Crveni alarm u Berlinu Jesu li Schroeder i Merkel ’stvorili’ Putina

Dok iz SAD-a stižu kritike prema pojedinim članicama Evropske unije zbog njihove „popustljivosti“ prema Rusiji i Vladimiru Putinu u vreme agresije na Ukrajinu, Kremlj za svoj gas i energente traži – isplatu u rubljama.

Nemačka i Austrija se još uvek „kolebaju“ oko daljih, drastičnijih sankcija prema Rusiji. Austrijski kancelar Karl Nehammer izjavio je da je „protiv uvođenja potpune zabrane uvoza energenata iz Rusije“. Najveći deo zemnog gasa u Austriji stiže iz Rusije, a nafte iz Kazahstana.

’Austrijska bajka’

Već duži niz godina se u Beču mogu videti luksuzni sportski automobili, neki od njih vredni i više od milion eura. Ono što odmah upada u oči su ruske registarske oznake, uz poneku ukrajinsku ili belorusku tablicu. Za pripadnike ruske elite u Beču se više od deset godina održava „Moskovski bal“, u zamku Hofburg. Retki srećnici koji su imali prilike da prisustvuju ovom balu navode da on izgleda „kao neka od bajki – samo u stvarnosti“.

Ruski biznismeni i oligarsi naročito „imaju oko“ za stare kuće, zgrade ili čitave stambene komplekse, građene još u vreme Austro-Ugarske monarhije. Renoviranje ovakvih zgrada – nazvanih “Altbau” – postalo je i veoma unosan biznis za građevinsku industriju, budući da nijedno renoviranje ne staje ispod nekoliko miliona eura.

Izgleda da je ovoj „austrijskoj bajci“ došao kraj. Vicekancelar Werner Kogler se jasno založio za detaljnu istragu imovine ruskih oligarha u Austriji. Ovakve najave prevashodno brinu bankarski sektor, koji više od dve decenije ima velike projekte u Rusiji i Belorusiji. Kogler je takođe rekao da „neke austrijske finansijske institucije pomažu oligarsima da sakriju deo svog bogatstva, ne samo u Austriji već i širom EU“.

Pre osam godina je izbio i veliki skandal, kada je otkriveno da je ruski oligarh Dmitry Firtash, rođen u Ukrajini, preprodavao ruske energente kako na ukrajinskom, tako i na austrijskom tržištu. U to vreme blizak prijatelj Vladimira Putina, Firtash je dugo vremena bio i na listi traženih u SAD-u, gde je takođe poslovao, ali i imao brojne nekretnine.

Ko je zapravo stvorio Putina?

Zapravo, od početka Putinove političke karijere, brojni bivši saradnici optužuju šefa Kremlja za „veoma bliske odnose sa oligarsima, ali i sa svim nivoima ruske mafije i podzemlja“. Iako je Putin više od dvadeset godina naizmenično na mestu premijera i predsednika Rusije, čini se da njegova karijera operativca i agenta – prvo KGB-a, a kasnije i prvog čoveka FSB-a – nikada nije zvanično završena.

Pre četiri godine španska policija je uhapsila petnaest ruskih državljana, optuženih za pranje više od petsto miliona eura kroz tržište nekretnina. Glavni osumnjičeni u ovoj grupi je bio Vladislav Reznik, Putinov saradnik i član Ujedinjene Rusije. Iste godine, portal WikiLeaks je objavio više stotina poverljivih američkih diplomatskih email poruka, u kojima se Putinovi saradnici nazivaju „delom mafijaške države“. Jedan od najčešće pominjanih u ovim komunikacijama je bio upravo Reznik.

Mnogi unutar institucija EU danas za ovakvo stanje sa ruskim investicijama i energentima „upiru prstom“ u dva nemačka kancelara – Gerharda Schroedera i Angelu Merkel. Schroeder je poslednjeg dana na mestu kancelara potpisao odobrenje za početak gradnje gasovoda „Severni tok“ ispod Baltika. Merkel u svoja najveća politička dostignuća ubraja izgradnju „Severnog toka 2’, a sam Schroeder je danas u upravnom odboru Gazproma, upravo ključne ruske kompanije koja isporučuje zemni gas, „zlata vredan“. Njihov naslednik, kancelar Olaf Scholz nije prešao preko ovoga: „Pozivam mog prethodnika, ali i stranačkog kolegu, da odmah prekine sve veze sa Rusijom i ruskim kompanijama“. Da li će ga Schroeder, njegov nekadašnji politički mentor i poslušati – ostaje da se vidi.

Kako prekinuti odnose sa Moskvom

Unutar nemačke politike takođe raste pritisak da se „preseku odnosi sa Moskvom“. Istaknuti član CDU i nekadašnji bliski saradnik Merkelove, Roderich Kiesewetter kaže da „Nemačka mora hladne glave da izvrši analizu i pronađe greške u odnosima sa Rusijom u poslednjoj deceniji“.

Ovakve poruke iz Bundestaga već utiču i na planove nemačkih korporacija. Volkswagen ima najmoderniju fabriku automobila u Kalugi, nedaleko od Moskve, gde se proizvode modeli sa oznakom VW i Škoda, a u isto vreme je i najveći strani investitor na automobilskom tržištu Rusije. Sa druge strane, BMW je stopirao izvoz automobila u Rusiju i (za sada) zaustavio sklapanje vozila u fabrici u Kaliningradu.

Ipak, 40 najvećih nemačkih kompanija na berzi DAX za sada nema planove za povlačenje iz Rusije. Osamnaest njih čak planira i dalja ulaganja na ruskom tržištu u ovoj godini. BASF, Brenntag, Heildelberg i još nekoliko nemačkih giganata ne želi da otkriva planove o daljem poslovanju u Rusiji.

Većina nemačkih medija prenosi računice ekonomista iz Brisela, po kojima bi potpuna zabrana uvoza energenata iz Rusije koštala svakog stanovnika EU „između 650 i 800 eura godišnje“. Predsednik evropskog parlamenta Charles Michel navodi i brojke „od 900 do 1.100 eura po glavi stanovnika EU“, što samo pokazuje stepen zavisnosti evropske privrede od (jeftinog) ruskog gasa.

Francuska uvozi samo oko 18 do 20 odsto gasa i nafte iz Rusije, ali bi po tamošnjim istraživanjima ekonomista „potpuna zabrana uvoza gasa sigurno gurnula Francusku u dugi period recesije, a verovatno i tržišta ostalih zemalja EU“.

Da je u Berlinu odavno upaljen ‘crveni alarm’ potvrđuje i jedan od vodećih analitičara Klement Fist: „Jednostavno nije moguće odjednom ukinuti uvoz gasa, privreda ne funkcioniše na taj način, i to će sigurno imati veoma štetne posledice po ekonomski rast i standard građana“.

Prema poslednjim najavama, Vlada Nemačke je odlučna da već od 2024. godine drastično smanji ili u potpunosti prestane sa uvozom gasa iz Rusije.