Aktivisti kampanje 'Pravo na hranu' kažu kako su vlasti konačno odlučile da preuzmu odgovornost.
Blizu 70 posto Indijaca, od ukupno 1,2 milijarde, gladuje. Državni Parlament razmatra novi Zakon o sigurnosti hrane, koji bi najsiromašnijim u toj državi omogućio kupovinu subvencionirane pšenice i riže.
Zakon je prošle sedmice već dobio podršku Donjeg doma, no, pojedini stručnjaci smatraju kako ovaj program neće biti dovoljan da se nahrani armija gladnih u Indiji.
Vlada Indije odavno se bori da prehrani svoje stanovništvo. Sonia Gandhi, glavna zagovaračica novog Zakona o hrani, prošle sedmice je dirljivim govorom pokušala nagovoriti parlamentarce da glasaju za promjene.
„Moramo zajedno prevladati razlike i potvrditi našu posvećenost blagostanju i dobrobiti stanovništva. Ovo je moj ponizni apel jer smo mi, predstavnici tih ljudi, dužni pretvoriti ovaj zakon u djelo, i to jednoglasno“, kazala je.
Brz rast
Indija je u posljednje dvije decenije doživjela brz ekonomski rast, no uprkos tome, stotine miliona ljudi nemaju dovoljno hrane. Od urbanih sredina do zabačenih sela, glad predstavlja stalni problem.
Aktivisti kampanje „Pravo na hranu“ kažu kako su vlasti konačno odlučile da preuzmu odgovornost.
„To je u širem smislu dobra stvar. Definira greške u javnom sistemu distribucije, priznaje glad, čini državu odgovornom za gladne i stvara pravnu osnovu“, navodi aktivistkinja Dipa Sinha.
Iz Vlade kažu da će novi Zakon o hrani primorati Indiju da postane samoodrživa. Domaća poljoprivredna proizvodnja trebala bi se povećati, a bio bi poboljšan i sistem za isporuku. Oni koji podržavaju ovaj program, za njega kažu da je univerzalan.
Globalna percepcija
No, nisu svi u to ubjeđeni.
„Globalna percepcija je da Indija odjednom radi ogromnu novu stvar. Na margini, 0,2 posto BDP-a bit će potrošeno i možda dodatnih dvadesetak miliona tona žitarica, a to nije ništa za zemlju veličine Indije“, smatra profesorica ekonomije Jayazi Ghosh.
Novinarka Al Jazeere Nidhi Dutt, koja je boravila u New Delhiju, kaže:
„Na papiru, to je plemenita politika, koja bi Indijcima trebala osigurati masovne socijalne naknade. No, izazovi povezani sa ambicioznim planovima, mogli bi da dokažu i suprotno.“
