"Istina je da na Kosovu nije sve albansko i istina je da na Kosovu nije sve srpsko i istina je da moramo da postignemo kompromis", zato "razumite me ljudi i ponašajte se odgovorno", poruka je predsjednika Republike Srbije građanima, a ono što treba razumijeti je da "bilo kakav sporazum da imamo, koji će da prihvate Srbi i Albanci, to donosi mir". U prvom dijelu intervjua rekao je da je ubijenom Oliveru Ivanoviću bio "neka vrsta dobrog poznanika i pomagao mu u teškim trenucima". Takođe i da Olivera Ivanovića, "niko gotovo nije ni znao, niti mu je ikada u životu pomogao", ali je skromno odbio da kaže da mu je jedino on bio "veliki prijatelj", jer "to bi možda neko drugi trebalo da kaže".
U nastavku prenosimo transkript dijela novogodišnjeg intervjua predsjednika Srbije Aleksandra Vučića za Espreso.
Evo, o Kosovu. Najviše se operiše terminom razgraničenje Kosova, da to u stvari znači razmjenu teritorija – jug Srbije za sjever Kosova. Ako biste mogli što konkretnije, molim vas.
"Pa, ne mogu da budem što konkretniji pošto ja to nikad nisam rekao na taj način."
Šta ste rekli?
"Sad ću da vam objasnim. Uspostavljanje granice između nas i Albanaca…"
Ako uspostavimo granicu to znači da smo ih priznali.
"Čekajte, čekajte, moje pitanje za vas je da li vi mislite da ovako možemo još sto godina? Da li vi hoćete da riješite problem ili nećete? Hoćete da ga ostavimo vašoj i našoj djeci, hoćete da oni sutra idu u rovove? Ja ne bih voleo da moje dijete ide u rov. Ja bih želeo da moje dijete, i jedno i drugo i treće, mogu da razmišljaju o tome kakvu će budućnost da imaju, i ovo koje je sad za vojsku od 21 godine i ovaj mali s godinu i po dana. Šta je to što Srbija ima na Kosovu, pošto sam slušao priče kako sam najgori i najveći izdajnik i ne znam ni ja šta sve, i to mi govore ljudi u čije vrijeme je Kosovo dobilo nezavisnost. Molim vas, odgovorite mi na pitanje u koje vrijeme, koje godine je Kosovo proglasilo nezavisnost?"
To svi znamo.
"Kad?"
2008. godine.
"2008. godine. Mi čak ni ne znamo kad nam se to dogodilo. Dakle, to je bio naš odgovor 2008. godine. A kako je to izgledalo? Jedan je otišao u Rumuniju, drugi je održao protest ovdje koji se završio opštom medijskom agonijom oko patika za Kosovo, da vas podsjetim. Je li tako bilo?"
Da.
"To je tako bilo u njihovo vrijeme, a 2009. godine smo Srbe izbacili iz Ujedinjenih nacija i uveli u Evropu i evropske pregovore. 2010. godine dolazimo do najkatastrofalnije odluke, a to je da uputimo pismo Međunarodnom sudu pravde i pitamo da li je deklaracija o proglašenju kosovske nezavisnosti ilegalna ili ne i dobijemo odgovor da nije ilegalna. Da su Albanci bili pametni, na Savjetu bezbjednosti, da su se samo toga držali, a ne onog gde sam ih dočekao i uhvatio i lako ih pobjedio, Ahtisaarijevog plana i svega drugog, nama bi bilo mnogo teže. Još čuvam djelić odgovora i neću vam ga reći sad da bih mogao Albancima da odgovorim na međunarodnoj sceni kad budu potegli sljedeći put, ali su nam tu odgovori najtanji. Odgovori su nam najtanji zahvaljujući odgovornosti onih koji bi danas nekom da sole pamet. Ali, dajte da se vratimo na strateško pitanje Saša, a ono glasi: a šta je to što mi hoćemo? Kažite mi, šta je to? Čini mi se da se svi slažemo da hoćemo da imamo mir. Je l tako?"
Naravno.
"Ako je naravno, ne postoji drugačije rješenje osim da postignemo neki sporazum."
Kakav sporazum?
"Ma, bilo kakav sporazum da imamo, koji će da prihvate Srbi i Albanci, to donosi mir. Drugačije mira nema, razumite to. Razumite me ljudi i ponašajte se odgovorno svi i shvatite da je to jedino što je moguće. Ako nemate sporazum Albanci će biti još nervozniji. Oni su mislili da su sve završili još 2008. A onda je neki Vučić čudom čuda u 2013. godini uspio ponovo da vrati Srbiju u igru i zato su nervozni. Zato sad hoće da završavaju sve to. Ja vas pitam, a šta ćemo da radimo? Šta ćete vi da radite ako sutradan krenu na Vinku Marinović u Klini, šta ćemo mi da radimo, Saša?"
Šta možemo da uradimo?
"Kažem vam da mogu da pokušavam da postignem sporazum i da je njima teško da objasne u svijetu napad na Vinku Marinović. Pitam vas, pošto su svi junaci i pošto svi sve znaju, kažite mi, šta radimo u tom slučaju? Pošto u obližnjoj Peći u ovom trenutku imamo 110.000 Albanaca i osmoro Srba. Kažite mi ljudi konkretno, pošto svi sve znate, samo niko neće da kaže istinu."
Šta je istina?
"Istina je da na Kosovu nije sve albansko i istina je da na Kosovu nije sve srpsko i istina je da moramo da postignemo kompromis. Onaj ko to ne razumije uvešće Srbiju u najveću tragediju iz koje ćemo izaći poraženi, gore poraženi nego ikad. Ako to ljudi ne razumiju, a vidim da ne razumiju, ja takođe s tim nemam problem. Ali, ja da vodim politiku u budućnosti koja će Srbiju da uvede u najteže tragedije, ja to neću. Srbiji ću da podižem nacionalni ponos i nacionalno dostojanstvo, da dobijemo više nego što smo imali ranije. Mnogo više nego što smo imali u vrijeme onih koji su sve pogubili. Da zaštitimo naš narod na Kosovu i Metohiji, ali i na svim drugim mjestima. Da se Srbi podignu i osjećaju da su svoj na svome i da imaju zaštitu svoje Srbije. A da uvodim Srbiju u ratove i sukobe iz kojih ne možemo da izađemo kao pobjednici, to neću. Znam šta je to što oni ne mogu nama i ne plašim se ni albanske vojske, ni bilo koga, iako bolje da vam ne pričam kakva nam je ostala vojska prije šest godina kad sam bio ministar odbrane. Tad smo imali migova nula do jedan. U februaru i martu imaćemo 14 dvadesetdevetki. Znate li pošto je taj jedan aparat s opremom? Nemojte računati ispod 60 miliona eura, pa puta 14, skoro milijarda. A helikoptere? Imali smo nekoliko, svi stariji, ne pričam o Gazelama, pričam o ovim većim MI-8 i MI-17, tri ili četiri. Sad ćemo dobiti dva nova MI-17, kupili sve, platili. Zatim, novih devet H-145, to je ono što su Hrvati nazvali ‘Vučićeve đavolje kočije’, to je jedan od najmoćnijih ratnih helikoptera ruske proizvodnje i još tri nova MI-17 koji su nam važni transportni helikopteri. Neću da pričam o Lazarima i Norama. Pa, pogledajte samo napredak."
Da li vas pogađa kad čujete: "Vučića Zapad drži dok ne potpiše predaju Kosova, a onda će ga pustiti niz vodu?"
"Mene Zapad drži? Slušao sam i kako me mrzi Rusija, pa sam se više puta sreo s Putinom nego svi predsjednici i premijeri Srbije prije mene zajedno. Je li to činjenica ili nije? Samo mi recite, Saša, pošto s vama mogu da razgovaram?"
Nama je više puta stavljano do znanja iz Evropske unije da moramo da se distanciramo od Rusije ako želimo ulazak u EU.
"Hajmo prvo da razjasnimo ovo. Je li činjenica da sam se kao predsjednik i premijer više puta sastao s predsjednikom Putinom nego svi ostali predsjednici i premijeri Srbije prije mene zajedno u prethodnih 19 godina ili koliko već?"
Evidentno je da balansirate u međunarodnoj politici.
"Dakle, to je jedna stvar. Je li istina da sam više puta video Si Đin Pinga, predsjednika Kine, nego svi srpski i jugoslovenski lideri od 1948. naovamo? To smo zaključili. Samo smo nas dvojica, a neću da govorim ko je drugi lider, bez zapadne podrške došli na vlast, bez zapadne, ali i bez istočne. Ja sam ponosan na činjenicu što sam lider jedne nezavisne zemlje koja sama donosi svoje odluke. Meni ne donosi odluke ni u jednoj zapadnoj ambasadi, kao što znate, donose se odluke na ovom mjestu: u Nemanjinoj, u Skupštini Republike Srbije, tu se donose odluke."
Koju ćete odluku da donesete ako vas Evropska unija pritisne da moramo da se distanciramo od Rusije. Šta će se tad događati?
"Nećemo da se distanciramo od Rusije."
Kako ćemo onda ući u Evropsku uniju?
"Čekajte, čekajte, polako. Pa, nama nisu ni otvorili poglavlje 31.-2."
Ako želimo da bude otvoreno, šta onda?
"Ako želimo da bude otvoreno, onda da se distanciramo od Rusije?"
To ste i vi sigurno čuli?
"Nisam čuo nikad."
Niste? Niko vam nikada nije rekao da moramo da se distanciramo od Rusije ako želimo u EU?
"Ne. To sam čuo sto puta, ali nikad nisam čuo da je uslov za otvaranje poglavlja. Oni će da kažu da je to uslov za zatvaranje poglavlja i ulazak u Evropsku uniju."
I šta ćemo mi da radimo po tom pitanju?
"Polako, ljudi. Ko zna kako se mijenjaju stvari u svijetu, ko zna šta će biti do maja ili juna sljedeće godine, a ne šta će biti u narednih šest ili sedam godina. Srbija ima dobre odnose s Rusijom i neće da ih kvari. Srbija se nalazi na evropskom putu i ja to ne krijem nigdje, pa ni u Moskvi. A to što ćete vi da mi kažete – srušite svoje odnose s Rusijom. A što da ih srušimo? Vi da gradite Sjeverni tok, a mi ne možemo da gradimo Južni tok? Što? Pa, zato što ste vi veliki, a mi mali. Ja tu vrstu argumentacije neću da prihvatim i sa mnom tako ne možete da razgovarate, ni u Briselu, ni u Berlinu, niti bilo gdje drugdje. Ja kad im postavim pitanje oni ljudi ne umeju da mi odgovore."
Izvor Espreso/KoSSev
Evo, o Kosovu. Najviše se operiše terminom razgraničenje Kosova, da to u stvari znači razmjenu teritorija – jug Srbije za sjever Kosova. Ako biste mogli što konkretnije, molim vas.
"Pa, ne mogu da budem što konkretniji pošto ja to nikad nisam rekao na taj način."
Šta ste rekli?
"Sad ću da vam objasnim. Uspostavljanje granice između nas i Albanaca…"
Ako uspostavimo granicu to znači da smo ih priznali.
"Čekajte, čekajte, moje pitanje za vas je da li vi mislite da ovako možemo još sto godina? Da li vi hoćete da riješite problem ili nećete? Hoćete da ga ostavimo vašoj i našoj djeci, hoćete da oni sutra idu u rovove? Ja ne bih voleo da moje dijete ide u rov. Ja bih želeo da moje dijete, i jedno i drugo i treće, mogu da razmišljaju o tome kakvu će budućnost da imaju, i ovo koje je sad za vojsku od 21 godine i ovaj mali s godinu i po dana. Šta je to što Srbija ima na Kosovu, pošto sam slušao priče kako sam najgori i najveći izdajnik i ne znam ni ja šta sve, i to mi govore ljudi u čije vrijeme je Kosovo dobilo nezavisnost. Molim vas, odgovorite mi na pitanje u koje vrijeme, koje godine je Kosovo proglasilo nezavisnost?"
To svi znamo.
"Kad?"
2008. godine.
"2008. godine. Mi čak ni ne znamo kad nam se to dogodilo. Dakle, to je bio naš odgovor 2008. godine. A kako je to izgledalo? Jedan je otišao u Rumuniju, drugi je održao protest ovdje koji se završio opštom medijskom agonijom oko patika za Kosovo, da vas podsjetim. Je li tako bilo?"
Da.
"To je tako bilo u njihovo vrijeme, a 2009. godine smo Srbe izbacili iz Ujedinjenih nacija i uveli u Evropu i evropske pregovore. 2010. godine dolazimo do najkatastrofalnije odluke, a to je da uputimo pismo Međunarodnom sudu pravde i pitamo da li je deklaracija o proglašenju kosovske nezavisnosti ilegalna ili ne i dobijemo odgovor da nije ilegalna. Da su Albanci bili pametni, na Savjetu bezbjednosti, da su se samo toga držali, a ne onog gde sam ih dočekao i uhvatio i lako ih pobjedio, Ahtisaarijevog plana i svega drugog, nama bi bilo mnogo teže. Još čuvam djelić odgovora i neću vam ga reći sad da bih mogao Albancima da odgovorim na međunarodnoj sceni kad budu potegli sljedeći put, ali su nam tu odgovori najtanji. Odgovori su nam najtanji zahvaljujući odgovornosti onih koji bi danas nekom da sole pamet. Ali, dajte da se vratimo na strateško pitanje Saša, a ono glasi: a šta je to što mi hoćemo? Kažite mi, šta je to? Čini mi se da se svi slažemo da hoćemo da imamo mir. Je l tako?"
Naravno.
"Ako je naravno, ne postoji drugačije rješenje osim da postignemo neki sporazum."
Kakav sporazum?
"Ma, bilo kakav sporazum da imamo, koji će da prihvate Srbi i Albanci, to donosi mir. Drugačije mira nema, razumite to. Razumite me ljudi i ponašajte se odgovorno svi i shvatite da je to jedino što je moguće. Ako nemate sporazum Albanci će biti još nervozniji. Oni su mislili da su sve završili još 2008. A onda je neki Vučić čudom čuda u 2013. godini uspio ponovo da vrati Srbiju u igru i zato su nervozni. Zato sad hoće da završavaju sve to. Ja vas pitam, a šta ćemo da radimo? Šta ćete vi da radite ako sutradan krenu na Vinku Marinović u Klini, šta ćemo mi da radimo, Saša?"
Šta možemo da uradimo?
"Kažem vam da mogu da pokušavam da postignem sporazum i da je njima teško da objasne u svijetu napad na Vinku Marinović. Pitam vas, pošto su svi junaci i pošto svi sve znaju, kažite mi, šta radimo u tom slučaju? Pošto u obližnjoj Peći u ovom trenutku imamo 110.000 Albanaca i osmoro Srba. Kažite mi ljudi konkretno, pošto svi sve znate, samo niko neće da kaže istinu."
Šta je istina?
"Istina je da na Kosovu nije sve albansko i istina je da na Kosovu nije sve srpsko i istina je da moramo da postignemo kompromis. Onaj ko to ne razumije uvešće Srbiju u najveću tragediju iz koje ćemo izaći poraženi, gore poraženi nego ikad. Ako to ljudi ne razumiju, a vidim da ne razumiju, ja takođe s tim nemam problem. Ali, ja da vodim politiku u budućnosti koja će Srbiju da uvede u najteže tragedije, ja to neću. Srbiji ću da podižem nacionalni ponos i nacionalno dostojanstvo, da dobijemo više nego što smo imali ranije. Mnogo više nego što smo imali u vrijeme onih koji su sve pogubili. Da zaštitimo naš narod na Kosovu i Metohiji, ali i na svim drugim mjestima. Da se Srbi podignu i osjećaju da su svoj na svome i da imaju zaštitu svoje Srbije. A da uvodim Srbiju u ratove i sukobe iz kojih ne možemo da izađemo kao pobjednici, to neću. Znam šta je to što oni ne mogu nama i ne plašim se ni albanske vojske, ni bilo koga, iako bolje da vam ne pričam kakva nam je ostala vojska prije šest godina kad sam bio ministar odbrane. Tad smo imali migova nula do jedan. U februaru i martu imaćemo 14 dvadesetdevetki. Znate li pošto je taj jedan aparat s opremom? Nemojte računati ispod 60 miliona eura, pa puta 14, skoro milijarda. A helikoptere? Imali smo nekoliko, svi stariji, ne pričam o Gazelama, pričam o ovim većim MI-8 i MI-17, tri ili četiri. Sad ćemo dobiti dva nova MI-17, kupili sve, platili. Zatim, novih devet H-145, to je ono što su Hrvati nazvali ‘Vučićeve đavolje kočije’, to je jedan od najmoćnijih ratnih helikoptera ruske proizvodnje i još tri nova MI-17 koji su nam važni transportni helikopteri. Neću da pričam o Lazarima i Norama. Pa, pogledajte samo napredak."
Da li vas pogađa kad čujete: "Vučića Zapad drži dok ne potpiše predaju Kosova, a onda će ga pustiti niz vodu?"
"Mene Zapad drži? Slušao sam i kako me mrzi Rusija, pa sam se više puta sreo s Putinom nego svi predsjednici i premijeri Srbije prije mene zajedno. Je li to činjenica ili nije? Samo mi recite, Saša, pošto s vama mogu da razgovaram?"
Nama je više puta stavljano do znanja iz Evropske unije da moramo da se distanciramo od Rusije ako želimo ulazak u EU.
"Hajmo prvo da razjasnimo ovo. Je li činjenica da sam se kao predsjednik i premijer više puta sastao s predsjednikom Putinom nego svi ostali predsjednici i premijeri Srbije prije mene zajedno u prethodnih 19 godina ili koliko već?"
Evidentno je da balansirate u međunarodnoj politici.
"Dakle, to je jedna stvar. Je li istina da sam više puta video Si Đin Pinga, predsjednika Kine, nego svi srpski i jugoslovenski lideri od 1948. naovamo? To smo zaključili. Samo smo nas dvojica, a neću da govorim ko je drugi lider, bez zapadne podrške došli na vlast, bez zapadne, ali i bez istočne. Ja sam ponosan na činjenicu što sam lider jedne nezavisne zemlje koja sama donosi svoje odluke. Meni ne donosi odluke ni u jednoj zapadnoj ambasadi, kao što znate, donose se odluke na ovom mjestu: u Nemanjinoj, u Skupštini Republike Srbije, tu se donose odluke."
Koju ćete odluku da donesete ako vas Evropska unija pritisne da moramo da se distanciramo od Rusije. Šta će se tad događati?
"Nećemo da se distanciramo od Rusije."
Kako ćemo onda ući u Evropsku uniju?
"Čekajte, čekajte, polako. Pa, nama nisu ni otvorili poglavlje 31.-2."
Ako želimo da bude otvoreno, šta onda?
"Ako želimo da bude otvoreno, onda da se distanciramo od Rusije?"
To ste i vi sigurno čuli?
"Nisam čuo nikad."
Niste? Niko vam nikada nije rekao da moramo da se distanciramo od Rusije ako želimo u EU?
"Ne. To sam čuo sto puta, ali nikad nisam čuo da je uslov za otvaranje poglavlja. Oni će da kažu da je to uslov za zatvaranje poglavlja i ulazak u Evropsku uniju."
I šta ćemo mi da radimo po tom pitanju?
"Polako, ljudi. Ko zna kako se mijenjaju stvari u svijetu, ko zna šta će biti do maja ili juna sljedeće godine, a ne šta će biti u narednih šest ili sedam godina. Srbija ima dobre odnose s Rusijom i neće da ih kvari. Srbija se nalazi na evropskom putu i ja to ne krijem nigdje, pa ni u Moskvi. A to što ćete vi da mi kažete – srušite svoje odnose s Rusijom. A što da ih srušimo? Vi da gradite Sjeverni tok, a mi ne možemo da gradimo Južni tok? Što? Pa, zato što ste vi veliki, a mi mali. Ja tu vrstu argumentacije neću da prihvatim i sa mnom tako ne možete da razgovarate, ni u Briselu, ni u Berlinu, niti bilo gdje drugdje. Ja kad im postavim pitanje oni ljudi ne umeju da mi odgovore."
Izvor Espreso/KoSSev
