Beograd će biti najvažnija stanica putovanja, kažu analitičari. Onde bi Boris Pistorius trebalo da priča o bezbednosnoj situaciji, posebno na Kosovu. Neki poslanici od njega traže da se jasno postavi prema Vučiću.
Nemački ministar Boris Pistorijus, kako je potvrdilo Ministarstvo odbrane u Berlinu putuje ovog ponedeljka u posetu Beogradu, Sarajevu i Prištini kako bi Zapadnom Balkanu dao do znanja da Nemačka, uprkos drugim spoljnopolitičkim problemima, nije zapostavila region.
Iako zvanični plan putovanja još nije objavljen, a sam odlazak na Zapadni Balkan je do poslednjeg trenutka bio tajan, već je jasno da Pistorius, socijaldemokratski partijski drug kancelara Olafa Šolca, nosi poruku nemačke vlade o potrebi pronalaženja rešenja za dva goruća problema u regionu: odnose između Srbije i Kosova i uspostavljanje stabilnosti u Bosni i Hercegovini.
Glavni deo posla, kako smatra Stefan Surlić, politikolog sa beogradskog Fakulteta političkih nauka, Pistorijusa očekuje u Beogradu. „Možemo očekivati pritisak na Vučića da prihvati nemačko-francuski plan koji uključuje deblokadu Kosova na međunarodnom nivou i članstvo u međunarodnim organizacijama.“
"Očekuje se i neka vrsta nove normalnosti što bi značilo da se srpska zajednica u potpunosti integriše u kosovske institucije uz istovremeno osnivanje Zajednice srpskih opština“, rekao je Surlić, koji se ovih dana nalazi u Berlinu, za DW.
Srbija i Kosovo, nakon prošlogodišnjeg sukoba u Banjskoj i u trenutku kada Vučić traži vanrednu sednicu Saveta bezbednosti zbog ukidanja dinara na Kosovu, daleko su od dogovora. Tome treba dodati i nezadovoljstvo nekih nemačkih parlamentaraca načinom na koji su održani izbori u Srbiji, što bi mogla biti još jedna tačka razgovora u Beogradu.
U isto vreme kada nemački ministar odbrane posećuje region, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji će boraviti i izaslanici Parlamentarne grupe za odnose Nemačke i jugoistočne Evrope.
Jedan od članova delegacije, političar vladajućih liberala Tomas Haker, je u razgovoru za DW jasno dao do znanja koga smatra potencijalnom opasnošću za stabilnost u regionu.
"Poseta ministra odbrane Borisa Pistoriusa dolazi u trenutku kada bezbednosna situacija na Balkanu, iako stabilna, ima ozbiljne potencijale za eskalaciju zbog proizvođača nemira poput Milorada Dodika i Aleksandra Vučića. Ministar odbrane putuje u pravo vreme kako bi još jednom istakao našu podršku i interes da održimo mir, i to svima dao do znanja“, rekao je Haker.
On je vrlo odlučan u stavu da bi Pistorijus trebalo jasno da osudi napad na vojnike NATO-a od maja prošle godine i tražiti pravne posledice za odgovorne.
Njegov kolega iz parlamentarne grupe i političar Zelenih Boris Mijatović smatra da bi poseta nemačkog ministra odbrane mogla doprineti povećanju bezbednosti nemačkih vojnika stacioniranih na Balkanu.
"Putovanje ministra odbrane Borisa Pistoriusa naglašava spremnost nemačke vlade da aktivno i održivo podržava region. Izričito zahvaljujemo nemačkim vojnicima koji su raspoređeni na Kosovu i u Bosni i Hercegovini i koji daju značajan doprinos stabilizaciji i bezbednosti“, rekao je Mijatović.
Izvestilac zelenog poslaničkog kluba za jugoistočnu Evropu često boravi u regionu i pratio je i poslednje izbore u Srbiji. Boravak u Beogradu nije umanjio njegova strahovanja od negativnog uticaja Rusije na region.
„Pretnja ruske agresije predstavlja izazov za celu Evropu. Napad na Ukrajinu je zločin koji se ne sme ponoviti. Rusija pokušava, koristeći dezinformacije, da destabilizuje naše zemlje u EU i jugoistočnoj Evropi“, smatra Mijatović.
Surlić smatra da, uprkos više nego jasnim kritikama na račun vladajućih nakon izbora u Srbiji, Nemačka nije promenila blagu politiku prema Beogradu.
"Mislim da se politika Nemačke prema Beogradu nije promenila. Možda samo na nivou retorike. Nema više toliko hvalospeva Vučiću kao pre, ali Nemačka i dalje u Vučiću vidi sigurnog partnera, pogotovo u kontekstu dijaloga s Prištinom“, smatra Surlić.
No, to je upravo ono što bi se, po mišljenju parlamentarca Hakera, trebalo promeniti. „Nažalost, Srbija nastavlja svoju spoljnu politiku sa dve stolice i nastavlja da vuče za nos i Nemačku i EU. I to bez straha od posledica iz EU“, jasan je Haker.
On je kao primer naveo izjavu premijerke Ane Brnabić koja se zahvalila ruskoj tajnoj službi što je Srbiju spasila od „scenarija Majdana“ kojim tobože diriguje Nemačka. „Jednostavno mi nije jasno zašto se Aleksandar Vučić smatra garantom bezbednosti“, zaključuje Haker.
Da se na Vučića gleda kao na faktora stabilnosti, ne samo kada je u pitanju sporazum s Kosovom nego i situacija u Bosni i Hercegovini, smatra i Stefan Surlić. Premda po njegovom mišljenju Vučić sve češće pokušava da izbegne ulogu rešavaoca problema na Balkanu.
„Vučić je dao do znanja da mu se ne dopada koncept prema kojem se na njega vrši pritisak na dve strane, i u vezi s Kosovom i u vezi s BiH. Mislim da će se stoga Nemačka i EU okrenuti rešavanju problema s Dodikom tek kada se reši pitanje Kosova, s tim da se jasno neće tolerisati nikakve separatističke težnje“, zaključuje Surlić.
Nemački ministar Boris Pistorijus inače je, prema ispitivanjima javnog mnjenja, trenutno najomiljeniji političar u Nemačkoj.
Iako zvanični plan putovanja još nije objavljen, a sam odlazak na Zapadni Balkan je do poslednjeg trenutka bio tajan, već je jasno da Pistorius, socijaldemokratski partijski drug kancelara Olafa Šolca, nosi poruku nemačke vlade o potrebi pronalaženja rešenja za dva goruća problema u regionu: odnose između Srbije i Kosova i uspostavljanje stabilnosti u Bosni i Hercegovini.
Razgovori o bezbednosnoj situaciji
Glavni deo posla, kako smatra Stefan Surlić, politikolog sa beogradskog Fakulteta političkih nauka, Pistorijusa očekuje u Beogradu. „Možemo očekivati pritisak na Vučića da prihvati nemačko-francuski plan koji uključuje deblokadu Kosova na međunarodnom nivou i članstvo u međunarodnim organizacijama.“
"Očekuje se i neka vrsta nove normalnosti što bi značilo da se srpska zajednica u potpunosti integriše u kosovske institucije uz istovremeno osnivanje Zajednice srpskih opština“, rekao je Surlić, koji se ovih dana nalazi u Berlinu, za DW.
Srbija i Kosovo, nakon prošlogodišnjeg sukoba u Banjskoj i u trenutku kada Vučić traži vanrednu sednicu Saveta bezbednosti zbog ukidanja dinara na Kosovu, daleko su od dogovora. Tome treba dodati i nezadovoljstvo nekih nemačkih parlamentaraca načinom na koji su održani izbori u Srbiji, što bi mogla biti još jedna tačka razgovora u Beogradu.
Troublemakeri u Beogradu i Banjaluci
U isto vreme kada nemački ministar odbrane posećuje region, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji će boraviti i izaslanici Parlamentarne grupe za odnose Nemačke i jugoistočne Evrope.
Jedan od članova delegacije, političar vladajućih liberala Tomas Haker, je u razgovoru za DW jasno dao do znanja koga smatra potencijalnom opasnošću za stabilnost u regionu.
"Poseta ministra odbrane Borisa Pistoriusa dolazi u trenutku kada bezbednosna situacija na Balkanu, iako stabilna, ima ozbiljne potencijale za eskalaciju zbog proizvođača nemira poput Milorada Dodika i Aleksandra Vučića. Ministar odbrane putuje u pravo vreme kako bi još jednom istakao našu podršku i interes da održimo mir, i to svima dao do znanja“, rekao je Haker.
On je vrlo odlučan u stavu da bi Pistorijus trebalo jasno da osudi napad na vojnike NATO-a od maja prošle godine i tražiti pravne posledice za odgovorne.
Stati na put destabilizaciji od strane Moskve
Njegov kolega iz parlamentarne grupe i političar Zelenih Boris Mijatović smatra da bi poseta nemačkog ministra odbrane mogla doprineti povećanju bezbednosti nemačkih vojnika stacioniranih na Balkanu.
"Putovanje ministra odbrane Borisa Pistoriusa naglašava spremnost nemačke vlade da aktivno i održivo podržava region. Izričito zahvaljujemo nemačkim vojnicima koji su raspoređeni na Kosovu i u Bosni i Hercegovini i koji daju značajan doprinos stabilizaciji i bezbednosti“, rekao je Mijatović.
Izvestilac zelenog poslaničkog kluba za jugoistočnu Evropu često boravi u regionu i pratio je i poslednje izbore u Srbiji. Boravak u Beogradu nije umanjio njegova strahovanja od negativnog uticaja Rusije na region.
„Pretnja ruske agresije predstavlja izazov za celu Evropu. Napad na Ukrajinu je zločin koji se ne sme ponoviti. Rusija pokušava, koristeći dezinformacije, da destabilizuje naše zemlje u EU i jugoistočnoj Evropi“, smatra Mijatović.
Prvo Kosovo, pa onda Dodik
Surlić smatra da, uprkos više nego jasnim kritikama na račun vladajućih nakon izbora u Srbiji, Nemačka nije promenila blagu politiku prema Beogradu.
"Mislim da se politika Nemačke prema Beogradu nije promenila. Možda samo na nivou retorike. Nema više toliko hvalospeva Vučiću kao pre, ali Nemačka i dalje u Vučiću vidi sigurnog partnera, pogotovo u kontekstu dijaloga s Prištinom“, smatra Surlić.
No, to je upravo ono što bi se, po mišljenju parlamentarca Hakera, trebalo promeniti. „Nažalost, Srbija nastavlja svoju spoljnu politiku sa dve stolice i nastavlja da vuče za nos i Nemačku i EU. I to bez straha od posledica iz EU“, jasan je Haker.
On je kao primer naveo izjavu premijerke Ane Brnabić koja se zahvalila ruskoj tajnoj službi što je Srbiju spasila od „scenarija Majdana“ kojim tobože diriguje Nemačka. „Jednostavno mi nije jasno zašto se Aleksandar Vučić smatra garantom bezbednosti“, zaključuje Haker.
Da se na Vučića gleda kao na faktora stabilnosti, ne samo kada je u pitanju sporazum s Kosovom nego i situacija u Bosni i Hercegovini, smatra i Stefan Surlić. Premda po njegovom mišljenju Vučić sve češće pokušava da izbegne ulogu rešavaoca problema na Balkanu.
„Vučić je dao do znanja da mu se ne dopada koncept prema kojem se na njega vrši pritisak na dve strane, i u vezi s Kosovom i u vezi s BiH. Mislim da će se stoga Nemačka i EU okrenuti rešavanju problema s Dodikom tek kada se reši pitanje Kosova, s tim da se jasno neće tolerisati nikakve separatističke težnje“, zaključuje Surlić.
Nemački ministar Boris Pistorijus inače je, prema ispitivanjima javnog mnjenja, trenutno najomiljeniji političar u Nemačkoj.
