Borba protiv nezakonitog bogaćenja je i treba biti prioritet nove Vlade Kosova, jer je to najefikasniji instrument za borbu protiv korupcije, kažu predstavnici civilnog društva, dok vladini zvaničnici naglašavaju da će razmotriti zakone o tom pitanju.
Zakon pod nazivom "protiv mafije", kroz koji će se urediti pitanje nezakonite imovinske koristi i podstaći borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, ima više od sedam godina da je pokrenut, ali nikada nije zaživio.
Obećanje o oduzimanju nelegalno stečene imovine je prije nekoliko dana dao ministar pravde, Abelard Tahiri. On je rekao da će se u bliskoj budućnosti revidirati zakonodavstvo po tom pitanju, bez posebnog spominjanja zakona "protiv mafije".
"Stvorićemo efikasne mehanizme za stvaranje politika koje će omogućiti borbu da bogatstvo, bilo zvaničnika, bilo biznismena, koje je neopravdano, bude vraćeno državi i građanima Republiek Kosova" rekao je Tahiri.
Za predstavnike civilnog društva, Kosovo ima dovoljno zakonodavstva koje omogućuje borbu protiv nezakonitog bogatstva, ali oni kažu da nema volje i hrabrosti za provedbu zakona.
Artan Demhasaj, iz Organizacije za demokratiju, borbu protiv korupcije i dostojanstva "Çohu" kaže da ako Ministarstvo pravde ima volje po ovom pitanju, prije svega treba da uspostavi zakon koji omogućava da se retroaktivno izvrši provjera navodnog bogatstva.
"To je zato što ne smijemo početi od trenutka kada zakon bude usvojen, jer ulazimo u opštu amnestiju onih osoba koje su stvorili ilegalno bogatstvo tokom godina", kaže Demhasaj za Radio Slobodna Evropa.
S druge strane, Ehat Miftaraj, iz Kosovskog pravnog instituta, procjenjuje da promjena pravnog okvira neće promijeniti stvarnost u praksi, s obzirom na politizaciju pravosuđa.
"Nedostatak političke volje, nedostatak hrabrosti tužilaca da primjenjuju zakon, dovelo je do nedostatka rezultata. Dakle, zakonski okvir neće uticati uopšte, ako u praksi nema volje Tužilaštva."
"Bez uvođenja pregleda krivičnog pravosuđa, bez procesa verifikacije, samosvjesti sudija, tužioca s obzirom na politizaciju pravosudnog sistema, smatramo da se Kosovo nije spremno i ne ispunjava uslove da posjeduje takav zakon", procenjuje Miftaraj za Radio Slobodna Evropa.
Međutim, Artan Demhasaj, iz organizacija "Çohu", izražava pesimizam da se takvo što može dogoditi, jer, prema njegovim riječima, visoki državni zvaničnici nisu bili pogodni za donošenje takvog zakona, jer bi prvi predmet istrage trebalo biti porijeklo njihove imovine, a potom konfiskacija.
"S obzirom da veliki dio postojeće političke strukture su milioneri, s druge strane, vidimo da su njihove plate nisu toliko velike da stvore toliko bogatstvo", završeava Demhasaj.
Za razliku od toga, iako ne postoji zakon na Kosovu "za borbu protiv mafije" jedan Zakon o proširenju nadležnosti za oduzimanje imovine stečene krivičnim djelom, u skladu sa visokim vladinim zvaničnicima, obavlja istu funkciju.
U proteklih godinu dana, prema zvaničnim podacima, vrijednost oduzimanje dostigla je 70 miliona eura, dok je nivo oduzimanje više od milion 100 hiljada eura.
Radio Slobodna Evropa
Obećanje o oduzimanju nelegalno stečene imovine je prije nekoliko dana dao ministar pravde, Abelard Tahiri. On je rekao da će se u bliskoj budućnosti revidirati zakonodavstvo po tom pitanju, bez posebnog spominjanja zakona "protiv mafije".
"Stvorićemo efikasne mehanizme za stvaranje politika koje će omogućiti borbu da bogatstvo, bilo zvaničnika, bilo biznismena, koje je neopravdano, bude vraćeno državi i građanima Republiek Kosova" rekao je Tahiri.
Za predstavnike civilnog društva, Kosovo ima dovoljno zakonodavstva koje omogućuje borbu protiv nezakonitog bogatstva, ali oni kažu da nema volje i hrabrosti za provedbu zakona.
Artan Demhasaj, iz Organizacije za demokratiju, borbu protiv korupcije i dostojanstva "Çohu" kaže da ako Ministarstvo pravde ima volje po ovom pitanju, prije svega treba da uspostavi zakon koji omogućava da se retroaktivno izvrši provjera navodnog bogatstva.
"To je zato što ne smijemo početi od trenutka kada zakon bude usvojen, jer ulazimo u opštu amnestiju onih osoba koje su stvorili ilegalno bogatstvo tokom godina", kaže Demhasaj za Radio Slobodna Evropa.
S druge strane, Ehat Miftaraj, iz Kosovskog pravnog instituta, procjenjuje da promjena pravnog okvira neće promijeniti stvarnost u praksi, s obzirom na politizaciju pravosuđa.
"Nedostatak političke volje, nedostatak hrabrosti tužilaca da primjenjuju zakon, dovelo je do nedostatka rezultata. Dakle, zakonski okvir neće uticati uopšte, ako u praksi nema volje Tužilaštva."
"Bez uvođenja pregleda krivičnog pravosuđa, bez procesa verifikacije, samosvjesti sudija, tužioca s obzirom na politizaciju pravosudnog sistema, smatramo da se Kosovo nije spremno i ne ispunjava uslove da posjeduje takav zakon", procenjuje Miftaraj za Radio Slobodna Evropa.
Međutim, Artan Demhasaj, iz organizacija "Çohu", izražava pesimizam da se takvo što može dogoditi, jer, prema njegovim riječima, visoki državni zvaničnici nisu bili pogodni za donošenje takvog zakona, jer bi prvi predmet istrage trebalo biti porijeklo njihove imovine, a potom konfiskacija.
"S obzirom da veliki dio postojeće političke strukture su milioneri, s druge strane, vidimo da su njihove plate nisu toliko velike da stvore toliko bogatstvo", završeava Demhasaj.
Za razliku od toga, iako ne postoji zakon na Kosovu "za borbu protiv mafije" jedan Zakon o proširenju nadležnosti za oduzimanje imovine stečene krivičnim djelom, u skladu sa visokim vladinim zvaničnicima, obavlja istu funkciju.
U proteklih godinu dana, prema zvaničnim podacima, vrijednost oduzimanje dostigla je 70 miliona eura, dok je nivo oduzimanje više od milion 100 hiljada eura.
Radio Slobodna Evropa
