Premijer Kosova Albin Kurti rekao je da je dobio upozorenja o mogućnosti smanjenja podrške Zapada, ukoliko Kosovo ne bude konstruktivno u odnosu na pregovore sa Srbijom. On je, međutim, izrazio uverenje da se Kosovo pokazuje kao konstruktivna strana u ovom procesu.
Kurti je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da nije pozvan na sastanak koji će 31. januara organizovati američka ambasada u Prištini, a na kome će se razgovarati o stvaranju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Kazao je da je ovaj sastanak rezultat insistiranja izaslanika Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara (Escobar) i da očekuje da Eskobar u Beogradu kaže da Srbija treba da prizna Kosovo, a ne da u Prištini kaže da će se do Zajednice doći, bez obzira na stav premijera Kosova.
Govoreći o evropskom planu za normalizaciju kosovsko-srpskih odnosa, Kurti je rekao da mu on nije predstavljen u formi "uzmi ili ostavi", već kao platforma za dalju diskusiju. On je ponovio da je evropski predlog dobra osnova za razgovor, ali je rekao da ne sadrži sve ono što bi Kosovo želelo. Kurti je rekao i da očekuje intenzivan dijalog sa Srbijom, kako bi dogovor bio postignut u pomenutom vremenskom okviru, a to je mart 2023. godine.
RSE: Kosovu i Srbiji predloženo je ono što se sada naziva "evropski predlog'" a normalizaciju odnosa, koji ima podršku SAD-a. Da li vi prihvatate ovaj predlog?
Kurti: Još na jesen prošle godine sam rekao da je predlog Evropske unije, koji podržavaju Francuska, Nemačka i SAD, dobra baza za dalje diskusije, da je pogodna platforma i okvir da se ide napred. Stoga sam uvek bio konstruktivan u pristupu ovom predlogu koji ima jezik, možemo reći, univerzalnih pojmova kao što su nezavisnost, teritorijalni integritet, suverenitet, zatim demokratija, vladavina prava, samoopredjeljenje. Dakle, stvari koje smo uvek afirmisali kao Republika Kosovo i kao narod, kroz godine i decenije.
RSE: Da li je ovaj plan nacrt sporazuma ili sadrži principe na osnovu kojih se može postići sveobuhvatni sporazum?
Kurti: Ima pet rečenica u preambuli i deset članova. Ja sam poslao i svoje komentare budući da mi nijednom nije rečeno da je ovo predlog "uzmi ili ostavi". Dakle, nije bilo takvog ultimatuma nijednom.
Prema tome smo rekli da, u principu, to smatramo dobrom osnovom za dalje diskusije, na čemu ćemo se angažovati kada god nas pozovu u Brisel. Naravno, mnogo toga se treba razjasniti tu jer jedan sporazum je održiv kada se uklone dvosmislenosti i samo kada je stabilan na taj način, može zaista da se sprovede.
Na poslednjem sastanku 20. januara insistirao sam da bude i pet država, one koje će promeniti stav putem akta saglasnosti, jer potpuna normalizacija biće potpomognuta upravo putem priznanja pet država koje se još nisu pridružile većini država članica EU.
Dakle, moj glavni prigovor, a ima i drugih, ali glavni prigovor koji sam spomenuo na poslednjem sastanku, tiče se univerzalnog priznanja koje nam je potrebno unutar EU i NATO-a, gde težimo da se učlanimo.
RSE: Možemo li da govorimo i o drugim prigovorima koje ste spomenuli. Rekli ste da je dobra osnova za dalje razgovore, ali po kojim tačkama ste skeptični?
Kurti: Ja sam govorio na sastancima, a takođe sam i uložio i pismene komentare, tako da nije prikladno da sada ugrozimo poverljivost razgovora. Ali, znam da nije tačno da je druga strana prihvatila ovaj predlog. I ona je dala svoje prigovore.
Moj utisak je da je ponavljanje kako je Beograd prihvatio evropski predlog, više u funkciji vršenja pritiska nad Kosovom nego što je prava istina zato što su oni podneli zahteve koji nas udaljavaju od normalizacije. Dakle, podneli su zamerke koje nas udaljavaju od normalizacije, dok su zamerke koje sam ja podneo zamerke koje nas još više približavaju sporazumu o normalizaciji.
Vi znate da su predsednik SAD Joe Biden, kancelar Nemačke Olaf Sholtz, rekli da nam je potreban zakonski i međunarodno obavezujući sporazum, koji će doneti potpunu normalizaciju odnosa sa recipročnim priznanjem u centru.
RSE: Na šta je druga strana uložila prigovor?
Kurti: Opet, ne mogu da kažem to u ime druge strane, ali znam da su oni poslali svoje komentare i primedbe i nije tačno da su u potpunosti prihvatili predlog. U međuvremenu, ne zaboravimo da je 27. oktobra, zapravo zvanično, glasanjem na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost u Beogradu, predlog jednoglasno odbijen.
Dakle, svi koji su učestvovali na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost u Beogradu, gde su bili i predsednik Srbije, i premijerka, i ministar spoljnih poslova i mnoge državne institucije, jednoglasno su odbacili predlog Evropske unije. Međutim, oni su sada, 20. januara, bili pozitivniji, ali nije tačno da su to u potpunosti prihvatili, jer su dali svoje primedbe, koje su, po mom čvrstom uverenju, abnormalne.
RSE: Da li je od tada do sada došlo do suštinskih promena predloga?
Kurti: Verujem da je osnova (za dijalog) onaj (predlog) od 9. septembra prošle godine, koji je došao tri nedelje nakon sastanka u Briselu 18. avgusta koji je bio veoma važan jer je agenda bila jasna sa logičnim redosledom. Prva tačka opšti okvir sporazuma, druga tačka aktuelna pitanja. Dakle, u funkciji opšteg okvira sporazuma, izaslanici (Miroslav) Lajčak, (Jens) Plotner i (Emmanuel) Bone su doneli (predlog) 9. septembra.
Očekivao sam redovnije mesečne sastanke, kao što smo se dogovorili 18. avgusta. To se nije desilo. Verovao sam da je to možda zbog odbijanja Srbije, ali možda posrednici imaju neki plan za koji mi i ne znamo. Ali, greška je što je sastanak od 20. januara nije desio 20. septembra, a istovremeno mislim da nije pravi način da se direktni sastanci u Briselu sa posrednicima, zamene šatl diplomatijom u Prištini i Beogradu.
RSE: Međunarodni izaslanici su nakon prošlonedeljnog sastanka rekli da su očekivali veće razumevanje od vas. Na šta su mislili, za koje delove niste imali razumevanja?
Kurti: Nisam rekao nešto što nisu očekivali, imajući u vidu komentare koje sam poslao i moje javne izjave. E sada, ako su očekivali nešto više, trebalo je da to kažu. Sa moje tačke gledišta, sve je bilo korektno, sastanak je bio veoma sadržajan.
Ali, pre svega, ne slažem se da se sa 33 Briselska sporazuma, (koji su potpisani) deceniju pre nego što sam došao na vlast, stvara hijerarhija među njima, jer to nije u redu. Oni imaju hronologiju, ali ne hijerarhiju. Sva 33 Briselska sporazuma pripadaju horizontalnoj ravni i ne možete praviti izbor tako što ćete podeliti željene sporazume (koji idu u korist) za nekoga.
Kurti: Kosovo ne može da izgubi jer smo mi tu, kao Vlada Republike Kosova da zaštitimo i uzdignemo Kosovo.
RSE: Govorim o predlogu kao takvom.
Kurti: Ali nije baš sve ono što želimo. Dakle, nije da Kosovo gubi, nego Kosovo ne postiže ono što za šta verujemo da je ispravno, ne samo poželjno. Ali kada počnemo razgovore i kada se otvori pitanje sporazuma, na osnovu evropskog predloga, onda ćemo moći da razgovaramo o tim detaljima. Ali, to ne znači da tumačimo sporazum kao srpska strana, pa čak i kao posrednici.
RSE: U do sada objavljenim verzijama tog plana ne pominje se međusobno priznanje. Da li je to sporna tačka za vas?
Kurti: Nesumnjivo, za nas svaki sporazum koji u središtu nema uzajamno priznanje nije potpun sporazum o punoj normalizaciji, a sa druge strane, predlog Evropske unije ne pretendira konačni sporazum. To se čak i ne zove konačni sporazum, a ja s pravom verujem da nije, jer mora da se razgovara. To je zajednička platforma za razgovore. To nije konačna verzija tipa uzmi ili ostavi. Ni nama, ni u Briselu, ni u Prištini nije tako rečeno.
RSE: Ipak, prema rečima izaslanika, ovo je povoljan trenutak kada treba da se ostvari napredak. Mart se pominje kao period kada bi se moglo znati šta će biti dalje. Da li će do marta biti napretka u tom pravcu?
Kurti: 18. novembra prošle godine bio sam u Talinu, u zvaničnoj poseti Estoniji i tamo sam dobio poziv da učestvujem na sastanku u Briselu 21. (novembra). Tada sam prvi put video mart 2023. godine, kao poslednji rok kada bismo morali da se dogovorimo. Za mene je potpuno razumno da što pre postignemo dogovor, ali za to se moraju voditi intenzivni razgovori. Zato me čudi kako se s jedne strane radi na predlogu, a sa druge strane se ne insistira na čestim sastancima.
RSE: Gospodin Lajčak je takođe rekao da će do marta biti poznato koja strana može biti nekooperativna u procesu. Pomenuo je čak i sankcije Kosovu ili Srbiji, u zavisnosti od toga koja država ne bude sarađivala. Da li su vam pomenute moguće sankcije ako ne bude uspeha u ovim pregovorima?
Kurti: Kosovo se pridružilo Evropskoj uniji, Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji u pogledu sankcija protiv Ruske Federacije i njihove invazije na Ukrajinu. Srbija nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, a možda bi trebalo razmisliti o sankcijama koje Srbiji treba uvesti, zato što ne uvodi sankcije Rusiji.
Naravno, određeni procesi mogu da dovedu do odugovlačenja, ali verujem da je najmoćnija garancija koju ima Republika Kosovo poslednji Izveštaj o napretku iz oktobra prošle godine, koji je najbolji izveštaj koji smo ikada dobili kao ocenu za našu zemlju.
U ovom slučaju, treba naglasiti da ne postoji nijedno polje u kojem imamo ili nazadovanje ili stagnaciju. Reč je samo o različitim vidovima napretka. Stoga procena za Kosovo treba da se zasniva isključivo na onome što radimo u našoj zemlji u smislu evropskih vrednosti i ekonomskog rasta, a ne u smislu poslušnosti, da kažemo političkog ili bilo kog zvaničnika.
RSE: Ponavljam pitanje. Da li vam je rečeno da se Kosovo može suočiti sa sankcijama kao što je gubitak podrške ili smanjenje međunarodne podrške ako ne bude napretka?
Kurti: Vidite, nemamo ništa konkretno. Ali, možda su implicirali ili nagovestili da očekivana podrška Kosovu neće biti takva ako se Kosovo, recimo, ne bude smatralo konstruktivnim. Ipak, pored toga što smo veoma konstruktivni, mi smo i posvećeni i kreativni.
Kazao je da je ovaj sastanak rezultat insistiranja izaslanika Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara (Escobar) i da očekuje da Eskobar u Beogradu kaže da Srbija treba da prizna Kosovo, a ne da u Prištini kaže da će se do Zajednice doći, bez obzira na stav premijera Kosova.
Govoreći o evropskom planu za normalizaciju kosovsko-srpskih odnosa, Kurti je rekao da mu on nije predstavljen u formi "uzmi ili ostavi", već kao platforma za dalju diskusiju. On je ponovio da je evropski predlog dobra osnova za razgovor, ali je rekao da ne sadrži sve ono što bi Kosovo želelo. Kurti je rekao i da očekuje intenzivan dijalog sa Srbijom, kako bi dogovor bio postignut u pomenutom vremenskom okviru, a to je mart 2023. godine.
RSE: Kosovu i Srbiji predloženo je ono što se sada naziva "evropski predlog'" a normalizaciju odnosa, koji ima podršku SAD-a. Da li vi prihvatate ovaj predlog?
Kurti: Još na jesen prošle godine sam rekao da je predlog Evropske unije, koji podržavaju Francuska, Nemačka i SAD, dobra baza za dalje diskusije, da je pogodna platforma i okvir da se ide napred. Stoga sam uvek bio konstruktivan u pristupu ovom predlogu koji ima jezik, možemo reći, univerzalnih pojmova kao što su nezavisnost, teritorijalni integritet, suverenitet, zatim demokratija, vladavina prava, samoopredjeljenje. Dakle, stvari koje smo uvek afirmisali kao Republika Kosovo i kao narod, kroz godine i decenije.
RSE: Da li je ovaj plan nacrt sporazuma ili sadrži principe na osnovu kojih se može postići sveobuhvatni sporazum?
Kurti: Ima pet rečenica u preambuli i deset članova. Ja sam poslao i svoje komentare budući da mi nijednom nije rečeno da je ovo predlog "uzmi ili ostavi". Dakle, nije bilo takvog ultimatuma nijednom.
Prema tome smo rekli da, u principu, to smatramo dobrom osnovom za dalje diskusije, na čemu ćemo se angažovati kada god nas pozovu u Brisel. Naravno, mnogo toga se treba razjasniti tu jer jedan sporazum je održiv kada se uklone dvosmislenosti i samo kada je stabilan na taj način, može zaista da se sprovede.
Na poslednjem sastanku 20. januara insistirao sam da bude i pet država, one koje će promeniti stav putem akta saglasnosti, jer potpuna normalizacija biće potpomognuta upravo putem priznanja pet država koje se još nisu pridružile većini država članica EU.
Dakle, moj glavni prigovor, a ima i drugih, ali glavni prigovor koji sam spomenuo na poslednjem sastanku, tiče se univerzalnog priznanja koje nam je potrebno unutar EU i NATO-a, gde težimo da se učlanimo.
RSE: Možemo li da govorimo i o drugim prigovorima koje ste spomenuli. Rekli ste da je dobra osnova za dalje razgovore, ali po kojim tačkama ste skeptični?
Kurti: Ja sam govorio na sastancima, a takođe sam i uložio i pismene komentare, tako da nije prikladno da sada ugrozimo poverljivost razgovora. Ali, znam da nije tačno da je druga strana prihvatila ovaj predlog. I ona je dala svoje prigovore.
Moj utisak je da je ponavljanje kako je Beograd prihvatio evropski predlog, više u funkciji vršenja pritiska nad Kosovom nego što je prava istina zato što su oni podneli zahteve koji nas udaljavaju od normalizacije. Dakle, podneli su zamerke koje nas udaljavaju od normalizacije, dok su zamerke koje sam ja podneo zamerke koje nas još više približavaju sporazumu o normalizaciji.
Vi znate da su predsednik SAD Joe Biden, kancelar Nemačke Olaf Sholtz, rekli da nam je potreban zakonski i međunarodno obavezujući sporazum, koji će doneti potpunu normalizaciju odnosa sa recipročnim priznanjem u centru.
RSE: Na šta je druga strana uložila prigovor?
Kurti: Opet, ne mogu da kažem to u ime druge strane, ali znam da su oni poslali svoje komentare i primedbe i nije tačno da su u potpunosti prihvatili predlog. U međuvremenu, ne zaboravimo da je 27. oktobra, zapravo zvanično, glasanjem na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost u Beogradu, predlog jednoglasno odbijen.
Dakle, svi koji su učestvovali na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost u Beogradu, gde su bili i predsednik Srbije, i premijerka, i ministar spoljnih poslova i mnoge državne institucije, jednoglasno su odbacili predlog Evropske unije. Međutim, oni su sada, 20. januara, bili pozitivniji, ali nije tačno da su to u potpunosti prihvatili, jer su dali svoje primedbe, koje su, po mom čvrstom uverenju, abnormalne.
RSE: Da li je od tada do sada došlo do suštinskih promena predloga?
Kurti: Verujem da je osnova (za dijalog) onaj (predlog) od 9. septembra prošle godine, koji je došao tri nedelje nakon sastanka u Briselu 18. avgusta koji je bio veoma važan jer je agenda bila jasna sa logičnim redosledom. Prva tačka opšti okvir sporazuma, druga tačka aktuelna pitanja. Dakle, u funkciji opšteg okvira sporazuma, izaslanici (Miroslav) Lajčak, (Jens) Plotner i (Emmanuel) Bone su doneli (predlog) 9. septembra.
Očekivao sam redovnije mesečne sastanke, kao što smo se dogovorili 18. avgusta. To se nije desilo. Verovao sam da je to možda zbog odbijanja Srbije, ali možda posrednici imaju neki plan za koji mi i ne znamo. Ali, greška je što je sastanak od 20. januara nije desio 20. septembra, a istovremeno mislim da nije pravi način da se direktni sastanci u Briselu sa posrednicima, zamene šatl diplomatijom u Prištini i Beogradu.
RSE: Međunarodni izaslanici su nakon prošlonedeljnog sastanka rekli da su očekivali veće razumevanje od vas. Na šta su mislili, za koje delove niste imali razumevanja?
Kurti: Nisam rekao nešto što nisu očekivali, imajući u vidu komentare koje sam poslao i moje javne izjave. E sada, ako su očekivali nešto više, trebalo je da to kažu. Sa moje tačke gledišta, sve je bilo korektno, sastanak je bio veoma sadržajan.
Ali, pre svega, ne slažem se da se sa 33 Briselska sporazuma, (koji su potpisani) deceniju pre nego što sam došao na vlast, stvara hijerarhija među njima, jer to nije u redu. Oni imaju hronologiju, ali ne hijerarhiju. Sva 33 Briselska sporazuma pripadaju horizontalnoj ravni i ne možete praviti izbor tako što ćete podeliti željene sporazume (koji idu u korist) za nekoga.
Evropski plan "nije baš ono što želimo"
RSE: Gospodine Kurti, pre nego što dođemo do ranijih sporazuma, gospodin Lajčak je u svom poslednjem intervjuu rekao da sa evropskim planom Kosovo dobija mnogo, a ništa ne gubi. Da li delite to mišljenje?Kurti: Kosovo ne može da izgubi jer smo mi tu, kao Vlada Republike Kosova da zaštitimo i uzdignemo Kosovo.
RSE: Govorim o predlogu kao takvom.
Kurti: Ali nije baš sve ono što želimo. Dakle, nije da Kosovo gubi, nego Kosovo ne postiže ono što za šta verujemo da je ispravno, ne samo poželjno. Ali kada počnemo razgovore i kada se otvori pitanje sporazuma, na osnovu evropskog predloga, onda ćemo moći da razgovaramo o tim detaljima. Ali, to ne znači da tumačimo sporazum kao srpska strana, pa čak i kao posrednici.
RSE: U do sada objavljenim verzijama tog plana ne pominje se međusobno priznanje. Da li je to sporna tačka za vas?
Kurti: Nesumnjivo, za nas svaki sporazum koji u središtu nema uzajamno priznanje nije potpun sporazum o punoj normalizaciji, a sa druge strane, predlog Evropske unije ne pretendira konačni sporazum. To se čak i ne zove konačni sporazum, a ja s pravom verujem da nije, jer mora da se razgovara. To je zajednička platforma za razgovore. To nije konačna verzija tipa uzmi ili ostavi. Ni nama, ni u Briselu, ni u Prištini nije tako rečeno.
RSE: Ipak, prema rečima izaslanika, ovo je povoljan trenutak kada treba da se ostvari napredak. Mart se pominje kao period kada bi se moglo znati šta će biti dalje. Da li će do marta biti napretka u tom pravcu?
Kurti: 18. novembra prošle godine bio sam u Talinu, u zvaničnoj poseti Estoniji i tamo sam dobio poziv da učestvujem na sastanku u Briselu 21. (novembra). Tada sam prvi put video mart 2023. godine, kao poslednji rok kada bismo morali da se dogovorimo. Za mene je potpuno razumno da što pre postignemo dogovor, ali za to se moraju voditi intenzivni razgovori. Zato me čudi kako se s jedne strane radi na predlogu, a sa druge strane se ne insistira na čestim sastancima.
RSE: Gospodin Lajčak je takođe rekao da će do marta biti poznato koja strana može biti nekooperativna u procesu. Pomenuo je čak i sankcije Kosovu ili Srbiji, u zavisnosti od toga koja država ne bude sarađivala. Da li su vam pomenute moguće sankcije ako ne bude uspeha u ovim pregovorima?
Kurti: Kosovo se pridružilo Evropskoj uniji, Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji u pogledu sankcija protiv Ruske Federacije i njihove invazije na Ukrajinu. Srbija nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, a možda bi trebalo razmisliti o sankcijama koje Srbiji treba uvesti, zato što ne uvodi sankcije Rusiji.
Naravno, određeni procesi mogu da dovedu do odugovlačenja, ali verujem da je najmoćnija garancija koju ima Republika Kosovo poslednji Izveštaj o napretku iz oktobra prošle godine, koji je najbolji izveštaj koji smo ikada dobili kao ocenu za našu zemlju.
U ovom slučaju, treba naglasiti da ne postoji nijedno polje u kojem imamo ili nazadovanje ili stagnaciju. Reč je samo o različitim vidovima napretka. Stoga procena za Kosovo treba da se zasniva isključivo na onome što radimo u našoj zemlji u smislu evropskih vrednosti i ekonomskog rasta, a ne u smislu poslušnosti, da kažemo političkog ili bilo kog zvaničnika.
RSE: Ponavljam pitanje. Da li vam je rečeno da se Kosovo može suočiti sa sankcijama kao što je gubitak podrške ili smanjenje međunarodne podrške ako ne bude napretka?
Kurti: Vidite, nemamo ništa konkretno. Ali, možda su implicirali ili nagovestili da očekivana podrška Kosovu neće biti takva ako se Kosovo, recimo, ne bude smatralo konstruktivnim. Ipak, pored toga što smo veoma konstruktivni, mi smo i posvećeni i kreativni.
