Da bi neka zemlja postala članica Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju (OEBS), potrebna je saglasnost svih država učesnica.
Najveća regionalna bezbjednosna organizacija na svijetu trenutno ima 57 zemalja članica, koje se prostiru na tri kontinenta: Evropi, Sjevernoj Americi i Aziji.
Među njima su i zemlje Zapadnog Balkana: Albanija, Crna Gora, Srbija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, ali ne i Kosovo.
Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova – koja je proglašena 2008. godine – i protivi se njegovom učešću u regionalnim i međunarodnim organizacijama.
Oko ovog pitanja ima podršku Rusije, koja je takođe članica OEBS-a.
Sedište ove organizacije je u Beču, u Austriji, glavnom gradu jedne od retkih zemalja u Evropi koja nije deo NATO-a. OEBS čini 57 država članica, uključujući Rusiju, SAD, Kanadu i skoro celu Evropu.
Misija OEBS-a od njegovog osnivanja 1975. godine je da kroz politički dijalog o zajedničkim vrednostima i kroz praktičan rad u cilju održive promene, radi na stabilnosti, miru i demokratiji među više od milijardu ljudi.
Organizacija takođe ima parlamentarno telo od 323 člana – Parlamentarnu skupštinu OEBS-a – čiji je glavni zadatak "posredovanje u međuparlamentarnom dijalogu radi unapređenja ciljeva OEBS-a u pogledu sveobuhvatne bezbednosti".
U ovoj organizacije su i Grčka, Kipar, Rumunija, Slovačka i Španija – pet zemalja Evropske unije koje ne priznaju Kosovo. Tu su i druge zemlje van evropskog kontinenta, koje takođe ne priznaju nezavisnost Kosova.
Radio Slobodna Evropa se obratio Ministarstvu spoljnih poslova Kosova sa upitom da li planira da aplicira za članstvo u OEBS-u i koja je glavna prepreka na tom putu. Međutim, odgovor nije stigao.
Na upit RSE nije su odgovorili ni iz misije OEBS-a na Kosovu, iako su potvrdili da su dobili pitanja.
Stalni savet OEBS-a odlučio je da uspostavi Misiju OEBS-a na Kosovu u julu 1999. godine, nekoliko nedelja nakon završetka rata na Kosovu.
Inače je najveća misija OEBS-a na terenu i njen mandat je definisan Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, kao i Odlukom 305 Stalnog saveta OEBS-a.
Na Kosovu trenutno ima pet regionalnih centara – u Prištini, Prizrenu, Peći, Mitrovici i Gnjilanu.
Na njenom sajtu se navodi da je misija posebno angažovana u zaštiti prava zajednica, zaštiti kulturnog i verskog nasleđa, nadgledanju sudstva, slobode i razvoja medija, promovisanju mehanizama protiv diskriminacije, unapređenju učešća mladih u političkom i javnom životu i ostalo.
Misija OEBS-a takođe sarađuje i podržava Centralnu izbornu komisiju i Izborni panel za žalbe i predstavke, s ciljem jačanja njihovih kapaciteta, u skladu s međunarodnim standardima i dobrom praksom.
Takođe podržava primenu sporazuma koji proizilaze iz pregovora u okviru dijaloga Kosova i Srbije, koji se vodi posredstvom Evropske unije.
Na čelu ove misije je trenutno ambasador Majkl Davenport (Michael), diplomata iz Velike Britanije.
Samit okuplja 76 delegacija iz 57 zemalja članica OEBS-a i partnerskih država.
Na skupu je učestvovao i državni sekretar SAD Antoni Blinken (Antony).
Ipak, pažnju medija je privuklo prisustvo ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova.
Iako su zapadne zemlje uvele sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, Severna Makedonija je dozvolila njeno učešće na samitu.
Zbog toga je ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba najavio da neće učestovati na ovom samitu.
Za gotovo 16 godina nezavisnosti, zemlja je uspela da se pridruži nekoliko međunarodnih organizacija a među njima su: Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, Evropska banka za obnovu i razvoj, Olimpijski komitet, Evropska fudbalska federacija i Svetska fudbalska federacija.
Kosovo nije član Ujedinjenih nacija, Svetske trgovinske organizacije, Međunarodne kriminalističke policijske organizacije (INTERPOL) i drugih.
Nezavisnost Kosova je priznalo 117 zemalja.
S vremena na vreme, Srbija vodi kampanju protiv priznavanja ili povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova, iako je Međunarodni sud pravde 2010. godine zaključio da proglašenje nezavisnosti Kosova "nije u suprotnosti s međunarodnim pravom".
Među njima su i zemlje Zapadnog Balkana: Albanija, Crna Gora, Srbija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, ali ne i Kosovo.
Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova – koja je proglašena 2008. godine – i protivi se njegovom učešću u regionalnim i međunarodnim organizacijama.
Oko ovog pitanja ima podršku Rusije, koja je takođe članica OEBS-a.
Šta je OEBS?
OEBS je najveća svetska međunarodna bezbednosna organizacija, osnovana tokom Hladnog rata kao platforma za dijalog između država zapadnog i istočnog bloka.Sedište ove organizacije je u Beču, u Austriji, glavnom gradu jedne od retkih zemalja u Evropi koja nije deo NATO-a. OEBS čini 57 država članica, uključujući Rusiju, SAD, Kanadu i skoro celu Evropu.
Misija OEBS-a od njegovog osnivanja 1975. godine je da kroz politički dijalog o zajedničkim vrednostima i kroz praktičan rad u cilju održive promene, radi na stabilnosti, miru i demokratiji među više od milijardu ljudi.
Organizacija takođe ima parlamentarno telo od 323 člana – Parlamentarnu skupštinu OEBS-a – čiji je glavni zadatak "posredovanje u međuparlamentarnom dijalogu radi unapređenja ciljeva OEBS-a u pogledu sveobuhvatne bezbednosti".
U ovoj organizacije su i Grčka, Kipar, Rumunija, Slovačka i Španija – pet zemalja Evropske unije koje ne priznaju Kosovo. Tu su i druge zemlje van evropskog kontinenta, koje takođe ne priznaju nezavisnost Kosova.
Radio Slobodna Evropa se obratio Ministarstvu spoljnih poslova Kosova sa upitom da li planira da aplicira za članstvo u OEBS-u i koja je glavna prepreka na tom putu. Međutim, odgovor nije stigao.
Na upit RSE nije su odgovorili ni iz misije OEBS-a na Kosovu, iako su potvrdili da su dobili pitanja.
Stalni savet OEBS-a odlučio je da uspostavi Misiju OEBS-a na Kosovu u julu 1999. godine, nekoliko nedelja nakon završetka rata na Kosovu.
Šta radi OEBS na Kosovu?
Ova misija je imala vodeću ulogu oko izgradnje institucija, demokratije i ljudska prava na Kosovu.Inače je najveća misija OEBS-a na terenu i njen mandat je definisan Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, kao i Odlukom 305 Stalnog saveta OEBS-a.
Na Kosovu trenutno ima pet regionalnih centara – u Prištini, Prizrenu, Peći, Mitrovici i Gnjilanu.
Na njenom sajtu se navodi da je misija posebno angažovana u zaštiti prava zajednica, zaštiti kulturnog i verskog nasleđa, nadgledanju sudstva, slobode i razvoja medija, promovisanju mehanizama protiv diskriminacije, unapređenju učešća mladih u političkom i javnom životu i ostalo.
Misija OEBS-a takođe sarađuje i podržava Centralnu izbornu komisiju i Izborni panel za žalbe i predstavke, s ciljem jačanja njihovih kapaciteta, u skladu s međunarodnim standardima i dobrom praksom.
Takođe podržava primenu sporazuma koji proizilaze iz pregovora u okviru dijaloga Kosova i Srbije, koji se vodi posredstvom Evropske unije.
Na čelu ove misije je trenutno ambasador Majkl Davenport (Michael), diplomata iz Velike Britanije.
Kosovo ne učestvuje na samitu u Skoplju
Pošto nije član OEBS-a, Kosovo ne učestvuje na ministarskom sastanku ove organizacije u Skoplju, u Severnoj Makedoniji – zemlji koja trenutno predsedava OEBS-om.Samit okuplja 76 delegacija iz 57 zemalja članica OEBS-a i partnerskih država.
Na skupu je učestvovao i državni sekretar SAD Antoni Blinken (Antony).
Ipak, pažnju medija je privuklo prisustvo ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova.
Iako su zapadne zemlje uvele sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, Severna Makedonija je dozvolila njeno učešće na samitu.
Zbog toga je ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba najavio da neće učestovati na ovom samitu.
Učešće Kosova u međunarodnim organizacijama
Kosovo je prošle godine podnelo zahtev za članstvo u Savetu Evrope i Evropskoj uniji.Za gotovo 16 godina nezavisnosti, zemlja je uspela da se pridruži nekoliko međunarodnih organizacija a među njima su: Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, Evropska banka za obnovu i razvoj, Olimpijski komitet, Evropska fudbalska federacija i Svetska fudbalska federacija.
Kosovo nije član Ujedinjenih nacija, Svetske trgovinske organizacije, Međunarodne kriminalističke policijske organizacije (INTERPOL) i drugih.
Nezavisnost Kosova je priznalo 117 zemalja.
S vremena na vreme, Srbija vodi kampanju protiv priznavanja ili povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova, iako je Međunarodni sud pravde 2010. godine zaključio da proglašenje nezavisnosti Kosova "nije u suprotnosti s međunarodnim pravom".
