bi sve recirocitet obuhvatio.

Nova predsednica Skupštine Kosova Vjosa Osmani ističe da reciprocitet nije ništa drugo nego implementacija više od 30 sporazuma postignutih u dijalogu Kosova i Srbije, koji je uz posredovanje Evropske unije započeo još 2011. godine s ciljem normalizacije odnosa dve zemlje.

Na Kosovu se kao konačan sporazum vidi obostrano priznanje Kosova i Srbije, dok u Srbiji i dalje tvrde da nikada neće priznati nezavisnost Kosova.

Prioriteti i Kosova i Srbije su učlanjenje u Evropsku uniju, a do toga ne može doći bez postizanja konačnog mirovnog sporazuma između dve zemlje. To za mnoge evropske lidere znači da Srbija mora da prizna Kosovo pre nego što se učlani u Evropsku uniju.

Kosovo u procesu evropskih integracija jako zaostaje za Srbijom, ali je zbog svog specifičnog statusa mnogo kasnije i započelo svoj evropski put. Trenutno Kosovo ima potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU-om, ali je jedina zemlja na Balkanu čiji građani ne mogu da putuju u Evropu bez viza.

Od 28 zemalja članica EU-a, pet još nije priznalo Kosovo. To su Španija, Rumunija, Slovačka, Kipar i Grčka.

Na sajtu Ministarstva inostranih poslova Kosova piše da je Kosovo za proteklih 12 godina postojanja priznalo 116 država sveta, među kojima su i najveće svetske sile poput Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Italije, Turske, Japana, Kanade, Australije, kao i susedne zemlje Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora. Od zemalja zapadnog Balkana, pored Srbije, Kosovo nije priznala ni Bosna i Hercegovina.

S druge strane, Kosovo nisu priznale stalne članice Saveta bezbednosti UN-a Rusija i Kina, koje imaju pravo veta, odnosno mogu da spreče prijem Kosova u Ujedinjene nacije (UN).

Prema listi priznanja objavljenoj na na veb sajtu MIP-a Kosova, Barbados je poslednja zemlja koja je priznala Kosovo i to pre dve godine.

Međutim, brojka od 116 priznanja danas je upitna zbog povlačenja priznanja od nekih manjih zemalja, koja su se desila kao rezultat intezivnog lobiranja zvaničnog Beograda.

Šef srbijanske diplomatije Ivica Dačić tvrdi da je 14 zemalja povuklo priznanje i da su to Gana, Burundi, Lesoto, Sao Tome i Principe, Surinam, Liberija, Papua Nova Gvineja, Komonvelt Dominika, Grenada, Gvineja Bisao, Unija Komora, Solomonska ostrva, Madagaskar i Palau. Zvanična Priština, međutim, to nije potvrdila.

Kosovo je za predhodnih 12 godina učlanjeno u mnoge međunarodne i regionalne organizacije i inicijative, poput Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i mnogih drugih.

I pored velikog rada Srbije da spreči prijem Kosova, Kosovo je učlanjeno u gotovo sve svetske i evropske sportske organizacije, kao što su Međunarodni olimpijski komitet, FIFA-a, UEFA-a, FIBA-a i druge, a kosovski sportisti su već postigli zavidne rezultate i tako postali najbolji ambasadori svoje države u svetu.

Kosovska džudistkinja Majlinda Kelmendi osvojila je u avgustu 2016. godine zlato u kategoriji do 52 kilograma u Rio de Janeiru i tako donela prvu olimpijsku medalju u istoriji Kosova.

Kosovska fudbalska reprezentacija, koja se takmiči u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2020. godine, po oceni većine stručnjaka bila je najveće otkriće prošle godine. Nije uspela da se plasira direktno iz svoje grupe na finalno takmičenje, ali svoju šansu će potražiti u baražu, koje će se održati narednog meseca.

Ime Kosova po svetu su pronele i velike muzičke zvezde Rita Ora i Dua Lipa, koje su poreklom sa Kosova.

Ekonomski razvoj, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, unapređenje zdravstva i obrazovanje i sprečavanje odliva mladih iz zemlje, neki su od glavnih izazovima koji su pred Kosovom.

Ništa manji izazov je i rad Specijalnog suda za Kosovo, koji je formiran kako bi se istražili navodi iz Izveštaja Saveta Evrope iz 2011. godinu, koji obuhvataju teška kršenja međunarodnog prava za vreme i neposredno nakon rata na Kosovu, koje pominje u svom izveštaju švajcarski senator Dick Marty.

Tokom prošle godine (2019) i početkom ove (2020), gotovo 300 pripadnika bivše Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) pozvano je na saslušanje od strane Specijalnog tužilaštva u Hagu, a među njima su i visoki komandanti OVK-a Kadri Veseli, sadašnji predsednik Demokratske partije Kosova, i Ramush Haradinaj, predsednik Alijanse za budućnost Kosova.

Upravo poziv koji je Haradinaj dobio iz Haga bio je razlog njegove ostavke na mesto premijera Kosova i to je odvelo Kosovo prošle godine na prevremene parlamentarne izbore, održane 6. oktobra.

Izbori su doveli do promene vlasti na Kosovu, jer su pobedile opozicione partije Pokret “Samoopredeljenje” Albina Kurtija i Demokratski savez Kosova (LDK) Ise Mustafe. Te dve partije su nakon tri meseca pregovaranja uspele da postignu koalicioni sporazum i Kosovo je 3. februara 2020. dobilo novu Vladu na čelu sa premijerom Albinom Kurtijem, dok je za predsednicu Skupštine Kosova izabrana Vjosa Osmani, potpredsednica LDK-a.

Kosovo je od juna 1999. bilo pod protektoratom UNMIK-a, Mirovne misije Ujedinjenih nacija, nakon što je NATO bombardovao Srbiju zbog kontinuirane diskriminacije, kršenja ljudskih prava i potom etničkog čišćenja Albanaca od strane režima Slobodana Miloševića.

U koordinaciji sa međunarodnim partnerima, SAD-om i vodećim zemljama EU-a, Kosovo je 17. februara 2008. godine proglasilo nezavisnost na osnovu Sveobuhvatnog Ahtisarijevog plana.

Na zahtev Srbije, 22. jula 2010. Međunarodni sud pravde u Hagu saopštio je svoje mišljenje da proglašenje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Mišljenje Međunarodnog suda pravde dovelo je do usvajanja Rezolucije u Ujedinjenim nacijama (septembra 2010) kojom se Priština i Beograd pozivaju na dijalog uz posredovanje Evropske unije.

Dijalog je počeo 2011. godine, a glavni Briselski sporazum postignut je 19. aprila 2013. godine. Taj sporazum omogućio je ukidanje srpskih paralelnih institucija na severu Kosova i održavanje lokalnih izbora po kosovskom sistemu u četiri opštine na severu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom.

Sporazumi iz Brisela doveli su, pored ostalog, do integracije pravosudnog sistema na celoj teritoriji Kosova, integrisane kontrole graničnih prelaza i priznanja kosovskih dokumenta od strane Beograda tako da Kosovari mogu da putuju u Srbiju i kroz Srbiju u treće zemlje.

Međutim, mnogi od postignutih sporazuma samo su delimično ili uopšte nisu realizovani u praksi, kao što su sporazumi o energetici i otvaranju glavnog mosta na reci Ibar koji deli grad Mitrovicu na južni većinski albanski i severni većinski srpski deo.

Takođe nije sproveden ni sporazum o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu (ZSO), za koji je decembra 2015. godine Ustavni sud Kosova odlučio da nije u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova. Sporazumu o formiranju ZSO snažno se suprostavio tada opozicioni Pokret “Samoopredeljenje”, koji je više puta upotrebio suzavac u skupštinskoj sali kako bi sprečio implementaciju.

Pred novom Vladom Kosova, koju predvodi upravo “Samoopredeljenje” i u kojoj prvi put nakon rata nisu partije koje dolaze iz takozvanog “ratnog krila”, stoje brojni izazovi, a jedan od najvećih je, po oceni mnogih, dalja izgradnja kosovske državnosti, jačanje Kosova na unutrašnjem i međunarodnom planu i, svakako, dijalog sa Srbijom kako bi se postigao konačni sporazum između dve zemlje.