Pomoćnik državnog sekretara Sjedinjenih Država za evropska i evroazijska pitanja James O'Brien rekao je da SAD prate kretanje srpske vojske u blizini granice sa Kosovom i da su obavestile Srbiju da bi primena sile biti neprihvatljiva.
On je u onlajn razgovoru sa novinarima rekao da će eventualni pokret snaga Srbije SAD smatrati ugrožavanjem snaga NATO-a "koje se nalaze na Kosovu da bi štitile Albance i Srbe".
Prema njegovim rečima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da neće biti upotrebe sile.
Premijer Albin Kurti rekao je 21. marta da su jedinice srpske vojske primećene nekoliko metara od granice sa Kosovom i ove pokrete opisao kao "namerne provokacije".
Ministarstvo odbrane Srbije u petak je Kurtijeve izjave nazvalo delom kampanje dezinformacija o srpskoj vojsci.
Prema njihovim rečima, snage Vojske Srbije obavljaju svoje dužnosti u bezbednoj administrativnoj zoni, u skladu sa svim potpisanim sporazumima.
O'Brajen je poručio da SAD prate sva dešavanja, i da od Srbije i Kosova očekuju smanjivanje tenzija.
Kako je dodao, SAD su jasno istakle da očekuju da će oni koji su umešani u napad 24. septembra 2023. u Banjskoj, kada je kosovsku policiju napala grupa naoružanih Srba i kada su ubijeni jedan policajac i tri napadača, odgovarati
"Očekujemo da će se to desiti uskoro", naveo je O'Brien.
"Takođe je rekao (Vučić) da razume da ovo donosi potrebu za određenim reformama", istakao je O'Brien.
"Neophodno omogućiti građanima da plaćaju svakodnevne stvari"
Kada je govorio o Kosovu, O'Brien je rekao da nijedna vlada ne treba da donosi odluke koje osiromašuju stanovništvo.
"Ali vidimo da je na severu Kosova za jedan broj pojedinaca veoma teško da kupe stvari koje su im potrebne za svakodnevni život", rekao je on.
Njegova izjava odnosila se na novu uredbu Centralne banke Kosova koja definiše evro kao jedinu valutu za plaćanje u gotovini, te da je nemoguće koristiti srpski dinar.
O'Brajen je rekao da je specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Gabriel Escobar pre nekoliko dana posetio građane severa Kosova kako bi izbliza video situaciju.
Kako je istakao O'Brien, SAD veruju da se uredba Centralne banke Kosova sprovodi na način koji otežava svakodnevni život građana Kosova.
"Prijatelji Kosova bi želeli da se ova uredba preispita i primeni na način koji omogućava građanima da plaćaju svakodnevne stvari. To verovatno znači napraviti korak unazad, dozvoliti ulazak bilo koje valute, evra, dinara, to je nešto o čemu (izaslanik Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova Miroslav) Lajčak razgovara", rekao je on.
O'Brien je istakao da odluka o dinaru nije doneta u pravom trenutku, jer je, prema njegovim rečima, prošle godine postignuto mnogo važnih dogovora, među kojima je dogovor da građani na severu Kosova počnu sa plaćanjem struje.
"Čudna je odluka da im se uskrate bankarske usluge koje su im neophodne za plaćanje računa na Kosovu", rekao je O'Brien.
"Komemoracije bilo kog korišćenja sile su ozbiljni i teški događaji. Odluka da se koristi sila uvek sa sobom nosi broj teških odluka i ostavlja stvarne posledice na ljude", istakao je on.
NATO bombardovanje SR Jugoslavije pokrenuto je 24. marta 1999. nakon brojnih izveštaja o kršenju ljudskih prava i nasilja koje su srpska vojska i policija vršile nad albanskim stanovništvom.
"Tokom jeseni 1998, Srbija je sprovela operaciju kojom je veliki broj ljudi sa Kosova stavila u veoma opasnu situaciju, gde su bili u riziku od smrzavanja i umiranja od gladi", podsetio je O'Brien.
Bombardovanje je okončano potpisivanjem tzv. Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. Usledilo je povlačenje srpske vojske i policije sa Kosova i dolazak mirovnih snaga.
Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo 230.000 Srba i Roma, a vratilo se 800.000 izbeglih Albanaca.
Zločini vojnih i policijskih snaga nad albanskim civilima tokom rata na Kosovu, potvrđeni su presudama protiv pripadnika političkog i vojnog vrha SR Jugoslavije pred međunarodnim tribunalom u Hagu.
Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 10.000 civila, od kojih je više od 8.000 albanske nacionalnosti.
"Budućnost regiona je u Evropi. Mislimo da je ovo veoma dobar korak", rekao je on.
Prema njegovim rečima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da neće biti upotrebe sile.
Premijer Albin Kurti rekao je 21. marta da su jedinice srpske vojske primećene nekoliko metara od granice sa Kosovom i ove pokrete opisao kao "namerne provokacije".
Ministarstvo odbrane Srbije u petak je Kurtijeve izjave nazvalo delom kampanje dezinformacija o srpskoj vojsci.
Prema njihovim rečima, snage Vojske Srbije obavljaju svoje dužnosti u bezbednoj administrativnoj zoni, u skladu sa svim potpisanim sporazumima.
O'Brajen je poručio da SAD prate sva dešavanja, i da od Srbije i Kosova očekuju smanjivanje tenzija.
Kako je dodao, SAD su jasno istakle da očekuju da će oni koji su umešani u napad 24. septembra 2023. u Banjskoj, kada je kosovsku policiju napala grupa naoružanih Srba i kada su ubijeni jedan policajac i tri napadača, odgovarati
"Očekujemo da će se to desiti uskoro", naveo je O'Brien.
"Vučić budućnost Srbije vidi u Evropi"
Na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) da li primećuje zbližavanje Srbije i Rusije, imajući u vidu posetu srpskog šefa diplomatije i tehničkog premijera Ivice Dačića Moskvi, O'Brien je odgovorio da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić jasno rekao da budućnost Srbije vidi u Evropi."Takođe je rekao (Vučić) da razume da ovo donosi potrebu za određenim reformama", istakao je O'Brien.
"Neophodno omogućiti građanima da plaćaju svakodnevne stvari"
Kada je govorio o Kosovu, O'Brien je rekao da nijedna vlada ne treba da donosi odluke koje osiromašuju stanovništvo.
"Ali vidimo da je na severu Kosova za jedan broj pojedinaca veoma teško da kupe stvari koje su im potrebne za svakodnevni život", rekao je on.
Njegova izjava odnosila se na novu uredbu Centralne banke Kosova koja definiše evro kao jedinu valutu za plaćanje u gotovini, te da je nemoguće koristiti srpski dinar.
O'Brajen je rekao da je specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Gabriel Escobar pre nekoliko dana posetio građane severa Kosova kako bi izbliza video situaciju.
Kako je istakao O'Brien, SAD veruju da se uredba Centralne banke Kosova sprovodi na način koji otežava svakodnevni život građana Kosova.
"Prijatelji Kosova bi želeli da se ova uredba preispita i primeni na način koji omogućava građanima da plaćaju svakodnevne stvari. To verovatno znači napraviti korak unazad, dozvoliti ulazak bilo koje valute, evra, dinara, to je nešto o čemu (izaslanik Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova Miroslav) Lajčak razgovara", rekao je on.
O'Brien je istakao da odluka o dinaru nije doneta u pravom trenutku, jer je, prema njegovim rečima, prošle godine postignuto mnogo važnih dogovora, među kojima je dogovor da građani na severu Kosova počnu sa plaćanjem struje.
"Čudna je odluka da im se uskrate bankarske usluge koje su im neophodne za plaćanje računa na Kosovu", rekao je O'Brien.
"NATO intervenisao 1999. nakon neuspešnih razgovora o primirju"
Uoči 25. godišnjice NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, O'Brajen je rekao da je odluka o ovoj vojnoj operaciji došla nakon više neuspešnih razgovora o primirju."Komemoracije bilo kog korišćenja sile su ozbiljni i teški događaji. Odluka da se koristi sila uvek sa sobom nosi broj teških odluka i ostavlja stvarne posledice na ljude", istakao je on.
NATO bombardovanje SR Jugoslavije pokrenuto je 24. marta 1999. nakon brojnih izveštaja o kršenju ljudskih prava i nasilja koje su srpska vojska i policija vršile nad albanskim stanovništvom.
"Tokom jeseni 1998, Srbija je sprovela operaciju kojom je veliki broj ljudi sa Kosova stavila u veoma opasnu situaciju, gde su bili u riziku od smrzavanja i umiranja od gladi", podsetio je O'Brien.
Bombardovanje je okončano potpisivanjem tzv. Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. Usledilo je povlačenje srpske vojske i policije sa Kosova i dolazak mirovnih snaga.
Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo 230.000 Srba i Roma, a vratilo se 800.000 izbeglih Albanaca.
Zločini vojnih i policijskih snaga nad albanskim civilima tokom rata na Kosovu, potvrđeni su presudama protiv pripadnika političkog i vojnog vrha SR Jugoslavije pred međunarodnim tribunalom u Hagu.
Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je više od 10.000 civila, od kojih je više od 8.000 albanske nacionalnosti.
Otvaranje pristupnih pregovora sa BiH dobar korak
O'Brien je rekao da SAD pozdravljaju odluku Evropske unije da odobre otvaranje pristupnih pregovora sa Bosnom i Hercegovinom."Budućnost regiona je u Evropi. Mislimo da je ovo veoma dobar korak", rekao je on.
