Iako je započelo sprovođenje projekta obnove i modernizacije željeznice, Kosovo i dalje ne upravlja željezničkom prugom sjeverno od Mitrovice.
Željeznička linija koja povezuje Kosovo sa Srbijom je pod upravom Srbije i srpskih paralelnih struktura u Severnoj Mitrovici, kažu nadležni organi iz železnice Kosova.
Agron Thaçi, izvršni direktor „Infrakos-a“, kompanije koja upravlja železničkom infrastrukturom, kaže za RSE da željeznička linija na sjeveru Kosova zahtjeva brzo rješenje.
Tehnički je ta železnička linija, dodaje Thaçi, u redu, ali njom ne upravljaju kosovske vlasti.
"Mi upravljamo do Južne Mitrovice, do mosta na Ibru, dok ostatkom upravlja jedna srpska kompanija, a mi trenutno nismo odgovorni za rad. On rade bez bilo kakvog sporazuma ili uredbe.“
"Nadamo se da će se 2020. godine to pitanje rješiti tako da možemo da preuzmemo i upravljanje i administraciju tog dijela željeznice, budući da nema smisla da imamo našu policiju i naše carinike u Donjem Jarinju, a da zatim pustimo da drugi voz prođe bez ikakve dozvole, bez saglasnosti vlasti zemlje“, kazao je Thaçi.
Thaçi dodaje da su oni kontinuirano podnosili zahtjev Vladi Kosova da pronađe rješenje za upravljenje ovim delom željeznice, jer ona pripada Kosovu.
Prema njegovim riječima, železnička pruga na Sjeveru trebalo bi da bude jedna od tema razgovora u dijalogu između Kosova i Srbije u Briselu.
Radio Slobodna Evropa pokušao je da stupi u kontakt sa zvaničnicima kosovske Vlade i bivšim predstavnicima pregovaračkog tima u razgovorima između Kosova i Srbije, međutim, nisu dobili odgovor.
Dijalog o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, koji se odvijao uz posredovanje Evropske unije, obustavljen je krajem 2018. godine, kada je kosovska vlada koju je vodio Ramush Haradinaj uvela taksu od 100 odsta na robu iz Srbije, zbog, kako je tada rečeno, destruktivne politike koju je Srbija vodila prema Kosovu.
Iz tog razloga, Srbija je odbila da se vrati za pregovarački sto, dok je Kosovo odbilo da ukine takse.
Sadullah Avdiu profesor na predmetu „Projektovanje željeznica“ na Građevinskom i arhitektonskom fakultetu, kaže za Radio Slobodnu Evropu da su ulaganja u željeznice milionska i da su Kosovu potrebni investitori.
Ali, kako kaže, niko ne bi ulagao u železnice zatvorenog tipa, pa bi, prema njegovim riječima, trebalo naći rješenja za međunarodnu železničku liniju sa Srbijom koja se povezuje iz Sjeverne Mitrovice.
"U stanju u kom je sada železnica, ona nije funkcionalna, daleko je od onoga što se naziva funkcionalnim, ali je trebalo da se investira. Investicije su velike i nije poznato koliko je Kosovo u stanju da uloži sopstvena sredstva”, kaže on.
"Ali teško je naći drugog investitora koji bi uložio u zatvorenu železnicu, tako da mora postojati rješenje za međunarodnu liniju koja će se povezati sa Srbijom. Srbija je rješila železnički saobraćaj 8. koridorom, sve dok međunarodna zajednica bude to dozvoljavala železnički prevoz na Kosovu, ostaće izolovanog tipa“, kaže Avdiju.
Trenutno na Kosovu postoje redovne železničke linije za unutrašnji prevoz – Priština-Peć, Đeneral Janković-Kosovo Polje i obrnuto.
Dok za međunarodni prevoz, kosovske železnice imaju jednu redovnu liniju – "brzi voz“, koji saobraća jednom dnevno na relaciji Priština-Skoplje-Priština.
Sanacija železnice
Kosovo je sada uključeno u projekte modernizacije željeznica, investicije koje su deo odobrenog investicionog paketa na Samitu o Zapadnom Balkanu u Beču u avgustu 2015, kao deo šire agende Evropske unije za promovisanje povezanosti u regionu i povezanosti sa EU.
Željeznička pruga koja kroz Kosovo prolazi između Severne Makedonije i Srbije dugačka je 250 kilometara, od čega je 148 kilometara na Kosovu, a ostatak je u Severnoj Makedoniji i Srbiji.
Sanacija željezničkih pruga na Kosovu, kako kaže izvršni direktor „Infrakos–a“, Agron Thaçi, počela je ove godine i očekuje se da će biti završena 2021. godine.
"Ove godine potpisali smo prvi ugovor i započeli radove za segment Kosovo Polje-Đeneral Janković sa 65 kilometara rehabilitacije i modernizacije ovog segmenta. Paralelno sa tim, počeli smo pripremu drugog segmenta i početkom sledeće godine imaćemo kompaniju za ovaj segment kako bi se radovi nastavili. Očekuje se da će prvi segment trajati dve godine, a drugi će trajati godinu i po“, kaže Thaçi.
Završetkom projekta obnove željeznica na Kosovu, navodi Thaçi, Kosovo će imati železnicu koja će odgovarati standardima EU i biće dio regionalne željezničke mreže i šire.
Brzina vozova, zbog tehničkih uslova na trenutnim linijama, kreće se do 50 kilometara na sat, a sa obnovljenim željeznicama vozovi će saobraćati i do 150 kilometara na sat.
