Najviši komandant NATO-a, rekao je da je Alijansa opremila svoje mirovne snage na Kosovu oružjem "borbene moći", nakon "nedavnog obračuna maskiranih srpskih naoružanih napadača i kosovske policije u kojem su poginule četiri osobe, a tenzije su porasle u regionu“, piše iz Prištine američka novinska agencija AP.
Admiral Stjuart B. Manč iz Komande združenih savezničkih snaga u Napulju, u Italiji, rekao je da bataljon od oko 200 vojnika iz Velike Britanije i još 100 iz Rumunije „donosi teže naoružanje kako bi imao borbenu moć“ na Kosovu, gde snage KFOR-a predvodi NATO, „ali on to nije elaborirao“, dodaje AP.
Mirovne snage KFOR-a sastavljene od oko 4.500 vojnika iz 27 zemalja su na Kosovu od juna 1999. godine, uglavnom sa lakim naoružanjem i vozilima.
„Rat Srbije i Kosova 1998-1999. okončan je pošto je 78-dnevna kampanja bombardovanja NATO-a primorala srpske snage da se povuku sa Kosova. Poginulo je više od 10.000 ljudi, uglavnom kosovskih Albanaca“, navodi agencija.
AP navodi da je „24. septembra oko 30 srpskih naoružanih napadača ubilo kosovskog policajca, a zatim postavilo barikade na Severu Kosova pre no što su počeli višesatnu razmenu vatre s kosovskom policijom. Ubijena su trojica naoružanih napadača“.
„NATO je prvo povećao svoje trupe sa oko 600 turskih vojnika posle sukoba sa Srbima 29. maja“, piše dalje.
Manč je rekao da je alijansa spremna da doda još trupa i naoružanja kako bi se očuvao mir:
„NATO održava dalje snage opremljene još težim naoružanjem sposobnim za veću borbenu moć uz visoku spremnost za moguće raspoređivanje ukoliko članice NATO-a to odluče“.
Odlazeći komandant KFOR-a, general-major Anđelo Mikele Ristuća, rekao je da KFOR u potpunosti podržava dijalog Prištine i Beograda, uz posredovanje EU u cilju normalizacije njihovih odnosa.
„Situacija ostaje nestabilna i može lako eskalirati. Samo političko rešenje može doneti trajni mir i stabilnost u ovoj oblasti“, rekao je on.
AP podseća da je „Evropska unija februara predstavila plan od 10 tačaka za okončanje višemesečne političke krize. Kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada su dali saglasnost, ali uz neke rezerve koje nisu razrešene“.
Dijalog uz posredovanje EU, koji je počeo 2011. godine, dao je malo rezultata, konstatuje AP i dodaje da je „Kosovo, bivša pokrajina Srbije, proglasila nezavisnost 2008. godine, a Beograd odbija da to prizna“.
Mirovne snage KFOR-a sastavljene od oko 4.500 vojnika iz 27 zemalja su na Kosovu od juna 1999. godine, uglavnom sa lakim naoružanjem i vozilima.
„Rat Srbije i Kosova 1998-1999. okončan je pošto je 78-dnevna kampanja bombardovanja NATO-a primorala srpske snage da se povuku sa Kosova. Poginulo je više od 10.000 ljudi, uglavnom kosovskih Albanaca“, navodi agencija.
AP navodi da je „24. septembra oko 30 srpskih naoružanih napadača ubilo kosovskog policajca, a zatim postavilo barikade na Severu Kosova pre no što su počeli višesatnu razmenu vatre s kosovskom policijom. Ubijena su trojica naoružanih napadača“.
„NATO je prvo povećao svoje trupe sa oko 600 turskih vojnika posle sukoba sa Srbima 29. maja“, piše dalje.
Manč je rekao da je alijansa spremna da doda još trupa i naoružanja kako bi se očuvao mir:
„NATO održava dalje snage opremljene još težim naoružanjem sposobnim za veću borbenu moć uz visoku spremnost za moguće raspoređivanje ukoliko članice NATO-a to odluče“.
Odlazeći komandant KFOR-a, general-major Anđelo Mikele Ristuća, rekao je da KFOR u potpunosti podržava dijalog Prištine i Beograda, uz posredovanje EU u cilju normalizacije njihovih odnosa.
„Situacija ostaje nestabilna i može lako eskalirati. Samo političko rešenje može doneti trajni mir i stabilnost u ovoj oblasti“, rekao je on.
AP podseća da je „Evropska unija februara predstavila plan od 10 tačaka za okončanje višemesečne političke krize. Kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada su dali saglasnost, ali uz neke rezerve koje nisu razrešene“.
Dijalog uz posredovanje EU, koji je počeo 2011. godine, dao je malo rezultata, konstatuje AP i dodaje da je „Kosovo, bivša pokrajina Srbije, proglasila nezavisnost 2008. godine, a Beograd odbija da to prizna“.
