Nevzeta Imami iz Prizrena bi nakon dve decenije mogla da poseti rodni Bihać u Bosni i Hercegovini, nakon što su šefovi diplomatija zemalja Zapadnog Balkana najavili kretanje samo sa ličnim kartama.
Osim ovog sporazuma o slobodi kretanja, odobrena su još dva – o priznavanju visokoobrazovanih kvalifikicaija i priznanju stručnih kvalifikacija doktora, stomatologa i arhitekata – koji bi trebali da budu potpisani 3. novembra u okviru Berlinskog procesa.
Bosna i Hercegovina je, osim Srbije, jedina zemlja u regionu koja ne priznaje nezavisnost Kosova ali priznaje pasoš kao važeći dokument.
Tako je građanima Kosova za ulazak u Bosnu i Hercegovinu do sada bila potrebna viza a od 2014. isto važi i za građane BiH koji žele da putuju na Kosovo, jer su tada uvedene recipročne mere na vizni režim.
Do sada su se oni koji žive na Kosovu a imaju porodicu u BiH i obrnuto, suočavali sa problemima prilikom dobijanja vize, a bilo je slučajeva kada svojim najbližima nisu mogli ni poslednji pozdrav da upute.
Naime, niko od članova porodice iz BiH nije mogao da dođe na Kosovo kada joj je majka preminula pre dve godine, koja je bila rodom iz Bihaċa.
Ona sama od 2000. godine nije bila u Bihaću, koji se nalazi na severozapadu Bosne i Hercegovine. Jedan od razloga je vizni režim, koji je do sada bio na snazi.
"Sanjam da sam u Bosni i Bihaċu, gde sam odlazila kao dete kod ujaka", kaže Imami za RSE.
Arifka Ljatifi je pesnikinja iz Prizrena ali u Sarajevu ima bližu rodbinu, koju nije mogla da posećuje sa kosovskim dokumentima.
Zato je 2019. izvadila lična dokumenta koja izdaju organi Srbije i tako otišla u Sarajevo na pesničke susrete. Tada je iskoristila priliku da se sretne i sa rodbinom.
"Hvala Bogu da ċe se ukinuti ove vize. Zaista je delovalo ponižavajuċe kada sam odlazila u jednu od ambasada BiH u regionu i odbili bi me. Imam srpsku ličnu kartu, ali ċe mi, svakako, sa kosovkom biti draže da slobodno putujem. Prvo ċu posetiti Sarajevo", kaže ona.
I za Idriza Muratija iz Nebregošta kod Prizrena je ukidanje viznog režima sa BiH "odlična vest".
"Raduje me da ċe uskoro doċi do slobode kretanja i ukidanja viza između Kosova i BiH. Za mene je to najbolja vest u poslednjih ni sam neznam koliko godina… Prvo idem u šeher Sarajevo, pa Mostar", navodi Murati.
On podvlači da se Albanci koji žive u BiH suočavaju sa "nepremostivim problemima" kada žele da odu na Kosovo.
"I ljudi koji su izgubili svoje najmilije, članove obitelji u Bosni i Hercegovini nisu bili u mogućnosti da odu na mezar svoje dece. Evo sada će se stvoriti ta perspektiva, ja se nadam", poručuje Zejnulahu.
On ukazuje da je na Kosovu pre ratnih dešavanja 90-ih godina bilo puno studenata iz BiH, te se nada da će ponovo biti obnovljena saradnja u oblasti obrazovanja.
Zejnulahu navodi i da je dosadašnji vizni režim puno uticao ne međukulturalnu saradnju, a kao primer navodi da se u poslednjih 30 godina nije prikazala nijedna pozorišna predstava sa Kosova u Bosni i Hercegovini.
"Ima nekih pomaka kada su filmski festivali u pitanju, onda sa hiljadu napora Sarajevo film festival pokušava dovesti ljude sa Kosova, sa novim filmovima", navodi on.
Priča da je pokušavao da BiH poseti službeno ili da dobije vizu i poseti brojnu rodbinu, ali bezuspešno.
"Poznato je da smo svo ovo vreme bili blokirani da se slobodno kreċemo. U najmanju ruku bilo je nelogično da smo sa ličnim kartama mogli da odemo u Srbiju, ali ne i u BiH", kaže Baldži.
Ranije je i predsednica Kosova Vjosa Osmani istakla činjenicu da Kosovo sa Srbijom ima sporazum o slobodi kretanja uz lične karte, te da ne postoji ni jedan razlog da se takav sporazum ne postigne i sa BiH.
Kosovo i Srbija su sporazum o slobodi kretanja postigli još 2011. godine, na samom početku dijaloga dve strane o normalizaciji odnosa.
Baldži podvlači i da bi putovanje uz ličnu kartu Bošnjacima sa Kosova mnogo značilo, odnosno da bi to unapredilo i njihova prava, te institucionalno povezivanje sa BiH.
"Da koristimo iskustva Republike BiH, tamo slobodno da studiramo i stičemo nova znanja, da nam se priznaju diplome… To ċe usloviti i slobodu razmene ljudi, robe i kapitala", smatra on.
Na slične benefite ukazuje i Almedin Fejza, predstavnik Bošnjaka u konsultativnom veċu za zajednice, koje funkcioniše pri kabinetu predsednice Kosova.
Eventalno putovanje uz lične karte vidi kao konačno ukidanje "besmislenog viznog režima između BiH i Kosova".
Dodaje da je i sam prlazio kroz "mučni" proces dobijanja vize za ulazak u Bosnu i Herecegovinu, te ističe uverenje da bi slobodno kretanje svakako doprinelo boljem položaju bošnjačke zajednice.
"Ubeđen sam da ċe ovo umnogome pozitivno uticati na saradnju između Kosova i Bosne, u svakoj sferi društvenog delovanja: povezati mlade, produbiti kulturnu, političku i ekonomsku saradnju i u perspektivi stvoriti uslove za normalniji život a nama Bošnjacima olakšati saradnju sa matičnom državom", kaže on.
Objašnjava da mladi do sada nisu mogli da odu na studije u BiH i raduje se da bi tako nešto moglo da se promeni.
"Ne znam da li je neko od mladih Bošnjaka Kosova uopšte predhodnih godina pokušavao da putuje u Sarajevo. Ja nisam jer sam unapred znao da neċu dobiti vizu. To su uglavnom radili oni koji su imali dvojno državljanstvo Severne Makedonije, Crne Gore ili Srbije", kaže Musa Bajmak.
On ocenjuje da bi mladi iz redova bošnjačke zajednice jako voleli da posete Sarajevo, te dodaje da će on organizovati prvu posetu studenata, ukoliko vizni režim bude ukinut.
"Sporazumom o putovanju sa ličnom kartom na Zapadnom Balkanu ruši se poslednji preostali vizni zid u regionu", rekla je Bregu nakon ovog u okviru Berlinskog procesa.
Takozvani Berlinski proces je format godišnjih sastanaka koji je Vlada Nemačke inicirala 2014. godine kada je u Berlinu održana konferencija o Zapadnom Balkanu. Njegov cilj je jačanje saradnje Evropske unije sa Zapadnim Balkanom, kooperacije unutar regiona i ubrzanje njegove integracije u Evropsku uniju.
Bosna i Hercegovina je, osim Srbije, jedina zemlja u regionu koja ne priznaje nezavisnost Kosova ali priznaje pasoš kao važeći dokument.
Tako je građanima Kosova za ulazak u Bosnu i Hercegovinu do sada bila potrebna viza a od 2014. isto važi i za građane BiH koji žele da putuju na Kosovo, jer su tada uvedene recipročne mere na vizni režim.
Do sada su se oni koji žive na Kosovu a imaju porodicu u BiH i obrnuto, suočavali sa problemima prilikom dobijanja vize, a bilo je slučajeva kada svojim najbližima nisu mogli ni poslednji pozdrav da upute.
'Sanjam Bihać i Bosnu'
Takvo iskustvo je za Radio Slobodna Evropa podelila Nevzeta Imami, profesorka bosanskog jezika pred penzijom u Prizrenu.Naime, niko od članova porodice iz BiH nije mogao da dođe na Kosovo kada joj je majka preminula pre dve godine, koja je bila rodom iz Bihaċa.
Ona sama od 2000. godine nije bila u Bihaću, koji se nalazi na severozapadu Bosne i Hercegovine. Jedan od razloga je vizni režim, koji je do sada bio na snazi.
"Sanjam da sam u Bosni i Bihaċu, gde sam odlazila kao dete kod ujaka", kaže Imami za RSE.
Arifka Ljatifi je pesnikinja iz Prizrena ali u Sarajevu ima bližu rodbinu, koju nije mogla da posećuje sa kosovskim dokumentima.
Zato je 2019. izvadila lična dokumenta koja izdaju organi Srbije i tako otišla u Sarajevo na pesničke susrete. Tada je iskoristila priliku da se sretne i sa rodbinom.
"Hvala Bogu da ċe se ukinuti ove vize. Zaista je delovalo ponižavajuċe kada sam odlazila u jednu od ambasada BiH u regionu i odbili bi me. Imam srpsku ličnu kartu, ali ċe mi, svakako, sa kosovkom biti draže da slobodno putujem. Prvo ċu posetiti Sarajevo", kaže ona.
I za Idriza Muratija iz Nebregošta kod Prizrena je ukidanje viznog režima sa BiH "odlična vest".
"Raduje me da ċe uskoro doċi do slobode kretanja i ukidanja viza između Kosova i BiH. Za mene je to najbolja vest u poslednjih ni sam neznam koliko godina… Prvo idem u šeher Sarajevo, pa Mostar", navodi Murati.
'Kraj agonije'
Takođe Muharem Zejnulahu (Muharrem Zejnullahu), predsednik Zajednice Albanaca u Bosni i Hercegovini i bivši prvi ambasador BiH u Albaniji, se nada da će uskoro biti završena "agonija", koja se odnosi na vizni režim između dve zemlje.On podvlači da se Albanci koji žive u BiH suočavaju sa "nepremostivim problemima" kada žele da odu na Kosovo.
"I ljudi koji su izgubili svoje najmilije, članove obitelji u Bosni i Hercegovini nisu bili u mogućnosti da odu na mezar svoje dece. Evo sada će se stvoriti ta perspektiva, ja se nadam", poručuje Zejnulahu.
On ukazuje da je na Kosovu pre ratnih dešavanja 90-ih godina bilo puno studenata iz BiH, te se nada da će ponovo biti obnovljena saradnja u oblasti obrazovanja.
Zejnulahu navodi i da je dosadašnji vizni režim puno uticao ne međukulturalnu saradnju, a kao primer navodi da se u poslednjih 30 godina nije prikazala nijedna pozorišna predstava sa Kosova u Bosni i Hercegovini.
"Ima nekih pomaka kada su filmski festivali u pitanju, onda sa hiljadu napora Sarajevo film festival pokušava dovesti ljude sa Kosova, sa novim filmovima", navodi on.
Institucionalno povezivanje
Usmen Baldži, bivši zamenik ministra obrazovanja u Vladi Kosova iz redova bošnjačke zajednice, u svojoj matičnoj zemlji nije bio 30 godina.Priča da je pokušavao da BiH poseti službeno ili da dobije vizu i poseti brojnu rodbinu, ali bezuspešno.
"Poznato je da smo svo ovo vreme bili blokirani da se slobodno kreċemo. U najmanju ruku bilo je nelogično da smo sa ličnim kartama mogli da odemo u Srbiju, ali ne i u BiH", kaže Baldži.
Ranije je i predsednica Kosova Vjosa Osmani istakla činjenicu da Kosovo sa Srbijom ima sporazum o slobodi kretanja uz lične karte, te da ne postoji ni jedan razlog da se takav sporazum ne postigne i sa BiH.
Kosovo i Srbija su sporazum o slobodi kretanja postigli još 2011. godine, na samom početku dijaloga dve strane o normalizaciji odnosa.
Baldži podvlači i da bi putovanje uz ličnu kartu Bošnjacima sa Kosova mnogo značilo, odnosno da bi to unapredilo i njihova prava, te institucionalno povezivanje sa BiH.
"Da koristimo iskustva Republike BiH, tamo slobodno da studiramo i stičemo nova znanja, da nam se priznaju diplome… To ċe usloviti i slobodu razmene ljudi, robe i kapitala", smatra on.
Na slične benefite ukazuje i Almedin Fejza, predstavnik Bošnjaka u konsultativnom veċu za zajednice, koje funkcioniše pri kabinetu predsednice Kosova.
Eventalno putovanje uz lične karte vidi kao konačno ukidanje "besmislenog viznog režima između BiH i Kosova".
Dodaje da je i sam prlazio kroz "mučni" proces dobijanja vize za ulazak u Bosnu i Herecegovinu, te ističe uverenje da bi slobodno kretanje svakako doprinelo boljem položaju bošnjačke zajednice.
"Ubeđen sam da ċe ovo umnogome pozitivno uticati na saradnju između Kosova i Bosne, u svakoj sferi društvenog delovanja: povezati mlade, produbiti kulturnu, političku i ekonomsku saradnju i u perspektivi stvoriti uslove za normalniji život a nama Bošnjacima olakšati saradnju sa matičnom državom", kaže on.
Bolji položaj mladih
Kretanje uz lične karte bi puno značilo i mladima sa Kosova, podvlači Musa Bajmak, predsednik udruženja studenata i omladine Bošnjaka Kosova.Objašnjava da mladi do sada nisu mogli da odu na studije u BiH i raduje se da bi tako nešto moglo da se promeni.
"Ne znam da li je neko od mladih Bošnjaka Kosova uopšte predhodnih godina pokušavao da putuje u Sarajevo. Ja nisam jer sam unapred znao da neċu dobiti vizu. To su uglavnom radili oni koji su imali dvojno državljanstvo Severne Makedonije, Crne Gore ili Srbije", kaže Musa Bajmak.
On ocenjuje da bi mladi iz redova bošnjačke zajednice jako voleli da posete Sarajevo, te dodaje da će on organizovati prvu posetu studenata, ukoliko vizni režim bude ukinut.
Šta je dogovoreno?
Generalna sekretarka Regionalnog saveta za saradnju (RCC) Maljinda Bregu, rekla je 21. oktobra da su Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Albanija i Kosovo postigle dogovor o kretanju građana bez viza."Sporazumom o putovanju sa ličnom kartom na Zapadnom Balkanu ruši se poslednji preostali vizni zid u regionu", rekla je Bregu nakon ovog u okviru Berlinskog procesa.
Takozvani Berlinski proces je format godišnjih sastanaka koji je Vlada Nemačke inicirala 2014. godine kada je u Berlinu održana konferencija o Zapadnom Balkanu. Njegov cilj je jačanje saradnje Evropske unije sa Zapadnim Balkanom, kooperacije unutar regiona i ubrzanje njegove integracije u Evropsku uniju.