Privredni sajam u Prištini, na kojem je učestvovalo oko 150 privrednika iz Srbije, pokazao je da je interes privrede povezivanje, traženje novih tržišta i zajednički projekti, kazao je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. On je u intervjuu agenciji Beta rekao da je veliki interes srpskih privrednika za sajam u Prištini jedan od rezultata dobre saradnje privrednih komora Srbije i Kosova poslednjih nekoliko godina.
"Ove godine firme iz Srbije prvi put učestvuju na privrednom sajmu u Prištini. Verovatno smo kroz saradnju komora proteklih godina uspeli da zainteresujemo firme da nastupaju na toj manifestaciji, ali i one privrednike koji su bili na sajmu poljoprivrede u Prištini i videli da na Kosovu imaju dobro tržište i dobre partnere, da tamo mogu da prodaju robu, nađu partnere i proizvode za uvoz", ocenio je Čadež. Firme sa Kosova prema njegovim rečima, nastupaju na sajmovima u Srbiji i imaju brojne direktne razgovore sa privrednicima iz Srbije.
Čadež kaže da postoje tri stuba na kojima počiva saradnja privrednih komora Srbije i Kosova. “Prvi stub je otklanjanje barijera u svakodnevnom poslovanju. Privrednici nam govore šta se na terenu dešava, a mi idemo u institucije da tražimo rešenje da se uklanjaju prepreke koje otežavaju promet robe i kretanje ljudi. Tako smo rešili usklađivanje dela veterinarskih sertifikata, priznavanje laboratorijskih analiza i uskladili rad fitosanitarne inspekcije na graničnim prelazima”, rekao je on.
Dodao je da ima mnogo stvari na kojima mora da se dalje radi, kao što je usklađivanje sertifikata za meso i mlečne proizvode, da bi roba brže stizala do kupca, bilo u Srbiji ili na Kosovu. “Neki od tih nerešenih problema ne zavise od nas već od politike i mi se trudimo da predstavnicima političkog rukovodstva u Beogradu i Prištini damo argumentaciju zašto je važno da se stvari rešavaju. Svaki korak u napretku normalizacije odnosa znači veći obim prometa. To je bitno i za građane i za firme koje zapošljavljavaju ljude i plaćaju poreze, da što bolje rade”, kazao je Čadež.
Drugi stub privredne saradnje je, kako je naveo, povezivanje kompanija iz Srbije i sa Kosova da pronalaze nove partnere i nova tržišta, što za sada dobro funkcioniše, a treći regionalne inicijative. “Inicirali smo osnivanje regionalne privredne komore šest zemalja Zapadnog Balkana. Cilj nam je da što pre dođemo do zajedničkog ekonomskog područja na kojem živi 18 miliona ljudi i koji je kao takav prepoznat i u Pekingu, Berlinu i SAD. Tamo nisu zainteresovani za male ekonomije, već za ukrupnjeno tržište”, rekao je Čadež.
Kako je ocenio, privredne komore kao predstavnici privrede su fokusirane na one stvari koje mogu da reše, ali političarima stalno pružaju argumente zašto je važno da se normalizuju ukupni odnosi Srbije i Kosova. “Svi znamo u kom kontekstu se odvija normalizacija odnosa Beograda i Prištine. Značajan deo tih odnosa je ekonomska saradnja koje nema bez političke stabilnosti, jedno bez drugog ne može”, istakao je predsednik PKS.
Kosovo je za Srbiju važno tržište jer je ukupna razmena srpskih i kosovskih frimi u 2016. bila oko 465 miliona evra, od čega je isporuka robe iz Srbije vredela 442 miliona, a 22 miliona nabavke sa Kosova. U 2017. je ta razmena bila i veća, mada nema još zvaničnih podataka. “Dobro je da ta razmena bude što izbalansiranija, da i kompanije sa Kosova prodaju više na tržištu Srbije, jer i one ovde mogu da budu konkurentne. Uveren sam da kako budemo išli u normalizaciju ukupnih odnosa, da će i trgovinska razmena biti sve veća”, kazao je Čadež.
Kosovo je, po njegovim rečima, za kompanije iz Srbije važno i zbog dobrog geografskog položaja jer odatle mogu da plasiraju robu u Albaniji, Makedoniji, Crnoj Gori. “Svaki privrednik traži da vidi da je tržište stabilno i da se politički odnosi kreću u pravcu normalizacije, jer je to garancija za sigurnost investicija”, rekao je Čadež i dodao da se privrednim komorama Srbije i Kosova stalno obraćaju privrednici i raspituju dokle se stiglo u rešavanje određenih problema.
Čadež smatra da u regionu postoji nekoliko većih infrastrukturnih projekata, kao i jedan veliki na Kosovu, gde bi na tenderima mogli zajedno da konkurišu kosovski i srpski privrednici, o čemu će se intenzivno razgovarati. “I sada ima poslova u kojima zajedno učestvuju firme iz Srbije i Kosova, pre svega u preradi voća, za šta ima prostora za saradnju jer postoji dobar potencijal na Kosovu, ako bi se napravila dobra infrastruktura, investiralo u izgradnju hladnjača i popravio način otkupa voća”, smatra Čadež.
Kao veoma pozitivan doprinos normalizaciji odnosa Srbije i Kosova je ocenio izgradnju autoputa Niš-Priština-Tirana-Drač, a Srbija će ove godine početi izgradnju svoje deonice. On naglašava da će to “doprineti boljoj privrednoj saradnji Srbije i Kosova, ali i povezivanju ta dva tržišta sa Albanijom jer će privrednici dobiti izlaz na jednu od najvećih luka u regionu. Infrastruktura je presudna i za investicije i za obim trgovinske razmene”.
Na pitanje dokle se stiglo sa planom o uvođenju direktnog leta Beograd-Priština on je kazao da se o tome još razgovara. “U razgovorima smo i o pokretanju kargo transporta vozom koji je važan zbog smanjenja troškova za plasman robe. Nema razloga da to bude tema visokih političkih razgovora. Imovina železnice je nešto o čemu treba razgovarati na najvišem političkom nivou, ali da vozovi sa robom idu od tačke A do tačke B je nešto o čemu možemo sami da se dogovorimo. Postoji spremnost i sa jedne i sa druge strane, i Beograd i Priština su to prepoznali kao nešto što utiče na bolje poslovanje”, rekao je Čadež.
“Zajednički problem u regionu je što za pojedine poslove postoji manjak kvalifikovane radne snage, u zavisnosti od sezone. To će tek biti aktuelno u budućnosti i moraćemo da poradimo na tome da dodatno kvalifikujemo naše radnike i da odgovorimo na izazove sve otvorenjih tržišta radne snage u zemljama Zapadne Evrope”, kazao je predsednik PKS.
O nerešenim problemima imovine društvenih preduzeća na Kosovu koja su privatizovana, kako je istakao, razgovaraće se na najvišem političkom nivou, u paketu sa drugim nerešenim pitanjima, a privredne komore se bave saradnjom u privatnom sektoru, kako da manje firme ostvare što bolje rezultate i da se poveže što više firmi. “Optimista sam da će privredna saradnja svakim danom biti sve bolja jer nemamo puno izbora. Moramo da napravimo okruženje koje je političko stabilno, gde su odnosi jasno definisani, normalni i gde možemo da poslujemo”, rekao je Čadež.
Normalizacija odnosa Srbije i Kosova, kako je ocenio, “nije laka tema, u rešavanju problema koji traje decenijama ima napretka ali i vraćanja nekoliko koraka unazad, ne može se rešiti preko noći, ali se ne sme stati... Raduje me rešenost ovdašnjeg političkog rukovodstva da ne živimo večno u problemu već da nađemo rešenje. Kakvo će biti rešenje biti, videćemo, ali hajde da ga zajedno tražimo”, rekao je Čadež.
Pokazalo se da Srbija i Kosovo imaju isti problem, zajedničkog neprijatelja, a to je nezaposlenost, zaostalost i potreba za privrednim rastom, a “kad imate sa obe strane razumevanje šta nam je problem, onda treba da se potrudimo i da nađemo rešenje”, poručio je Čadež.
