Turska je godinama iskušavala sudbinu jer nije primenjivala savremene građevinske propise, dok je dozvoljavala — a u nekim slučajevima i ohrabrujući — bum nekretnina u područjima podložnim zemljotresima, kažu stručnjaci.
Eksperti za geologiju i inženjering su upozoravali na nemar u primeni propisa mnogo pre ovonedeljnog razornog zemljotresa u kome je sravnjeno sa zemljom na hiljade zgrada i poginulo više od 21 hiljada ljudi u Turskoj i Siriji.
"Ovo je katastrofa izazvana lošom gradnjom, a ne zemljotresom", rekao je za AP Dejvid Aleksander (David Alexander), profesor planiranja u vanrednim situacijama na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
Opšte je poznato da su mnoge zgrade u oblastima pogođene poslednjim zemljotresom izgrađene od nekvalitetnog materijla i metodama koje često nisu bile u skladu sa vladinim standardima, rekao je Eiup Muhcu, predsednik Komore arhitekata Turske.
On je istakao da to uključuje mnoge stare zgrade, ali i stanove podignute poslednjih godina — skoro dve decenije nakon što je zemlja uskladila svoje građevinske propise sa savremenim standardima.
"Građevinski fond u tom području bio je slab i nestabilan, uprkos realnosti zemljotresa", kazao je Muhcu.
Problem je uglavnom ignorisan, kažu stručnjaci, jer bi njegovo rešavanje bilo skupo, nepopularno i sputavalo građevinski sektor kao pokretača ekonomskog rasta u zemlji.
Naravno, uzastopni zemljotresi koji su srušili ili oštetili najmanje 12.000 zgrada bili su izuzetno snažni i njihova snaga je uvećana jer su se desili na malim dubinama.
Prvi zemljotres jačine 7,8 stepeni po Rihterovoj skali dogodio se u 4:17 ujutro, zbog čega je ljudima bilo još teže da pobegnu iz svojih zgrada dok se zemlja snažno tresla.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je priznao "nedostatke" u odgovoru na zemljotres.
Ali, stručnjaci kažu da postoji mnoštvo dokaza — i ruševina — koji ukazuju na surovu stvarnost o tome šta je potrese učinilo tako smrtonosnim: iako Turska na papiru ima građevinske propise koji ispunjavaju standarde za zaštitu od zemljotresa, oni se veoma retko primenjuju.
U zemlji ispresecanoj geološkim linijama rascepa, mnogi strahuju kada i gde bi sledeći zemljotres mogao da se desi - posebno u Istanbulu, gradu sa više od 15 miliona stanovnika koji je ranjiv na potrese.
Turski ministar pravde rekao je da će istražiti uništene zgrade.
"Oni koji su bili nemarni, krivi i odgovorni za razaranja nakon zemljotresa snosiće posledice", rekao je ministar Bekir Bozdag.
Međutim, nekoliko eksperata je reklo da svaka ozbiljna istraga o uzrocima slabog sprovođenja građevinskih propisa mora da ozbiljno obuhvati politiku Erdogana, kao i regionalnih i lokalnih zvaničnika, koji su nadgledali — i promovisali — građevinski bum koji je pomogao u pokretanju ekonomskog rasta.
Neposredno pre poslednjih predsedničkih i parlamentarnih izbora u Turskoj 2018. godine, vlada je predstavila sveobuhvatan program za amnestiju kompanija i pojedinaca odgovornih za određena kršenja građevinskih propisa u zemlji.
Plaćanjem kazne, prekršioci bi mogli da izbegnu obavezu da zgrade dovedu u sklad sa pravilima. Takve amnestije su koristile i prethodne vlade uoči izbora.
Kao deo tog programa amnestije, vladina agencija odgovorna za sprovođenje građevinskih propisa priznala je da više od polovine svih zgrada u Turskoj — što čini oko 13 miliona stanova — nije u skladu sa propisanim standardima.
Vrste prekršaja koje je u tom izveštaju navelo Ministarstvo životne sredine i urbanizacije bile su širokog spektra, uključujući kuće izgrađene bez dozvola, zgrade u kojima su neovlašćeno dodavani spratovi ili prošireni balkoni, kao i postojanje takozvanih skvoter kuća (squatter), odnosno nekvalitetnih i ilegalnih građevina, u kojima žive porodice sa niskim prihodima.
U izveštaju nije precizirano koliko je zgrada prekršilo propise koji se odnose na zaštitu od zemljotresa.
"Građevinska amnestija ne znači da je zgrada čvrsta", rekao je 2019. Murat Kurum, čelnik Ministarstva životne sredine i urbanizacije.
Komora geoloških inženjera Turske je objavila 2021. je seriju izveštaja u kojima je upozorila na stanje postojećih zgrada i novog gradnji u oblastima koje su sravnjene u zemljotresu ove nedelje, uključujući Kahramanmaras, Hataj i Osmanije.
Komora je pozvala vladu da sprovede studije kako bi osigurala da su zgrade u skladu sa pravilima i izgrađene na sigurnim lokacijama.
Godinu dana ranije, Komora je objavila izveštaj kritikujući politiku "građevinske i amnestije u sirotinjskim četvrtima" kao opasnu, upozoravajući da bi "ravnodušnost prema bezbednosnoj kulturi u cilju zaštite od katastrofa" dovela do stradanja koja se mogu sprečiti.
Od 1999. godine, kada su dva snažna zemljotresa pogodila severozapad Turske, u blizini Istanbula — u jačem je poginulo oko 18.000 ljudi — građevinski propisi su pooštreni i proces urbane obnove je u toku.
Ali, ta poboljšanja se izvode sporo, posebno u siromašnijim gradovima.
Graditelji obično koriste materijale slabijeg kvaliteta, angažuju manje profesionalaca da nadgledaju projekte i ne pridržavaju se raznih propisa da bi smanjili troškove, kaže Muhcu, predsednik Komore arhitekata u zemlji.
On je rekao da je takozvani "građevinski mir" od strane turske vlade uveden pre opštih izbora 2018. kao način da se osiguraju glasovi, u stvari, legalizovao nesigurne zgrade.
"Plaćamo to hiljadama mrtvih, uništavanjem hiljada zgrada i ekonomskim gubicima", rekao je Muhcu.
Čak i nove stambene zgrade koje se oglašavaju kao bezbedne bile su razorene u zemljotresu.
U provinciji Hataj, gde su žrtve bile najveće, a aerodromska pista i dve javne bolnice su uništene, preživeli Bestami Coskuner je rekao da je video mnoge nove zgrade, čak i "blistave" nove zgrade koje su se srušile.
U Antakiji, istorijskom gradu u Hataju, srušila se zgrada od 12 spratova sa 250 stanova koja je završena 2013. godine, ostavljajući nebrojeni broj mrtvih ili još uvek zarobljenih živih.
Rezidencija Ronesans se smatrala jednom od "luksuznih" zgrada u toj oblasti, prema izveštajima turskih medija, a na društvenim mrežama je reklamirana kao "delić raja".
Uništena je i zgrada u Antakiji Guclu Bahce, koja je počela da se gradi 2017. i otvorena sa velikom pompom 2019. godine na ceremoniji kojoj su prisustvovali gradonačelnik Hataja i drugi lokalni zvaničnici, navodi se na sajtu za proveru činjenica Dogrulukpaii.
U Malatiji, potpuno novi Asur stanovi — koji se reklamirani kao otporni na zemljotres — pretrpeli su štetu u prvom zemljotresu, ali su stanovnici ostali nepovređeni.
Neki stanari koji su se vratili u zgradu da pokupe stvari uspeli su da pobegnu kada je došlo do drugog potresa, zbog čega je zgrada skliznula na jednu stranu, prema video snimku prikazanom na TikTok-u i potvrđenom veb-sajtom Teiit za proveru činjenica.
Razaranja širom Turske dolazi u osetljivom trenutku za predsednika Erdogana, koji se suočava sa neizvesnim ishodom parlamentarnih i predsedničkih izbora u maju usred ekonomskog pada i visoke inflacije.
Erdogan redovno hvali građevinski bum u zemlji u poslednje dve decenije, uključujući nove aerodrome, puteve, mostove i bolnice, kao dokaz svog uspeha u više od dve decenije na vlasti.
Tokom obilaska razorenog područja u sredu i četvrtak, Erdogan je obećao da će obnoviti uništene zgrade u toku godine.
"Znamo kako da radimo ovaj posao", rekao je on.
"Mi smo vlada koja se dokazala po ovim pitanjima," dodao je turski predsednik.
"Ovo je katastrofa izazvana lošom gradnjom, a ne zemljotresom", rekao je za AP Dejvid Aleksander (David Alexander), profesor planiranja u vanrednim situacijama na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
Opšte je poznato da su mnoge zgrade u oblastima pogođene poslednjim zemljotresom izgrađene od nekvalitetnog materijla i metodama koje često nisu bile u skladu sa vladinim standardima, rekao je Eiup Muhcu, predsednik Komore arhitekata Turske.
On je istakao da to uključuje mnoge stare zgrade, ali i stanove podignute poslednjih godina — skoro dve decenije nakon što je zemlja uskladila svoje građevinske propise sa savremenim standardima.
"Građevinski fond u tom području bio je slab i nestabilan, uprkos realnosti zemljotresa", kazao je Muhcu.
Problem je uglavnom ignorisan, kažu stručnjaci, jer bi njegovo rešavanje bilo skupo, nepopularno i sputavalo građevinski sektor kao pokretača ekonomskog rasta u zemlji.
Naravno, uzastopni zemljotresi koji su srušili ili oštetili najmanje 12.000 zgrada bili su izuzetno snažni i njihova snaga je uvećana jer su se desili na malim dubinama.
Prvi zemljotres jačine 7,8 stepeni po Rihterovoj skali dogodio se u 4:17 ujutro, zbog čega je ljudima bilo još teže da pobegnu iz svojih zgrada dok se zemlja snažno tresla.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je priznao "nedostatke" u odgovoru na zemljotres.
Ali, stručnjaci kažu da postoji mnoštvo dokaza — i ruševina — koji ukazuju na surovu stvarnost o tome šta je potrese učinilo tako smrtonosnim: iako Turska na papiru ima građevinske propise koji ispunjavaju standarde za zaštitu od zemljotresa, oni se veoma retko primenjuju.
U zemlji ispresecanoj geološkim linijama rascepa, mnogi strahuju kada i gde bi sledeći zemljotres mogao da se desi - posebno u Istanbulu, gradu sa više od 15 miliona stanovnika koji je ranjiv na potrese.
Turski ministar pravde rekao je da će istražiti uništene zgrade.
"Oni koji su bili nemarni, krivi i odgovorni za razaranja nakon zemljotresa snosiće posledice", rekao je ministar Bekir Bozdag.
Međutim, nekoliko eksperata je reklo da svaka ozbiljna istraga o uzrocima slabog sprovođenja građevinskih propisa mora da ozbiljno obuhvati politiku Erdogana, kao i regionalnih i lokalnih zvaničnika, koji su nadgledali — i promovisali — građevinski bum koji je pomogao u pokretanju ekonomskog rasta.
Neposredno pre poslednjih predsedničkih i parlamentarnih izbora u Turskoj 2018. godine, vlada je predstavila sveobuhvatan program za amnestiju kompanija i pojedinaca odgovornih za određena kršenja građevinskih propisa u zemlji.
Plaćanjem kazne, prekršioci bi mogli da izbegnu obavezu da zgrade dovedu u sklad sa pravilima. Takve amnestije su koristile i prethodne vlade uoči izbora.
Kao deo tog programa amnestije, vladina agencija odgovorna za sprovođenje građevinskih propisa priznala je da više od polovine svih zgrada u Turskoj — što čini oko 13 miliona stanova — nije u skladu sa propisanim standardima.
Vrste prekršaja koje je u tom izveštaju navelo Ministarstvo životne sredine i urbanizacije bile su širokog spektra, uključujući kuće izgrađene bez dozvola, zgrade u kojima su neovlašćeno dodavani spratovi ili prošireni balkoni, kao i postojanje takozvanih skvoter kuća (squatter), odnosno nekvalitetnih i ilegalnih građevina, u kojima žive porodice sa niskim prihodima.
U izveštaju nije precizirano koliko je zgrada prekršilo propise koji se odnose na zaštitu od zemljotresa.
"Građevinska amnestija ne znači da je zgrada čvrsta", rekao je 2019. Murat Kurum, čelnik Ministarstva životne sredine i urbanizacije.
Komora geoloških inženjera Turske je objavila 2021. je seriju izveštaja u kojima je upozorila na stanje postojećih zgrada i novog gradnji u oblastima koje su sravnjene u zemljotresu ove nedelje, uključujući Kahramanmaras, Hataj i Osmanije.
Komora je pozvala vladu da sprovede studije kako bi osigurala da su zgrade u skladu sa pravilima i izgrađene na sigurnim lokacijama.
Godinu dana ranije, Komora je objavila izveštaj kritikujući politiku "građevinske i amnestije u sirotinjskim četvrtima" kao opasnu, upozoravajući da bi "ravnodušnost prema bezbednosnoj kulturi u cilju zaštite od katastrofa" dovela do stradanja koja se mogu sprečiti.
Od 1999. godine, kada su dva snažna zemljotresa pogodila severozapad Turske, u blizini Istanbula — u jačem je poginulo oko 18.000 ljudi — građevinski propisi su pooštreni i proces urbane obnove je u toku.
Ali, ta poboljšanja se izvode sporo, posebno u siromašnijim gradovima.
Graditelji obično koriste materijale slabijeg kvaliteta, angažuju manje profesionalaca da nadgledaju projekte i ne pridržavaju se raznih propisa da bi smanjili troškove, kaže Muhcu, predsednik Komore arhitekata u zemlji.
On je rekao da je takozvani "građevinski mir" od strane turske vlade uveden pre opštih izbora 2018. kao način da se osiguraju glasovi, u stvari, legalizovao nesigurne zgrade.
"Plaćamo to hiljadama mrtvih, uništavanjem hiljada zgrada i ekonomskim gubicima", rekao je Muhcu.
Čak i nove stambene zgrade koje se oglašavaju kao bezbedne bile su razorene u zemljotresu.
U provinciji Hataj, gde su žrtve bile najveće, a aerodromska pista i dve javne bolnice su uništene, preživeli Bestami Coskuner je rekao da je video mnoge nove zgrade, čak i "blistave" nove zgrade koje su se srušile.
U Antakiji, istorijskom gradu u Hataju, srušila se zgrada od 12 spratova sa 250 stanova koja je završena 2013. godine, ostavljajući nebrojeni broj mrtvih ili još uvek zarobljenih živih.
Rezidencija Ronesans se smatrala jednom od "luksuznih" zgrada u toj oblasti, prema izveštajima turskih medija, a na društvenim mrežama je reklamirana kao "delić raja".
Uništena je i zgrada u Antakiji Guclu Bahce, koja je počela da se gradi 2017. i otvorena sa velikom pompom 2019. godine na ceremoniji kojoj su prisustvovali gradonačelnik Hataja i drugi lokalni zvaničnici, navodi se na sajtu za proveru činjenica Dogrulukpaii.
U Malatiji, potpuno novi Asur stanovi — koji se reklamirani kao otporni na zemljotres — pretrpeli su štetu u prvom zemljotresu, ali su stanovnici ostali nepovređeni.
Neki stanari koji su se vratili u zgradu da pokupe stvari uspeli su da pobegnu kada je došlo do drugog potresa, zbog čega je zgrada skliznula na jednu stranu, prema video snimku prikazanom na TikTok-u i potvrđenom veb-sajtom Teiit za proveru činjenica.
Razaranja širom Turske dolazi u osetljivom trenutku za predsednika Erdogana, koji se suočava sa neizvesnim ishodom parlamentarnih i predsedničkih izbora u maju usred ekonomskog pada i visoke inflacije.
Erdogan redovno hvali građevinski bum u zemlji u poslednje dve decenije, uključujući nove aerodrome, puteve, mostove i bolnice, kao dokaz svog uspeha u više od dve decenije na vlasti.
Tokom obilaska razorenog područja u sredu i četvrtak, Erdogan je obećao da će obnoviti uništene zgrade u toku godine.
"Znamo kako da radimo ovaj posao", rekao je on.
"Mi smo vlada koja se dokazala po ovim pitanjima," dodao je turski predsednik.
