Rimski car Julije Cezar je 45. pre Hrista uveo solarni kalendar, zasnovan na kalendaru razvijenom u Egiptu. Svake četiri godine februar dobija dodatni dan da uskladi kalendar sa Zemljinim putovanjem oko Sunca.
Zašto prestupna godina ima 366 dana i šta bi se desilo da ih nemamo?
Možda ste navikli da čujete da je Zemlji potrebno 365 dana da napravi pun krug, ali to putovanje zapravo traje oko 365 i četvrtina dana. Prestupne godine pomažu da se 12-mesečni kalendar uskladi sa kretanjem Zemlje oko Sunca.
Posle četiri godine, ti preostali sati se zbrajaju u ceo dan. U prestupnoj godini, dodajemo ovaj dodatni dan mesecu februaru koji tada čini 29. dan februara umesto uobičajenih 28.
Ideja o godišnjem sustizanju datira još iz starog Rima kada su ljudi imali kalendar sa 355 umesto 365 dana jer se zasnivao na ciklusima i fazama meseca. Tada su primetili da njihov kalendar nije usklađen sa godišnjim dobima, pa su svake dve godine "dodavali“ još jedan mesec, koji su zvali Mercedonius, da nadoknade nedostajuće dane.
Rimski car Julije Cezar je 45. pre Hrista uveo solarni kalendar, zasnovan na kalendaru razvijenom u Egiptu. Svake četiri godine februar dobija dodatni dan da uskladi kalendar sa Zemljinim putovanjem oko Sunca. U čast Cezara, ovaj sistem je još poznat kao Julijanski kalendar.
Ali to nije bilo poslednje prilagođavanje: kako je vreme odmicalo, ljudi su shvatili da Zemljina putanja nije bila baš 365,25 dana – trebalo je 365,24219 dana, oko 11 minuta manje. Dakle, dodavanje celog dana svake četiri godine je zapravo bila malo veća korekcija nego što je to bilo potrebno.
Papa Grgur XIII je 1582. godine potpisao naredbu koja je unela malu ispravku. I dalje bi postojala prestupna godina svake četiri godine, osim u „vekovnim“ godinama — godinama koje su deljive sa 100, kao što su 1700 ili 2100 — osim ako nisu deljive i sa 400. Možda zvuči kao zagonetka, ali ovo prilagođavanje je napravljeno kalendar još precizniji – i od tada je poznat kao gregorijanski kalendar.
Da kalendar ne pravi to malo prilagođavanje svake četiri godine, postepeno bi ispao iz sinhronizacije sa godišnjim dobima. Tokom vekova, ovo bi moglo da dovede do toga da se solsticij i ravnodnevica pojave u različito vreme od očekivanog. Zimsko vreme bi moglo da se pretvori u ono što kalendar pokazuje kao leto, a farmeri bi mogli da postanu zbunjeni kada da posade svoje seme.
Drugi kalendari širom sveta imaju svoje načine merenja vremena. Jevrejski kalendar, kojim upravljaju i Mesec i Sunce, je poput velike slagalice sa ciklusom od 19 godina. S vremena na vreme dodaje prestupni mesec kako bi osigurao da se posebne proslave dese u pravo vreme.
Islamski kalendar je još jedinstveniji. Prati faze Meseca i ne dodaje dodatne dane. Pošto lunarna godina traje samo oko 355 dana, ključni datumi u islamskom kalendaru se pomeraju 10 do 11 dana ranije svake solarne kalendarske godine.
Na primer, Ramazan, mesec posta, pada u deveti mesec islamskog kalendara. 2024. trajaće od 11. marta do 9. aprila; 2025. održaće se od 1. do 29. marta; a 2026. godine slaviće se od 18. februara do 19. marta.
Astronomija je nastala kao način razumevanja našeg svakodnevnog života, povezujući događaje oko nas sa nebeskim pojavama. Koncept prestupnih godina pokazuje kako su ljudi od ranih vremena nalazili red u naizgled haotičnim uslovima, piše IFLScience.
Jednostavni, nesofisticirani, ali efikasni alati, nastali iz kreativnih ideja drevnih astronoma i vizionara, pružili su prvi uvid u razumevanje prirode koja nas okružuje. Neke drevne metode, kao što su astrometrija i liste astronomskih objekata, opstaju i danas, otkrivajući bezvremensku suštinu naše potrage za razumevanjem prirode.
Možda ste navikli da čujete da je Zemlji potrebno 365 dana da napravi pun krug, ali to putovanje zapravo traje oko 365 i četvrtina dana. Prestupne godine pomažu da se 12-mesečni kalendar uskladi sa kretanjem Zemlje oko Sunca.
Posle četiri godine, ti preostali sati se zbrajaju u ceo dan. U prestupnoj godini, dodajemo ovaj dodatni dan mesecu februaru koji tada čini 29. dan februara umesto uobičajenih 28.
Ideja o godišnjem sustizanju datira još iz starog Rima kada su ljudi imali kalendar sa 355 umesto 365 dana jer se zasnivao na ciklusima i fazama meseca. Tada su primetili da njihov kalendar nije usklađen sa godišnjim dobima, pa su svake dve godine "dodavali“ još jedan mesec, koji su zvali Mercedonius, da nadoknade nedostajuće dane.
Rimski car Julije Cezar je 45. pre Hrista uveo solarni kalendar, zasnovan na kalendaru razvijenom u Egiptu. Svake četiri godine februar dobija dodatni dan da uskladi kalendar sa Zemljinim putovanjem oko Sunca. U čast Cezara, ovaj sistem je još poznat kao Julijanski kalendar.
Ali to nije bilo poslednje prilagođavanje: kako je vreme odmicalo, ljudi su shvatili da Zemljina putanja nije bila baš 365,25 dana – trebalo je 365,24219 dana, oko 11 minuta manje. Dakle, dodavanje celog dana svake četiri godine je zapravo bila malo veća korekcija nego što je to bilo potrebno.
Papa Grgur XIII je 1582. godine potpisao naredbu koja je unela malu ispravku. I dalje bi postojala prestupna godina svake četiri godine, osim u „vekovnim“ godinama — godinama koje su deljive sa 100, kao što su 1700 ili 2100 — osim ako nisu deljive i sa 400. Možda zvuči kao zagonetka, ali ovo prilagođavanje je napravljeno kalendar još precizniji – i od tada je poznat kao gregorijanski kalendar.
Šta da nismo imali prestupne godine?
Da kalendar ne pravi to malo prilagođavanje svake četiri godine, postepeno bi ispao iz sinhronizacije sa godišnjim dobima. Tokom vekova, ovo bi moglo da dovede do toga da se solsticij i ravnodnevica pojave u različito vreme od očekivanog. Zimsko vreme bi moglo da se pretvori u ono što kalendar pokazuje kao leto, a farmeri bi mogli da postanu zbunjeni kada da posade svoje seme.
Drugi kalendari širom sveta imaju svoje načine merenja vremena. Jevrejski kalendar, kojim upravljaju i Mesec i Sunce, je poput velike slagalice sa ciklusom od 19 godina. S vremena na vreme dodaje prestupni mesec kako bi osigurao da se posebne proslave dese u pravo vreme.
Islamski kalendar je još jedinstveniji. Prati faze Meseca i ne dodaje dodatne dane. Pošto lunarna godina traje samo oko 355 dana, ključni datumi u islamskom kalendaru se pomeraju 10 do 11 dana ranije svake solarne kalendarske godine.
Na primer, Ramazan, mesec posta, pada u deveti mesec islamskog kalendara. 2024. trajaće od 11. marta do 9. aprila; 2025. održaće se od 1. do 29. marta; a 2026. godine slaviće se od 18. februara do 19. marta.
Učenje od planeta
Astronomija je nastala kao način razumevanja našeg svakodnevnog života, povezujući događaje oko nas sa nebeskim pojavama. Koncept prestupnih godina pokazuje kako su ljudi od ranih vremena nalazili red u naizgled haotičnim uslovima, piše IFLScience.
Jednostavni, nesofisticirani, ali efikasni alati, nastali iz kreativnih ideja drevnih astronoma i vizionara, pružili su prvi uvid u razumevanje prirode koja nas okružuje. Neke drevne metode, kao što su astrometrija i liste astronomskih objekata, opstaju i danas, otkrivajući bezvremensku suštinu naše potrage za razumevanjem prirode.
