Turska je drugi najveći strani investitor na Kosovu poslije Švicarske, sa direktnim investicijama od 44,4 miliona eura u 2016, od 214 miliona koliko su bile ukupne strane investicije.
Od kako je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. godine Turska je na Kosovu investirala oko 370 miliona eura, a u okviru ugovornih investicija realizovala je nekoliko glavnih infrastrukturnih projekata.
Autoput koji veže Kosovo sa Albanijom izgradio je američko-turski konzorcijum Bechtel-Enka, a koštao je oko milijardu eura. Isti konzorcijum radi na izgradnji autoputa Priština - Elezov Han, koji Kosovo spaja sa Makedonijom, a košta oko 600 miliona eura.
Turski konzorcijum Limak Celik kupio je kosovsku mrežu za distribuciju električne energije za 26,3 miliona eura, a tursko-francuski konzorcijum Limak-Aeroport de Lyon uzeo na koncesiju na 20 godina Međunarodni aerodrom u Prištini i obavezao se da u njega uloži više od 100 miliona eura.
Direktor Odjeljenja za ekonomsku diplomatiju pri Ministarstvu spoljnih poslova Kosova Guner Ureja navodi da je potreba za turskim investicijama na Kosovu od obostranog značaja.
"To je dobra mogućnost za Kosovo jer su za nas dobrodošli investitori, kako iz Turske tako i iz drugih država, pošto za to postoji potreba i ide u korist ekonomskog razvoja Kosova", istakao je Ureja.
Arben Fetahu, šef Kosovsko-turske privredne komore koja predstavlja interese različitih preduzeća, navodi da su - za razliku od investicija ostalih država koje se uglavnom koncentrišu na nekretnine - investicije Turske uglavnom fokusirane na ekonomiju, odnosno one poslove koji otvaraju radna mjesta.
"Mi smo ubjeđeni da su investicije Turske na Kosovu zapravo na prvom mjestu kada je u pitanju ekonomski uticaj", navodi on.
Ova komora, koja funkcioniše od 2008. kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, pomaže produbljivanju odnosa dvije zemlje. Turska je na Kosovu od tada investirala oko 370 miliona eura.
Prema riječima Arbena Fetahua, na Kosovu je registrovano oko 800 kompanija s turskim interesom, dok analize ove komore ukazuju da je oko 200 njih aktivno.
"Ne postoji neka određena oblast na koju se te investicije fokusiraju. Ali, turske kompanije na Kosovu realizuju neke od najvećih infrastrukturnih projekata kao što su kosovski aerodrom, sistem distribucije električne energije, autoputevi, zatim četiri od 12 registrovanih banaka na Kosovu su turske i dr.", ističe on.
Na Kosovu od 2004. godine djeluje i Turska državna agencija za međunarodni razvoj (TIKA), koja je do sada realizovala stotine projekata u obrazovanju, zdravstvu, zaštiti kulturnog nasleđa, poljoprivredi, te unapređenju ljudskih kapaciteta unutar institucija. Ukupan iznos tih investicija je nepoznat.
Turske investicije na Kosovu bile bi još veće da je Kosovo ratifikovalo Sporazum o slobodnoj trgovini, na šta se čeka četiri godine. Kako dodaje Arben Fetahu iz Kosovsko-turske privredne komore turske firme su zainteresovane za oblast rudarstva, tekstilnu proizvodnju, ali i za produbljivanje saradnje u oblasti agrobiznisa.
"Kosovo već četiri godine ne uspjeva da ratifikuje taj sporazum, za razliku od država regiona koje, osim što su usvojile taj sporazum, pružaju i druge stimulativne mjere. Mi jedino što možemo da pružimo jeste prijateljstvo koje imamo sa turskim narodom i dugogodišnje političke veze", navodi Fetahu.
Sporazum o slobodnoj trgovini između ostalog predviđa uklanjanje carinske tarife za veliki broj turskih proizvoda, što ekonomisti na Kosovu smatraju štetnim, jer bi Kosovo zbog toga izgubilo carinske prihode.
Autoput koji veže Kosovo sa Albanijom izgradio je američko-turski konzorcijum Bechtel-Enka, a koštao je oko milijardu eura. Isti konzorcijum radi na izgradnji autoputa Priština - Elezov Han, koji Kosovo spaja sa Makedonijom, a košta oko 600 miliona eura.
Turski konzorcijum Limak Celik kupio je kosovsku mrežu za distribuciju električne energije za 26,3 miliona eura, a tursko-francuski konzorcijum Limak-Aeroport de Lyon uzeo na koncesiju na 20 godina Međunarodni aerodrom u Prištini i obavezao se da u njega uloži više od 100 miliona eura.
Direktor Odjeljenja za ekonomsku diplomatiju pri Ministarstvu spoljnih poslova Kosova Guner Ureja navodi da je potreba za turskim investicijama na Kosovu od obostranog značaja.
"To je dobra mogućnost za Kosovo jer su za nas dobrodošli investitori, kako iz Turske tako i iz drugih država, pošto za to postoji potreba i ide u korist ekonomskog razvoja Kosova", istakao je Ureja.
Arben Fetahu, šef Kosovsko-turske privredne komore koja predstavlja interese različitih preduzeća, navodi da su - za razliku od investicija ostalih država koje se uglavnom koncentrišu na nekretnine - investicije Turske uglavnom fokusirane na ekonomiju, odnosno one poslove koji otvaraju radna mjesta.
"Mi smo ubjeđeni da su investicije Turske na Kosovu zapravo na prvom mjestu kada je u pitanju ekonomski uticaj", navodi on.
Ova komora, koja funkcioniše od 2008. kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, pomaže produbljivanju odnosa dvije zemlje. Turska je na Kosovu od tada investirala oko 370 miliona eura.
Prema riječima Arbena Fetahua, na Kosovu je registrovano oko 800 kompanija s turskim interesom, dok analize ove komore ukazuju da je oko 200 njih aktivno.
"Ne postoji neka određena oblast na koju se te investicije fokusiraju. Ali, turske kompanije na Kosovu realizuju neke od najvećih infrastrukturnih projekata kao što su kosovski aerodrom, sistem distribucije električne energije, autoputevi, zatim četiri od 12 registrovanih banaka na Kosovu su turske i dr.", ističe on.
Na Kosovu od 2004. godine djeluje i Turska državna agencija za međunarodni razvoj (TIKA), koja je do sada realizovala stotine projekata u obrazovanju, zdravstvu, zaštiti kulturnog nasleđa, poljoprivredi, te unapređenju ljudskih kapaciteta unutar institucija. Ukupan iznos tih investicija je nepoznat.
Turske investicije na Kosovu bile bi još veće da je Kosovo ratifikovalo Sporazum o slobodnoj trgovini, na šta se čeka četiri godine. Kako dodaje Arben Fetahu iz Kosovsko-turske privredne komore turske firme su zainteresovane za oblast rudarstva, tekstilnu proizvodnju, ali i za produbljivanje saradnje u oblasti agrobiznisa.
"Kosovo već četiri godine ne uspjeva da ratifikuje taj sporazum, za razliku od država regiona koje, osim što su usvojile taj sporazum, pružaju i druge stimulativne mjere. Mi jedino što možemo da pružimo jeste prijateljstvo koje imamo sa turskim narodom i dugogodišnje političke veze", navodi Fetahu.
Sporazum o slobodnoj trgovini između ostalog predviđa uklanjanje carinske tarife za veliki broj turskih proizvoda, što ekonomisti na Kosovu smatraju štetnim, jer bi Kosovo zbog toga izgubilo carinske prihode.
