Neuspjeh da se izađe iz ćorsokaka oko dijaloga Srbije i Kosova na nedavno održanom sastanku u Berlinu ukazuje na nedostatke spoljne politike Evropske unije, piše portal Politiko.
Francuski predsjednik Emmanuel Macron otišao je u Berlin ranije ove nedjelje da bude sudomaćin samita vodja Zapadnog Balkana zajedno sa njemačkom kancelarkom Angelom Merkel sa ciljem da se podstaknu pregovori između Srbije i Kosova, podsjeća se u članku.
Frustrirani neuspjehom Evropske unije da sklopi dogovor kojim bi se smirile tenzije Merkel i Macron riješili su da uzmu stvari u svoje ruke, ali kada je samit završen u ranim jutarnjim satima u utorak vjerovatno su poželjeli da nisu, piše autor članka.
Umjesto da ostvare proboj Merkel i Macron su nesvjesno javnosti prikazali disfunkcionalnu evropsku diplomatiju.
"Samit je ukazao ne samo na podjele između Kosova i Srbije, nego takođe izmedju Pariza i Berlina i između zemalja članica EU i njenog aparata za spoljnu politiku u Briselu", navodi se u članku.
Tenzije između Beograda i Prištine ponovo su izbile kada je Kosovo uvelo takse od 100 odsto na robu iz Srbije kao odgovor na napore Beograda da blokira međunarodno priznavanje Prištine, a Beograd je jasno dao na znanje da neće dalje učestvovati u dijalogu izmedju dve strane ako se takse ne ukinu, podsjeća autor.
Uoči samita izgledalo je da ni Kosovo ni Srbija nisu spremne ni malo da popuste oko dijaloga koji se vodi pod pokroviteljstvom EU, tako da su se neke diplomate privatno pitale da li treba samit da se uopšte održi.
U ovom slučaju učesnici nisu mogli da se slože ni oko uopštenih zaključaka koje su Berlin i Pariz razdjelili pred samit.
Macron i Merkel se nadali da iskoriste zamah oko Makedonije
Uprkos njihovom neslaganju i Macron i Merkel su se nadali da će iskoristiti zamah zbog sporazuma između Grčke i Sjeverne Makedonije oko imena da ostvare neku vrstu prodora oko Srbije i Kosova.
Bili su razočarani. Sastanak na kome su još bile vođe iz Albanije, BiH, Hrvatske, Crne Gore i Sjeverne Makedonije i koji je trebalo takodje da razmatra aspiracije regiona ka EU brzo se zaglibio u blokadi između Srbije i Kosova.
Stigle su kritike da je daleko od popravljanja situacije nespretna diplomatija Berlina i Pariza samo još pogoršala stvari.
Jedina srećna osoba je bila visoka predstavnica EU Federica Mogherini, rekao je jedan učesnik, prenosi Politiko.
Autor ukazuje da su organizovanjem samita van okrilja EU koji vodi svoj proces namjenjen normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, Francuska i Njemačka zapravo pokušali da preuzmu inicijativu od Brisela.
Mogherini jeste bila pozvana ali joj je data mala uloga na sastanku.
Samit je skrenuo sa puta odmah čim je počeo. Kosovska delegacija je bila podjeljena oko toga da li da prihvati kompromis, predsjednik Hashim Thaçi prihvatao je neku vrstu dogovora, ali takse spadaju pod ovlašćenja premijera Ramusha Haradinaja, njegovog političkog rivala.
Haradinaj je jasno rekao da njegova vlada neće odustati od taksi dok Srbija zvanično ne prizna suverenitet Kosova.
Pošto je više sati pokušavao da ubjedi kosovskog premijera da prihvati kompromis da smiri spor sa Srbijom Macron se oštro rekao Haradinaju da "nije u položaju da traži bilo šta", dok je grupa vođa iz regiona posmatrala, prenelo je dvoje ljudi koji su tome prisustvovali u Berlinu.
Za vrijeme pauze Merkel i Macron su se odvojili sa Haradinajem. Nagovarali su ga da odustane od taksi na šest mjeseci da dozvoli da se nastave pregovori o širem sporazumu, nudeći mu kao šargarepu ukidanje viza za EU šengen zonu za Kosovo. Haradinaj nije htio da popusti.
"Hoću priznanje", rekao je Haradinaj prema navodima osobe koja je bila prisutna.
Mnogi posmatrači smatraju da ukoliko Srbija ikad pristane da prizna Kosovo to bi moglo da se desi samo na kraju procesa koji bi ponudio veliku nagradu Beogradu, kao što je to članstvo u EU.
U jednom trenutku Macron je izdvojio Haradinaja da sa njim privatno razgovara, ovaj je ostao pri svom stavu, da traži da prvo Srbija prizna Kosovo.
Konstruktivno u normalizaciji odnosa – kad bi tako bilo
Merkel i Macron su uvidjeli da nikud to ne ide i zaključili su sastanak, poslije koga je kancelarija Angele Merkel izdala zajedničko francusko-njemačko saopštenje u kome se navodi da su se Srbija i Kosovo složile da rade konstruktivno na normalizovanju odnosa.
Samo kad bi tako bilo, navodi autor.
Nije pomenuto da bi dvije strane mogle ponovo da počnu svoj zamrznuti dijalog.
Merkel i Macron izgledaju riješeni da natjeraju Haradinaja da popusti, i zakazali su još jedan samit sa suprotstavljenim stranama početkom jula u Parizu.
Mogherini nema mnogo da pokaže oko napora koje je do sada uložila u tom procesu, ukazuje se u članku. Kritikovana je što nije mogla da izađe iz zastoja između Kosova i Srbije iako je pokušavala mjesecima. Takođe je stvorila problem zbog prihvatanja plana o takozvanoj razmjeni teritorija duž etničkih linija.
Iako to neki u Beogradu i Prištini podržavaju, Merkel je duboko protiv jer je zabrinuta da bi se time postavio opasan presedan u regionu sa mračnom historijom etničkog čišćenja, piše Politiko.
Francuska je u međuvremenu bila mnogo dvosmislenija oko ideje o razmjeni teritorija. Macron je uoči samita u saopštenju rekao da oni neće nastojati da nametnu rješenja u regionu i govorio je da nema tabua.
Kao i EU SAD vrše pritisak na Kosovo da odustane od taksi. Kosovska delegacija sastala se sa američkim ambasadorom u Njemačkoj Richardom Grenelom prije samita, i on je ponovio tu poruku. Jedino pitanje oko koga se podjeljeni kosovski političari slažu je da SAD treba da bude više uključen u taj proces.
Haradinaj koji se protivi bilo kakvoj promjeni granica tvrdio je poslije samita da je to pitanje skinuto sa dnevnog reda ali drugi učesnici to demantuju, piše Politiko.
Frustrirani neuspjehom Evropske unije da sklopi dogovor kojim bi se smirile tenzije Merkel i Macron riješili su da uzmu stvari u svoje ruke, ali kada je samit završen u ranim jutarnjim satima u utorak vjerovatno su poželjeli da nisu, piše autor članka.
Umjesto da ostvare proboj Merkel i Macron su nesvjesno javnosti prikazali disfunkcionalnu evropsku diplomatiju.
"Samit je ukazao ne samo na podjele između Kosova i Srbije, nego takođe izmedju Pariza i Berlina i između zemalja članica EU i njenog aparata za spoljnu politiku u Briselu", navodi se u članku.
Tenzije između Beograda i Prištine ponovo su izbile kada je Kosovo uvelo takse od 100 odsto na robu iz Srbije kao odgovor na napore Beograda da blokira međunarodno priznavanje Prištine, a Beograd je jasno dao na znanje da neće dalje učestvovati u dijalogu izmedju dve strane ako se takse ne ukinu, podsjeća autor.
Uoči samita izgledalo je da ni Kosovo ni Srbija nisu spremne ni malo da popuste oko dijaloga koji se vodi pod pokroviteljstvom EU, tako da su se neke diplomate privatno pitale da li treba samit da se uopšte održi.
U ovom slučaju učesnici nisu mogli da se slože ni oko uopštenih zaključaka koje su Berlin i Pariz razdjelili pred samit.
Macron i Merkel se nadali da iskoriste zamah oko Makedonije
Uprkos njihovom neslaganju i Macron i Merkel su se nadali da će iskoristiti zamah zbog sporazuma između Grčke i Sjeverne Makedonije oko imena da ostvare neku vrstu prodora oko Srbije i Kosova.
Bili su razočarani. Sastanak na kome su još bile vođe iz Albanije, BiH, Hrvatske, Crne Gore i Sjeverne Makedonije i koji je trebalo takodje da razmatra aspiracije regiona ka EU brzo se zaglibio u blokadi između Srbije i Kosova.
Stigle su kritike da je daleko od popravljanja situacije nespretna diplomatija Berlina i Pariza samo još pogoršala stvari.
Jedina srećna osoba je bila visoka predstavnica EU Federica Mogherini, rekao je jedan učesnik, prenosi Politiko.
Autor ukazuje da su organizovanjem samita van okrilja EU koji vodi svoj proces namjenjen normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, Francuska i Njemačka zapravo pokušali da preuzmu inicijativu od Brisela.
Mogherini jeste bila pozvana ali joj je data mala uloga na sastanku.
Samit je skrenuo sa puta odmah čim je počeo. Kosovska delegacija je bila podjeljena oko toga da li da prihvati kompromis, predsjednik Hashim Thaçi prihvatao je neku vrstu dogovora, ali takse spadaju pod ovlašćenja premijera Ramusha Haradinaja, njegovog političkog rivala.
Haradinaj je jasno rekao da njegova vlada neće odustati od taksi dok Srbija zvanično ne prizna suverenitet Kosova.
Pošto je više sati pokušavao da ubjedi kosovskog premijera da prihvati kompromis da smiri spor sa Srbijom Macron se oštro rekao Haradinaju da "nije u položaju da traži bilo šta", dok je grupa vođa iz regiona posmatrala, prenelo je dvoje ljudi koji su tome prisustvovali u Berlinu.
Za vrijeme pauze Merkel i Macron su se odvojili sa Haradinajem. Nagovarali su ga da odustane od taksi na šest mjeseci da dozvoli da se nastave pregovori o širem sporazumu, nudeći mu kao šargarepu ukidanje viza za EU šengen zonu za Kosovo. Haradinaj nije htio da popusti.
"Hoću priznanje", rekao je Haradinaj prema navodima osobe koja je bila prisutna.
Mnogi posmatrači smatraju da ukoliko Srbija ikad pristane da prizna Kosovo to bi moglo da se desi samo na kraju procesa koji bi ponudio veliku nagradu Beogradu, kao što je to članstvo u EU.
U jednom trenutku Macron je izdvojio Haradinaja da sa njim privatno razgovara, ovaj je ostao pri svom stavu, da traži da prvo Srbija prizna Kosovo.
Konstruktivno u normalizaciji odnosa – kad bi tako bilo
Merkel i Macron su uvidjeli da nikud to ne ide i zaključili su sastanak, poslije koga je kancelarija Angele Merkel izdala zajedničko francusko-njemačko saopštenje u kome se navodi da su se Srbija i Kosovo složile da rade konstruktivno na normalizovanju odnosa.
Samo kad bi tako bilo, navodi autor.
Nije pomenuto da bi dvije strane mogle ponovo da počnu svoj zamrznuti dijalog.
Merkel i Macron izgledaju riješeni da natjeraju Haradinaja da popusti, i zakazali su još jedan samit sa suprotstavljenim stranama početkom jula u Parizu.
Mogherini nema mnogo da pokaže oko napora koje je do sada uložila u tom procesu, ukazuje se u članku. Kritikovana je što nije mogla da izađe iz zastoja između Kosova i Srbije iako je pokušavala mjesecima. Takođe je stvorila problem zbog prihvatanja plana o takozvanoj razmjeni teritorija duž etničkih linija.
Iako to neki u Beogradu i Prištini podržavaju, Merkel je duboko protiv jer je zabrinuta da bi se time postavio opasan presedan u regionu sa mračnom historijom etničkog čišćenja, piše Politiko.
Francuska je u međuvremenu bila mnogo dvosmislenija oko ideje o razmjeni teritorija. Macron je uoči samita u saopštenju rekao da oni neće nastojati da nametnu rješenja u regionu i govorio je da nema tabua.
Kao i EU SAD vrše pritisak na Kosovo da odustane od taksi. Kosovska delegacija sastala se sa američkim ambasadorom u Njemačkoj Richardom Grenelom prije samita, i on je ponovio tu poruku. Jedino pitanje oko koga se podjeljeni kosovski političari slažu je da SAD treba da bude više uključen u taj proces.
Haradinaj koji se protivi bilo kakvoj promjeni granica tvrdio je poslije samita da je to pitanje skinuto sa dnevnog reda ali drugi učesnici to demantuju, piše Politiko.
