Kompanijama u vlasništvu srpskih privrednika, koje su SAD početkom decembra stavile na crnu listu, ubuduće bi trebalo da bude zabranjeno da učestvuju na tenderima, izjavio je zamjenik ministra za infrastrukuru Hysen Durmishi.
Govoreći za Radio Slobodna Evropa u vezi sa sankcijama koje će Kosovo preduzeti protiv 13 osoba koje je Ministarstvo finansija SAD stavilo na crnu listu, Durmishi je rekao da organi gonjenja sprovode istrage protiv ovih osoba.
„Nakon istraga, naše institucije bi trebalo da ove kompanije stave na crnu listu u Tijelu za razmatranje nabavki (PRB), kako bi se sprečilo da se kompanije nadmeću na tenderima“, rekao je Durmishi.
Trenutno, zakonske mogućnosti za stavljanje preduzeća na crnu listu ima TRN, inače poznat kao Tenderski sud.
Prema poslovniku ove institucije, privredni operator može biti stavljen na crnu listu ili „diskvalifikovan“ nakon žalbe naručioca i nakon potvrde da je privredni subjekt dostavio lažne podatke ili falsifikovana dokumenta.
U međuvremenu, 17. decembra Ministarstvo za infrastrukturu saopštilo je da kompanija „RAD“ DOO, koja se nalazi na crnoj listi američkog trezora, neće biti deo konzorcijuma u ugovoru: „Ljetnje i zimsko održanje 2021-2022 nacionalnih i regionalnih puteva“.
„Uklonili smo je iz konzorcijuma i tamo se produžava ugovor, pošto su druga dva ekonomska operatera albanska, i ispunjavaju kriterijume, te je ugovor jednostavno izmjenjen i sve je u redu“, objasnio je Durmishi.
Preduzeće „RAD“ DOO i druga firma PTP „RAD“ su u vlasništvu Radeta Stevića. On je jedna od osoba koja je 8. decembra uvrštena na spisak sankcionisanih od strane Sjedinjenih Američkih Država.
Rade Stević sa svoje dvije kompanije od 2018. godine pobjedio je na više od 60 tendera kosovskih institucija, u vrijednosti od 5.6 miliona eura, za različite projekte, uglavnom na Sjeveru Kosova.
Zamjenica gradonačelnika Sjeverne Mitrovice, Adrijana Hodžić, opštine u kojoj kompanija „RAD“ DOO redovno dobija tendere za održavanje puteva, rekla je da ove godine ovo preduzeće nema tender u ovoj opštini.
Ona je za Radio Slobodna Evropa rekla da će opština Sjeverna Mitrovica da sprovede kakvu god odluku vlada da donese protiv ovih lica.
„Ne znam kakva će da bude situacija sljedeće godine, jer imamo neke projekte, za koje se inače, po zakonu, kao što smo do sada radili, raspisuju tenderi i nikada ne možemo unapred znati ko će to da radi. Mi ćemo djelovati u saradnji sa centralnim nivoom i preduzimaćemo mjere prema odluci vlade“, rekla je Hodžić.
Ona je rekla da nikada nisu imali problema sa kompanijom Radeta Stevića.
„Moj neposredan rad je bio da zajedno sa kolegama koji rade na projektima, sa inženjerima, arhitektama, proverimo stanje na terenu i realizaciju ovih projekata. Nikada nismo imali problema. Implementacija se odvijala onako kako je planirano dinamičkim planom i detaljima predviđenim u projektu“, rekla je Hodžić.
Premijer Albin Kurti izjavio je 9. decembra medijima da bi kosovski pravosudni sistem trebalo da djeluje na osnovu odluke SAD.
„Kosovski pravosudni sistem (treba) pomno da prati sve odluke Sjedinjenih Država koje se sastoje od dovoljno informacija, tako da oni ne samo da imaju američke sankcije, već i da ovde budu sankcionisani, istraženi, da im se sudi i budu osuđeni“, izjavio je Kurti pred medijima.
Yll Zekaj iz Kosovskog instituta za pravosuđe (KLI), rekao je za Radio Slobodna Evropa da bi vlada trebalo da razmotri sprovođenje svih procedura kako ne bi došlo do vraćanja ovih ugovora ili obeštećenja iz sudskog procesa.
„Institucije koje se bave javnim nabavkama bi trebalo da vode računa da svaki takav raskid ugovora bude praćen sprovođenjem procedura, sprovođenjem zakona, kako im se ne bi dala mogućnost da ubuduće dobiju takav slučaj i onda traže odštete i u ovom slučaju da se ošteti budžet Kosova“, naglasio je Zekaj.
On je rekao da bo tužioci trebalo da se pozabave kriminalnom prošlošću i kriminalnim aktivnostima koje možda trenutno sprovode osobe pod sankcijama SAD.
„Smatram da onog trenutka kada se takve osobe proglase nepoželjnim, to treba da bude pokazatelj da istražni i tužilački organi budu hrabri i preduzmu mere da eventualno otpočnu istragu protiv ovih osoba. Jer je to pretpostavka da su ove osobe povezane sa kriminalnim aktivnostima”, rekao je Zekaj.
Međutim, prije nekoliko dana, direktor policije Samedin Mehmeti je izvještavajući Komitet za bezbjednost i odbranu, rekao da policija ne može ništa da preduzme protiv 13 osoba koje su stavljene na spisak sankcija Ministarstva finansija SAD. 8. decembra.
On je rekao da to što se nalaze na ovoj listi ne znači da postoji zakonski osnov da se protiv njih postupi, ali je rekao i da će se postupiti ukoliko budu imali informacije u vezi sa kriminalom.
Ministarstvo finansija SAD na spisak sankcija uvrstilo je, između ostalih, zamenika predsednika Srpske liste Milana Radoičića, privrednike sa sjevera Kosova Zvonka i Žarka Veselinovića, kao i Srđana Vulovića, Željka i Andriju Bojića i Radeta Stevića.
Prema odluci koja je objavljena u srijedu, 8. decembra, ova lica su identifikovana kao povezana sa korupcijom i organizovanim kriminalom na Kosovu. U saopštenju Ministarstva finansija SAD, Zvonko Veselinović je predstavljen kao vođa organizovane kriminalne grupe, ali i kao jedna od najozloglašenijih figura u vezi sa korupcijom na Kosovu.
Njegova grupa je angažovana u šemama podmićivanja velikih razmjera sa bezbjednosnim službenicima, građanima Kosova i Srbima, koji omogućavaju ilegalnu trgovinu robom, novcem, narkoticima i oružjem između Kosova i Srbije, navodi se u saopštenju.
Milan Radoičić je u Srbiji 2011. godine optužen i za pronevjeru 32 kamiona Hipo Alpe Adria Lizing. U ovu optužbu bio je umješan i Zvonko Veselinović, ali su obojica pravosnažnom presudom oslobođeni 2016. godine.
Zvonko Veselinović, na Kosovu, takođe je povezan sa ubistvom političara kosovskih Srba Olivera Ivanovića.
Prema američkom zakonu, sa njihovim uvrštavanjem na listu sankcija, imovina koju su možda stekli nezakonito obično se blokira, a američkim građanima je zabranjeno da sarađuju sa njima na bilo koji način.
„Nakon istraga, naše institucije bi trebalo da ove kompanije stave na crnu listu u Tijelu za razmatranje nabavki (PRB), kako bi se sprečilo da se kompanije nadmeću na tenderima“, rekao je Durmishi.
Trenutno, zakonske mogućnosti za stavljanje preduzeća na crnu listu ima TRN, inače poznat kao Tenderski sud.
Prema poslovniku ove institucije, privredni operator može biti stavljen na crnu listu ili „diskvalifikovan“ nakon žalbe naručioca i nakon potvrde da je privredni subjekt dostavio lažne podatke ili falsifikovana dokumenta.
U međuvremenu, 17. decembra Ministarstvo za infrastrukturu saopštilo je da kompanija „RAD“ DOO, koja se nalazi na crnoj listi američkog trezora, neće biti deo konzorcijuma u ugovoru: „Ljetnje i zimsko održanje 2021-2022 nacionalnih i regionalnih puteva“.
„Uklonili smo je iz konzorcijuma i tamo se produžava ugovor, pošto su druga dva ekonomska operatera albanska, i ispunjavaju kriterijume, te je ugovor jednostavno izmjenjen i sve je u redu“, objasnio je Durmishi.
Preduzeće „RAD“ DOO i druga firma PTP „RAD“ su u vlasništvu Radeta Stevića. On je jedna od osoba koja je 8. decembra uvrštena na spisak sankcionisanih od strane Sjedinjenih Američkih Država.
Hodžić: Sprovešćemo svaku odluku vlade u vezi sa sankcionisanim licima
Rade Stević sa svoje dvije kompanije od 2018. godine pobjedio je na više od 60 tendera kosovskih institucija, u vrijednosti od 5.6 miliona eura, za različite projekte, uglavnom na Sjeveru Kosova.
Zamjenica gradonačelnika Sjeverne Mitrovice, Adrijana Hodžić, opštine u kojoj kompanija „RAD“ DOO redovno dobija tendere za održavanje puteva, rekla je da ove godine ovo preduzeće nema tender u ovoj opštini.
Ona je za Radio Slobodna Evropa rekla da će opština Sjeverna Mitrovica da sprovede kakvu god odluku vlada da donese protiv ovih lica.
„Ne znam kakva će da bude situacija sljedeće godine, jer imamo neke projekte, za koje se inače, po zakonu, kao što smo do sada radili, raspisuju tenderi i nikada ne možemo unapred znati ko će to da radi. Mi ćemo djelovati u saradnji sa centralnim nivoom i preduzimaćemo mjere prema odluci vlade“, rekla je Hodžić.
Ona je rekla da nikada nisu imali problema sa kompanijom Radeta Stevića.
„Moj neposredan rad je bio da zajedno sa kolegama koji rade na projektima, sa inženjerima, arhitektama, proverimo stanje na terenu i realizaciju ovih projekata. Nikada nismo imali problema. Implementacija se odvijala onako kako je planirano dinamičkim planom i detaljima predviđenim u projektu“, rekla je Hodžić.
Premijer Albin Kurti izjavio je 9. decembra medijima da bi kosovski pravosudni sistem trebalo da djeluje na osnovu odluke SAD.
„Kosovski pravosudni sistem (treba) pomno da prati sve odluke Sjedinjenih Država koje se sastoje od dovoljno informacija, tako da oni ne samo da imaju američke sankcije, već i da ovde budu sankcionisani, istraženi, da im se sudi i budu osuđeni“, izjavio je Kurti pred medijima.
KLI: Istrage bi trebalo da počnu
Yll Zekaj iz Kosovskog instituta za pravosuđe (KLI), rekao je za Radio Slobodna Evropa da bi vlada trebalo da razmotri sprovođenje svih procedura kako ne bi došlo do vraćanja ovih ugovora ili obeštećenja iz sudskog procesa.
„Institucije koje se bave javnim nabavkama bi trebalo da vode računa da svaki takav raskid ugovora bude praćen sprovođenjem procedura, sprovođenjem zakona, kako im se ne bi dala mogućnost da ubuduće dobiju takav slučaj i onda traže odštete i u ovom slučaju da se ošteti budžet Kosova“, naglasio je Zekaj.
On je rekao da bo tužioci trebalo da se pozabave kriminalnom prošlošću i kriminalnim aktivnostima koje možda trenutno sprovode osobe pod sankcijama SAD.
„Smatram da onog trenutka kada se takve osobe proglase nepoželjnim, to treba da bude pokazatelj da istražni i tužilački organi budu hrabri i preduzmu mere da eventualno otpočnu istragu protiv ovih osoba. Jer je to pretpostavka da su ove osobe povezane sa kriminalnim aktivnostima”, rekao je Zekaj.
Međutim, prije nekoliko dana, direktor policije Samedin Mehmeti je izvještavajući Komitet za bezbjednost i odbranu, rekao da policija ne može ništa da preduzme protiv 13 osoba koje su stavljene na spisak sankcija Ministarstva finansija SAD. 8. decembra.
On je rekao da to što se nalaze na ovoj listi ne znači da postoji zakonski osnov da se protiv njih postupi, ali je rekao i da će se postupiti ukoliko budu imali informacije u vezi sa kriminalom.
Ko su sankcionisani?
Ministarstvo finansija SAD na spisak sankcija uvrstilo je, između ostalih, zamenika predsednika Srpske liste Milana Radoičića, privrednike sa sjevera Kosova Zvonka i Žarka Veselinovića, kao i Srđana Vulovića, Željka i Andriju Bojića i Radeta Stevića.
Prema odluci koja je objavljena u srijedu, 8. decembra, ova lica su identifikovana kao povezana sa korupcijom i organizovanim kriminalom na Kosovu. U saopštenju Ministarstva finansija SAD, Zvonko Veselinović je predstavljen kao vođa organizovane kriminalne grupe, ali i kao jedna od najozloglašenijih figura u vezi sa korupcijom na Kosovu.
Njegova grupa je angažovana u šemama podmićivanja velikih razmjera sa bezbjednosnim službenicima, građanima Kosova i Srbima, koji omogućavaju ilegalnu trgovinu robom, novcem, narkoticima i oružjem između Kosova i Srbije, navodi se u saopštenju.
Milan Radoičić je u Srbiji 2011. godine optužen i za pronevjeru 32 kamiona Hipo Alpe Adria Lizing. U ovu optužbu bio je umješan i Zvonko Veselinović, ali su obojica pravosnažnom presudom oslobođeni 2016. godine.
Zvonko Veselinović, na Kosovu, takođe je povezan sa ubistvom političara kosovskih Srba Olivera Ivanovića.
Prema američkom zakonu, sa njihovim uvrštavanjem na listu sankcija, imovina koju su možda stekli nezakonito obično se blokira, a američkim građanima je zabranjeno da sarađuju sa njima na bilo koji način.
