Drugi dan Bledskog strateškog foruma (BSF) počeo je panelom Koliko budućnosti za EU, na kojem su političari i akademici uglavnom razgovarali o tome šta čeka Uniju i kako će se kontinent nositi sa izazovima, kao i koliko smo spremni za njih, prenosi slovenački portal 24.com.
Većina panelista se složila da je najvažniji korak za Evropu njeno proširenje, kao i produbljivanje veza unutar nje.
"Za unapređenje Unije odgovorne su države, a ne sama Unija", rekao je Marko Štucin, državni sekretar u slovenačkom Ministarstvu spoljnih poslova. Sa ovim se složila i predsjednica Fondacije za evropske progresivne studije i bivša poslanica u Evropskom parlamentu Marija Joao Rodriges, koja smatra da se proširenje i produbljivanje veza unutar Unije može povremeno vršiti i ne treba da se međusobno isključuje.
"Potreban nam je novi pristup koji će uključivati i jedno i drugo, posebno dovoljno jake institucije koje će osnažiti demokratiju", bila je jasna Rodriges.
Kako su zaključili panelisti, budućnost mora da obuhvati i Zapadni Balkan
Štucin je prvi pomenuo hitnu integraciju zemalja Zapadnog Balkana u Uniju.
"U skladu sa tim, moramo preduzeti konkretne korake, zato što guramo ove zemlje, stvaraju se nacionalizmi, rekao je on.
S tim u vezi, direktor Instituta za međunarodne i strateške studije Elkano, Charles Pawell, istakao je da prije nego što počne integracija devet zemalja, i drugim mogućim članicama treba omogućiti pristup pogodnostima, koje za sada samo Ukrajina prima.
"Postoje trvenja između Evropske unije i ostatka Evrope koja treba da se prevaziđu. To bi se moglo uraditi produbljivanjem reformi ugovora, ali bi to moglo uništiti trenutnu koheziju između država članica. Glavni problem je što zaboravljamo na Evropu van Unije, posebno na Zapadni Balkan", istakao je Pawell sa kojim su se složili i ostali panelisti.
Za integraciju Zapadnog Balkana snažno se zalaže i direktor Istraživačkog centra za evropske reforme Charles Grant, koji kaže da podržava uključivanje zemalja Zapadnog Balkana uglavnom iz odbrambenih razloga.
"Evropa sama po sebi nije dovoljna, posebno kada je u pitanju odbrana", rezonovao je on i dodao da nas trenutno štiti samo NATO, iz kojeg Amerika može da se povuče u bilo kom trenutku.
Irski ministar za evropska pitanja Tomas Birn upozorio je da EU mora da bude oprezna prilikom integracija novih nacija i dodao da o takvim pitanjima treba da se stalno razmišlja ukoliko proširenjem Unije zaista mogu da se prodube vrijednosti koje je čine.
"Zbog rata u Ukrajini zaboravili smo Zapadni Balkan", zaključili su slovenačka ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon i šef austrijske diplomatije Aleksander Schalenberg na panelu "Koliko je Evrope u Evropi".
Međutim, kada je riječ o Zapadnom Balkanu, Fajonova je istakla da je imperativ da počnu da se ispunjavaju obećanja.
"U zemljama Zapadnog Balkana decenijama bijesne krvavi ratovi, u regionu se pojavljuje nacionalizam, a područje je nestabilno. Trebalo je već da ispunimo obećanja data prije 17 godina, zemlje Zapadnog Balkana nam ne vjeruju", zaključila je ona.
Izvor: 24ur.com
"Za unapređenje Unije odgovorne su države, a ne sama Unija", rekao je Marko Štucin, državni sekretar u slovenačkom Ministarstvu spoljnih poslova. Sa ovim se složila i predsjednica Fondacije za evropske progresivne studije i bivša poslanica u Evropskom parlamentu Marija Joao Rodriges, koja smatra da se proširenje i produbljivanje veza unutar Unije može povremeno vršiti i ne treba da se međusobno isključuje.
"Potreban nam je novi pristup koji će uključivati i jedno i drugo, posebno dovoljno jake institucije koje će osnažiti demokratiju", bila je jasna Rodriges.
Kako su zaključili panelisti, budućnost mora da obuhvati i Zapadni Balkan
Štucin je prvi pomenuo hitnu integraciju zemalja Zapadnog Balkana u Uniju.
"U skladu sa tim, moramo preduzeti konkretne korake, zato što guramo ove zemlje, stvaraju se nacionalizmi, rekao je on.
S tim u vezi, direktor Instituta za međunarodne i strateške studije Elkano, Charles Pawell, istakao je da prije nego što počne integracija devet zemalja, i drugim mogućim članicama treba omogućiti pristup pogodnostima, koje za sada samo Ukrajina prima.
"Postoje trvenja između Evropske unije i ostatka Evrope koja treba da se prevaziđu. To bi se moglo uraditi produbljivanjem reformi ugovora, ali bi to moglo uništiti trenutnu koheziju između država članica. Glavni problem je što zaboravljamo na Evropu van Unije, posebno na Zapadni Balkan", istakao je Pawell sa kojim su se složili i ostali panelisti.
Za integraciju Zapadnog Balkana snažno se zalaže i direktor Istraživačkog centra za evropske reforme Charles Grant, koji kaže da podržava uključivanje zemalja Zapadnog Balkana uglavnom iz odbrambenih razloga.
"Evropa sama po sebi nije dovoljna, posebno kada je u pitanju odbrana", rezonovao je on i dodao da nas trenutno štiti samo NATO, iz kojeg Amerika može da se povuče u bilo kom trenutku.
Irski ministar za evropska pitanja Tomas Birn upozorio je da EU mora da bude oprezna prilikom integracija novih nacija i dodao da o takvim pitanjima treba da se stalno razmišlja ukoliko proširenjem Unije zaista mogu da se prodube vrijednosti koje je čine.
"Zbog rata u Ukrajini zaboravili smo Zapadni Balkan", zaključili su slovenačka ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon i šef austrijske diplomatije Aleksander Schalenberg na panelu "Koliko je Evrope u Evropi".
Međutim, kada je riječ o Zapadnom Balkanu, Fajonova je istakla da je imperativ da počnu da se ispunjavaju obećanja.
"U zemljama Zapadnog Balkana decenijama bijesne krvavi ratovi, u regionu se pojavljuje nacionalizam, a područje je nestabilno. Trebalo je već da ispunimo obećanja data prije 17 godina, zemlje Zapadnog Balkana nam ne vjeruju", zaključila je ona.
Izvor: 24ur.com
