Evropski komesar za proširenje Johanes Hahn kaže da će EU obezbjediti gotovo 150 miliona eura za infrastrukturne i energetske projekte u zemljama Zapadnog Balkana.
Kako je naveo, moraju u potpunosti da sprovedu reforme kako bi se povećala povezanost i konkurentnost regiona.
Hahn je na poslovnom samitu o Zapadnom Bakanu u Parizu ocjenio da, uprkos očiglednim koristima, "ima dosta mjesta za poboljšanje" u reformama u transportnom i energetskom sektoru o kojima je postignut dogovor na prethodnom samitu u Beču, saopštila je Evropska komisija.
"Odlučili smo da obezbjedimo 96 miliona eura za tri železnička infrastrukturna projekta u Srbiji, Albaniji i Kosovu. Takođe ćemo obezbjediti 50 miliona eura za mjere kao što su energetska efikasnost u stambenim zgradama i mali hidro projekti", rekao je Hahn i dodao da to pokazuje ozbiljnost u namjeri EU da uloži do milijaradu eura u saobraćajne i energetske infrastrukture u zemljama zapadnog Balkana u okviru Plana povezivanja do 2020. godine.
Hahn je naveo da plan povezivanja ima potencijal da unaprijedi konkurentnost regiona smanjenjem troškova poslovanja, ali da to može biti ostvareno samo ako se potpuno sprovedu reforme.
"Da bismo to olakšali, možda ćemo trebati da održavamo redovne sastanke na političkom nivou, uključujući sa savetnicima premijera. Sve te mjere treba da vode jednom tržištu Zapadnog Balkana, mnogo prije ulaska u Uniju", rekao je Hahn.
Jedan od najvećih izazova u pripremi zemalja Zapadnog Balkana za EU je, prema njegovim riječima, restrukturiranje ekonomskog modela kako bi sve zemlje imale funkcionalnu tržišnu ekonomiju, zasnovanu na izvozu i investicijama, umjesto na uvozu i potrošnji.
Hahn je rekao da proces pristupanja nije samo usklađivanje nacionalnih zakona s tekovinama EU, nego da je sve veći naglasak na unapređenju ekonomskog razvoja i jačanje konkurentnosti.
"Vladavina prava i ekonomski razvoj su dvije strane istog novčića. Vladavina prava, posebno pravna sigurnost i funkcionalan pravosudni sistem pomaže investicije i ekonomski rast", rekao je Hahn.
Evropski komesar je naveo nekoliko problema s kojima se Zapadni Balkan suočava, uključujući nedostatak sredstava za razvoj malih i srednjih preduzeća, sivu ekonomiju i potrebu poboljšanja kvaliteta obrazovanja u cilju povećanja zaposlenosti.
Podsjetivši da su u maju predstavljene preporuke za sve zemlje u okviru Programa ekonomskih reformi, Hahn je rekao da je većina zemalja pokazala snažnu posvećenost tom procesu i stavile ga u centar svog strateškog ekonomskog planiranja, ali da je njegova primjena do sada bila "pomješana", posebno kada su u pitanju preporuke za ključne strukturne reforme.
"Izgradnja i povezivanje saobraćajne i energetske infrastrukture je u središtu napora Evropske komisije da ojača integraciju između zemalja Zapadnog Balkana i sa EU", rekao je Hahn.
Evropski komesar je dodao da zemlje regiona moraju da ispune obaveze u vezi s reformama u tim oblastima, jer "investicije bez reformi nemaju mnogo smisla".
"U energetskom sektoru, jasno je da nema smisla investirati u skupe interkonektore na mrežama dalekovoda ako zemlje nisu voljne da trguju energijom u regionu. Trgovina bi povećala bezbjednost snabdjevanja i smanjila potrebu za dodatnim skupim proizvodnim kapacitetima", rekao je Hahn.
Kada je u pitanju transportni sektor, Hahn je kazao da bi bilo više stranih investitora ako bi imali pristup celom koridoru, a ne samo nacionalnim segmentima.
Hahn je na poslovnom samitu o Zapadnom Bakanu u Parizu ocjenio da, uprkos očiglednim koristima, "ima dosta mjesta za poboljšanje" u reformama u transportnom i energetskom sektoru o kojima je postignut dogovor na prethodnom samitu u Beču, saopštila je Evropska komisija.
"Odlučili smo da obezbjedimo 96 miliona eura za tri železnička infrastrukturna projekta u Srbiji, Albaniji i Kosovu. Takođe ćemo obezbjediti 50 miliona eura za mjere kao što su energetska efikasnost u stambenim zgradama i mali hidro projekti", rekao je Hahn i dodao da to pokazuje ozbiljnost u namjeri EU da uloži do milijaradu eura u saobraćajne i energetske infrastrukture u zemljama zapadnog Balkana u okviru Plana povezivanja do 2020. godine.
Hahn je naveo da plan povezivanja ima potencijal da unaprijedi konkurentnost regiona smanjenjem troškova poslovanja, ali da to može biti ostvareno samo ako se potpuno sprovedu reforme.
"Da bismo to olakšali, možda ćemo trebati da održavamo redovne sastanke na političkom nivou, uključujući sa savetnicima premijera. Sve te mjere treba da vode jednom tržištu Zapadnog Balkana, mnogo prije ulaska u Uniju", rekao je Hahn.
Jedan od najvećih izazova u pripremi zemalja Zapadnog Balkana za EU je, prema njegovim riječima, restrukturiranje ekonomskog modela kako bi sve zemlje imale funkcionalnu tržišnu ekonomiju, zasnovanu na izvozu i investicijama, umjesto na uvozu i potrošnji.
Hahn je rekao da proces pristupanja nije samo usklađivanje nacionalnih zakona s tekovinama EU, nego da je sve veći naglasak na unapređenju ekonomskog razvoja i jačanje konkurentnosti.
"Vladavina prava i ekonomski razvoj su dvije strane istog novčića. Vladavina prava, posebno pravna sigurnost i funkcionalan pravosudni sistem pomaže investicije i ekonomski rast", rekao je Hahn.
Evropski komesar je naveo nekoliko problema s kojima se Zapadni Balkan suočava, uključujući nedostatak sredstava za razvoj malih i srednjih preduzeća, sivu ekonomiju i potrebu poboljšanja kvaliteta obrazovanja u cilju povećanja zaposlenosti.
Podsjetivši da su u maju predstavljene preporuke za sve zemlje u okviru Programa ekonomskih reformi, Hahn je rekao da je većina zemalja pokazala snažnu posvećenost tom procesu i stavile ga u centar svog strateškog ekonomskog planiranja, ali da je njegova primjena do sada bila "pomješana", posebno kada su u pitanju preporuke za ključne strukturne reforme.
"Izgradnja i povezivanje saobraćajne i energetske infrastrukture je u središtu napora Evropske komisije da ojača integraciju između zemalja Zapadnog Balkana i sa EU", rekao je Hahn.
Evropski komesar je dodao da zemlje regiona moraju da ispune obaveze u vezi s reformama u tim oblastima, jer "investicije bez reformi nemaju mnogo smisla".
"U energetskom sektoru, jasno je da nema smisla investirati u skupe interkonektore na mrežama dalekovoda ako zemlje nisu voljne da trguju energijom u regionu. Trgovina bi povećala bezbjednost snabdjevanja i smanjila potrebu za dodatnim skupim proizvodnim kapacitetima", rekao je Hahn.
Kada je u pitanju transportni sektor, Hahn je kazao da bi bilo više stranih investitora ako bi imali pristup celom koridoru, a ne samo nacionalnim segmentima.
