Ambasador Njemačke na Kosovu Jorn Rohde istakao je da Kosovo mora da ispuni desetogodišnju obavezu i dozvoli osnivanje Zajednice srpskih opština i izrazio uvjerenje da će sve zemlje članice EU prznati Kosovo ukoliko dođe do normalizacije odnosa Kosova i Srbije.
On u intervjuu za Radio Slobodna Evropa ohrabruje lidere Kosova i Srbije Albina Kurtija i Aleksandra Vučića da iskoriste sastanak 18. marta u Ohridu za postizanje dogovora o primjeni plana EU za normalizaciju odnosa.
U nedostatku konstruktivnosti stranaka, Rohde upozorava na mogućnost sankcija od EU, ali i da su stranama obećane dodatne investicije kao nagrada za napredak u dijalogu.
Naglašava da Kosovo mora da ispuni desetogodišnju obavezu osnivanja Zajednice srpskih opština.
Očekuje se da će se ovog vikenda lideri Kosova i Srbije sastati u Sjevernoj Makedoniji kako bi razgovarali o aneksu implementacije sporazuma poznatog kao prijedlog EU. Rekli ste da strane ne bi trebalo da "propuste autobus" za ovaj predstojeći sastanak. Zašto?
Zato što vrijeme nije na strani Kosova i Srbije. Moramo prevazići ovu stalnu konfrontaciju sa krizama. Svih 27 zemalja EU i SAD su mnogo uložile. Prošle nedjelje znate da su premijer Italije, predsjednik Francuske i njemački kancelar poslali pismo dvojici lidera u kojem su istakli značaj ovog sporazuma.
Raduje me što su se 27. februara predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Albin Kurti načelno usaglasili oko ovog evropskog prijedloga, koji su pokrenule Francuska i Njemačka.
Međutim, od lidera Kosova i Srbije čuli smo različita očekivanja od sastanka u Ohridu. Kako komentarišete ovo?
I mi moramo prevazići ovaj kontinuitet: znam šta ne želim. Mislim da je to dinamika koju pokušavamo da ugradimo u stranke. Moramo se dogovoriti šta možemo postići zajedno. Ovo je dobra stvar. Imamo bazu. I sada imamo aneks implementacije. Jasno smo stavili do znanja šta očekujemo od Kosova, baš kao i evropski izaslanik za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak, koji vredno radi, ima našu punu podršku, koji je juče jasno stavio do znanja da bez formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom dogovora nema.
S druge strane, i Srbija mora da se složi da je Kosovo susjed i da ima evropsku budućnost. A Kosovo ima mnogo da dobije.
Iskustvo iz prošlosti nas je naučilo da mnogi sporazumi postignuti u Briselu nisu sprovedeni. Bilo je mnogo naknadnih sporazuma i smjernica za njihovu primjenu. Zašto mislite da će plan EU biti drugačiji?
Zato što mislim da je čaša sada napola puna. Spomenuo sam pre nekih lidera koji to podržavaju, da postoji potpuna sinhronizacija između EU i SAD. Jasno smo stavili do znanja da je vrijeme ključno. Imamo rat u Evropi. Ne možemo više da trpimo ovu stalnu konfrontaciju sa krizama, tablicama, barikadama, izborima.
Dakle, potreban nam je dogovor 18. marta. Ovo je sporazum, koji je na stolu i mora da se primjeni.
U potpunosti se slažem sa vama da mnogi sporazumi u prošlosti nisu sprovedeni. Zato smo toliko željni da ovo uspije ovog puta. Iz tog razloga iza ovog sporazuma stoji najviši politički nivo.
Da li stranke iz ovog prijedloga mogu da izaberu šta će sprovesti, a šta ne?
Naravno, na kraju zavisi od uključenih strana, ali osnova je ono što je dogovoreno 27. februara. A sada dolazi detaljnija implementacija. Naravno, ima sekvenci, ima još nijansi, o kojima se može razgovarati, ali aneks implementacije, koji je dao Lajčak, je osnova dogovora. Opet podvlačim da je za Kosovo važno da se uspostavi Zajednica opština sa srpskom većinom, što je skoro 10-godišnja obaveza.
Jasno ste stavili do znanja svima i našim prijateljima ovdje, na Kosovu, crvenu liniju da nema mogućnosti da postoji druga Republika Srpska.
Svako rješenje mora biti u skladu sa Ustavom Kosova i mora biti osnova sporazuma iz 2013. i 2015. koje je Kosovo ratifikovalo. Još jedna stvar koju vidimo je da već imamo paralelne strukture i da situacija nije postala bolja, već gora. Kosovski Srbi su napustili institucije, tako da imamo lošu situaciju. Osnivanjem Udruženja nadamo se da ćemo kosovske Srbe integrisati u državu. Ovo je dobar razvoj, ja to vidim iz ove perspektive.
Spomenuli ste da bi moglo biti sekvenci sprovođenja. Da li mislite da ima prostora za ponovne pregovore, na primjer za Zajednicu?
Ne mogu da govorim u ime aktera, ali sam rekao da o detaljima svakako treba razgovarati. Različiti detalji su svi zasnovani na onome što je razvio Lajčak. I, kao što sam rekao, Kosovo ima mnogo da dobije: de fakto priznanje, teritorijalni integritet, priznavanje svih državnih dokumenata i simbola i prevazilaženje prošlosti na osnovu evropskih vrijednosti. Ovo je veliki korak napred, nije kraj, ali mislim da stavlja obe strane na evropski put. I, ponavljam, da se prevaziđe kontinuirano upravljanje krizama.
U jednom od članova evropskog prijedloga stoji da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Ali predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da nikada neće prihvatiti članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.
Ne komentarišem ono što nije moguće, ali želim da komentarišem ono što je moguće. A, kada Srbija i drugi akteri prihvate paragraf da neće blokirati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama... Nije mi poznato da Srbija ima veto u Ujedinjenim nacijama.
Šta možete reći o drugim međunarodnim organizacijama?
Ne možemo da pričamo o tome, ali mislim da ako postoji dinamika oko koje se dve zemlje slažu, ne vjerujem da bi treće strane to zagadile. Ranije je bilo reči da postoje neke zemlje koje ne priznaju Kosovo u okviru Evropske unije. Imam puno nade i stalno smo u kontaktu sa njima. Nadam da će pozitivan rezultat 18. marta takođe otključati to pitanje. Nema garancija, ali ne vidim razlog za nepriznavanje kada Srbija i Kosovo imaju faktičko priznanje.
Da li je bilo internih razgovora ili je bilo neke opipljive promjene u stavovima zemalja koje nisu priznale Kosovo u slučaju da se sporazum primjeni?
Morali biste razgovarati sa ovim zemljama, ali ja imam stopostotnu nadu na osnovu sopstvenog nacionalnog iskustva. Odrastao sam u podjeljenoj Njemačkoj i kao Zapadna Njemačka, nismo priznavali Istočnu Njemačku.
Ali, čim je postignut osnovni dogovor između ove dvije države, sve države koje nisu priznale Istočnu Njemačku, tada su to uradile. Sve države koje nisu priznale Kosovo su rekle da će, ukoliko dođe do pozitivne dinamike za normalizaciju odnosa, preispitati svoju poziciju.
Dakle, za mene je to prilično "zakucavanje". Ako budete imali idealan rezultat, biće zemalja koje će priznati Kosovo, vrlo sam siguran. Zbog toga je veoma važno preći liniju i ne propustiti autobus, kao što sam ranije rekao.
Možemo li konkretno govoriti o Njemačkoj? Da li je Njemačka obećala Kosovu pomoć za članstvo u međunarodnim organizacijama?
Vidite, mi smo među najbližim saveznicima Kosova. Mnogo ulažemo i na ljudskom nivou, imamo bliske odnose. Znate, skoro pola miliona kosovskih Albanaca živi u Njemačkoj. Mi smo najveći strani investitor, najveći izvor doznaka, trgovinski partner... Naravno da razgovaramo sa našim partnerima i zato se nadam.
Međutim, ne mogu da dam garancije, svaka zemlja odlučuje za sebe. Ali u početku je teško odgovoriti na hipotetička pitanja.
Prvo, moramo da pređemo granicu 18. marta u Ohridu i od obe strane da se traži da budu voljne da daju više: za Kosovo, u vezi sa Zajednicom opština sa srpskom većinom; za Srbiju, da prihvati da Kosovo postoji i da ima evropsku perspektivu.
Razgovarali smo o pogodnostima. Kakve bi mogle biti posledice po obe zemlje ako ne budu konstruktivne na ovim sastancima?
Opet, to je hipotetičko pitanje. Ali, naravno, postoje posljedice. Mislim, u posljednjih nekoliko mjeseci, lideri u Evropi su mnogo uložili. Bilo je sastanaka i morate uzeti u obzir geopolitičku situaciju, imamo rat u Ukrajini.
Mnogo je izazova i stoga Zapadni Balkan pripada Evropi, ali mi zaista moramo stati na kraj ovom kontinuiranom upravljanju krizom. Biće posljedica, biće manje fokusa. Ako ne možete da riješite konflikt, zašto bi onda naši lideri nastavljali to da rade?
Ponovo je rat i sada smo vidjeli da je rješenje na stolu i mislim da očekuju da obe strane to prihvate i marljivo rade na tome.
U prethodnom intervjuu za RSE, premijer Kurti je rekao da se razgovaralo o mogućim posljedicama ako strane ne budu konstruktivne u dijalogu. Ima li nešto konkretno što je rečeno Srbiji ili Kosovu kao podsticaj konstruktivnosti u dijalogu?
Postoji obećanje dodatne podrške i ulaganja. A ako dođe do neuspjeha, onda nema dodatne podrške. I, znate, to je samo posljedica.
Da li će biti lakše pristupiti međunarodnim organizacijama? Ne, neće biti. Biće teže. Put ka Evropi je između ovog predloga i želimo da obe zemlje budu dio Evrope. Ceo zapadni Balkan pripada EU. Većina zemalja već su u NATO.
Kosovo želi da postane dio NATO. Da biste to postigli, morate ubediti sve zemlje članice da ste konstruktivan partner.
U prijedlogu se, kako je objavljeno, ne pominje „de jure“ priznanje Srbije. Mislite li da je normalizacija moguća bez međusobnog priznavanja?
Svi su jasno stavili do znanja da je ovo međukorak, ali veoma važan jer pokreće dinamiku koja vodi ka potpunoj normalizaciji.
Uzajamno priznanje je za nas završna faza. Ali, za sada, ovo je najbolji dogovor koji možete da dobijete i ima mnogo koristi, koje sam vam pomenuo, i kraj je pokušaja da Srbija blokira Kosovo da se pridruži međunarodnim organizacijama.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
U nedostatku konstruktivnosti stranaka, Rohde upozorava na mogućnost sankcija od EU, ali i da su stranama obećane dodatne investicije kao nagrada za napredak u dijalogu.
Naglašava da Kosovo mora da ispuni desetogodišnju obavezu osnivanja Zajednice srpskih opština.
Očekuje se da će se ovog vikenda lideri Kosova i Srbije sastati u Sjevernoj Makedoniji kako bi razgovarali o aneksu implementacije sporazuma poznatog kao prijedlog EU. Rekli ste da strane ne bi trebalo da "propuste autobus" za ovaj predstojeći sastanak. Zašto?
Zato što vrijeme nije na strani Kosova i Srbije. Moramo prevazići ovu stalnu konfrontaciju sa krizama. Svih 27 zemalja EU i SAD su mnogo uložile. Prošle nedjelje znate da su premijer Italije, predsjednik Francuske i njemački kancelar poslali pismo dvojici lidera u kojem su istakli značaj ovog sporazuma.
Raduje me što su se 27. februara predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Albin Kurti načelno usaglasili oko ovog evropskog prijedloga, koji su pokrenule Francuska i Njemačka.
Međutim, od lidera Kosova i Srbije čuli smo različita očekivanja od sastanka u Ohridu. Kako komentarišete ovo?
I mi moramo prevazići ovaj kontinuitet: znam šta ne želim. Mislim da je to dinamika koju pokušavamo da ugradimo u stranke. Moramo se dogovoriti šta možemo postići zajedno. Ovo je dobra stvar. Imamo bazu. I sada imamo aneks implementacije. Jasno smo stavili do znanja šta očekujemo od Kosova, baš kao i evropski izaslanik za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak, koji vredno radi, ima našu punu podršku, koji je juče jasno stavio do znanja da bez formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom dogovora nema.
S druge strane, i Srbija mora da se složi da je Kosovo susjed i da ima evropsku budućnost. A Kosovo ima mnogo da dobije.
Iskustvo iz prošlosti nas je naučilo da mnogi sporazumi postignuti u Briselu nisu sprovedeni. Bilo je mnogo naknadnih sporazuma i smjernica za njihovu primjenu. Zašto mislite da će plan EU biti drugačiji?
Zato što mislim da je čaša sada napola puna. Spomenuo sam pre nekih lidera koji to podržavaju, da postoji potpuna sinhronizacija između EU i SAD. Jasno smo stavili do znanja da je vrijeme ključno. Imamo rat u Evropi. Ne možemo više da trpimo ovu stalnu konfrontaciju sa krizama, tablicama, barikadama, izborima.
Dakle, potreban nam je dogovor 18. marta. Ovo je sporazum, koji je na stolu i mora da se primjeni.
U potpunosti se slažem sa vama da mnogi sporazumi u prošlosti nisu sprovedeni. Zato smo toliko željni da ovo uspije ovog puta. Iz tog razloga iza ovog sporazuma stoji najviši politički nivo.
Da li stranke iz ovog prijedloga mogu da izaberu šta će sprovesti, a šta ne?
Naravno, na kraju zavisi od uključenih strana, ali osnova je ono što je dogovoreno 27. februara. A sada dolazi detaljnija implementacija. Naravno, ima sekvenci, ima još nijansi, o kojima se može razgovarati, ali aneks implementacije, koji je dao Lajčak, je osnova dogovora. Opet podvlačim da je za Kosovo važno da se uspostavi Zajednica opština sa srpskom većinom, što je skoro 10-godišnja obaveza.
Jasno ste stavili do znanja svima i našim prijateljima ovdje, na Kosovu, crvenu liniju da nema mogućnosti da postoji druga Republika Srpska.
Svako rješenje mora biti u skladu sa Ustavom Kosova i mora biti osnova sporazuma iz 2013. i 2015. koje je Kosovo ratifikovalo. Još jedna stvar koju vidimo je da već imamo paralelne strukture i da situacija nije postala bolja, već gora. Kosovski Srbi su napustili institucije, tako da imamo lošu situaciju. Osnivanjem Udruženja nadamo se da ćemo kosovske Srbe integrisati u državu. Ovo je dobar razvoj, ja to vidim iz ove perspektive.
Spomenuli ste da bi moglo biti sekvenci sprovođenja. Da li mislite da ima prostora za ponovne pregovore, na primjer za Zajednicu?
Ne mogu da govorim u ime aktera, ali sam rekao da o detaljima svakako treba razgovarati. Različiti detalji su svi zasnovani na onome što je razvio Lajčak. I, kao što sam rekao, Kosovo ima mnogo da dobije: de fakto priznanje, teritorijalni integritet, priznavanje svih državnih dokumenata i simbola i prevazilaženje prošlosti na osnovu evropskih vrijednosti. Ovo je veliki korak napred, nije kraj, ali mislim da stavlja obe strane na evropski put. I, ponavljam, da se prevaziđe kontinuirano upravljanje krizama.
U jednom od članova evropskog prijedloga stoji da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Ali predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da nikada neće prihvatiti članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.
Ne komentarišem ono što nije moguće, ali želim da komentarišem ono što je moguće. A, kada Srbija i drugi akteri prihvate paragraf da neće blokirati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama... Nije mi poznato da Srbija ima veto u Ujedinjenim nacijama.
Šta možete reći o drugim međunarodnim organizacijama?
Ne možemo da pričamo o tome, ali mislim da ako postoji dinamika oko koje se dve zemlje slažu, ne vjerujem da bi treće strane to zagadile. Ranije je bilo reči da postoje neke zemlje koje ne priznaju Kosovo u okviru Evropske unije. Imam puno nade i stalno smo u kontaktu sa njima. Nadam da će pozitivan rezultat 18. marta takođe otključati to pitanje. Nema garancija, ali ne vidim razlog za nepriznavanje kada Srbija i Kosovo imaju faktičko priznanje.
Da li je bilo internih razgovora ili je bilo neke opipljive promjene u stavovima zemalja koje nisu priznale Kosovo u slučaju da se sporazum primjeni?
Morali biste razgovarati sa ovim zemljama, ali ja imam stopostotnu nadu na osnovu sopstvenog nacionalnog iskustva. Odrastao sam u podjeljenoj Njemačkoj i kao Zapadna Njemačka, nismo priznavali Istočnu Njemačku.
Ali, čim je postignut osnovni dogovor između ove dvije države, sve države koje nisu priznale Istočnu Njemačku, tada su to uradile. Sve države koje nisu priznale Kosovo su rekle da će, ukoliko dođe do pozitivne dinamike za normalizaciju odnosa, preispitati svoju poziciju.
Dakle, za mene je to prilično "zakucavanje". Ako budete imali idealan rezultat, biće zemalja koje će priznati Kosovo, vrlo sam siguran. Zbog toga je veoma važno preći liniju i ne propustiti autobus, kao što sam ranije rekao.
Možemo li konkretno govoriti o Njemačkoj? Da li je Njemačka obećala Kosovu pomoć za članstvo u međunarodnim organizacijama?
Vidite, mi smo među najbližim saveznicima Kosova. Mnogo ulažemo i na ljudskom nivou, imamo bliske odnose. Znate, skoro pola miliona kosovskih Albanaca živi u Njemačkoj. Mi smo najveći strani investitor, najveći izvor doznaka, trgovinski partner... Naravno da razgovaramo sa našim partnerima i zato se nadam.
Međutim, ne mogu da dam garancije, svaka zemlja odlučuje za sebe. Ali u početku je teško odgovoriti na hipotetička pitanja.
Prvo, moramo da pređemo granicu 18. marta u Ohridu i od obe strane da se traži da budu voljne da daju više: za Kosovo, u vezi sa Zajednicom opština sa srpskom većinom; za Srbiju, da prihvati da Kosovo postoji i da ima evropsku perspektivu.
Razgovarali smo o pogodnostima. Kakve bi mogle biti posledice po obe zemlje ako ne budu konstruktivne na ovim sastancima?
Opet, to je hipotetičko pitanje. Ali, naravno, postoje posljedice. Mislim, u posljednjih nekoliko mjeseci, lideri u Evropi su mnogo uložili. Bilo je sastanaka i morate uzeti u obzir geopolitičku situaciju, imamo rat u Ukrajini.
Mnogo je izazova i stoga Zapadni Balkan pripada Evropi, ali mi zaista moramo stati na kraj ovom kontinuiranom upravljanju krizom. Biće posljedica, biće manje fokusa. Ako ne možete da riješite konflikt, zašto bi onda naši lideri nastavljali to da rade?
Ponovo je rat i sada smo vidjeli da je rješenje na stolu i mislim da očekuju da obe strane to prihvate i marljivo rade na tome.
U prethodnom intervjuu za RSE, premijer Kurti je rekao da se razgovaralo o mogućim posljedicama ako strane ne budu konstruktivne u dijalogu. Ima li nešto konkretno što je rečeno Srbiji ili Kosovu kao podsticaj konstruktivnosti u dijalogu?
Postoji obećanje dodatne podrške i ulaganja. A ako dođe do neuspjeha, onda nema dodatne podrške. I, znate, to je samo posljedica.
Da li će biti lakše pristupiti međunarodnim organizacijama? Ne, neće biti. Biće teže. Put ka Evropi je između ovog predloga i želimo da obe zemlje budu dio Evrope. Ceo zapadni Balkan pripada EU. Većina zemalja već su u NATO.
Kosovo želi da postane dio NATO. Da biste to postigli, morate ubediti sve zemlje članice da ste konstruktivan partner.
U prijedlogu se, kako je objavljeno, ne pominje „de jure“ priznanje Srbije. Mislite li da je normalizacija moguća bez međusobnog priznavanja?
Svi su jasno stavili do znanja da je ovo međukorak, ali veoma važan jer pokreće dinamiku koja vodi ka potpunoj normalizaciji.
Uzajamno priznanje je za nas završna faza. Ali, za sada, ovo je najbolji dogovor koji možete da dobijete i ima mnogo koristi, koje sam vam pomenuo, i kraj je pokušaja da Srbija blokira Kosovo da se pridruži međunarodnim organizacijama.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
