Pokret Samoopredjeljenje neće dozvoliti da Skupština Kosova ratifikuje sporazum o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, bez obzira što je to uslov za viznu liberalizaciju, izjavila je za RTK2 Albulena Haxhiu, poslanica u Skupštini Kosova iz pokreta Samoopredjeljenje.
Albulena Haxhiu je izjavila da pokret Samoopredjeljenje godinama unazad, još od 2009, ističe problem demarkacije koja po njenim riječima oduzima 8 hiljada hektara zemlje Kosovu. Ona kaže da se Samoopredjeljenje zajedno sa Alijansom za budućnost Kosova i Inicijativom za Kosovo udruženo suprotstavlja sporazumu.
“Otpor i neslaganje smo počeli da iskazujemo 26. avgusta 2015. godine, kada je tadašnji ministar spoljnih poslova Hashim Thaçi potpisao sporazum koji je veoma štetan za Kosovo. Taj sporazum podrazumjeva da više od 8.000 hektara pripadne Crnoj Gori”.
Opozicija je uradila dobru stvar, uspjela je da se sporazum o demarkaciji stavi u kliničku smrt, ocjenila je Haxhiu.
“Mobilizacija ljudi širom Kosova se dogodila i pokrenuli smo peticiju protiv demarkacije koju je potpisalo više od 200 hiljada ljudi. Zatražili smo da se ova pitanja rješavaju referendumom ali je odbijeno. Organizovali smo i najveće poslijeratne proteste sa više od 100 hiljada ljudi, koji su se izjasnili protiv sporazuma i protiv vlade. Ono što je opozicija uradila je veoma vrijedno, a sada kao što vidite ima najava da se demarkacija vrati u skupštinsku proceduru.”
Demarkacija se u Skupštinu treba vratiti zbog vizne liberalizacije. Evropska komisija je 4. maja potvrdila da je Kosovo ispunilo sve zahtjeve kad je riječ o viznoj liberalizaciji, uz uslov da prije usvajanja ovog prijedloga od strane Evropskog parlamenta i Savjeta Evropske Unije, Kosovo ratifikuje sporazum o razgraničenju sa Crnom Gorom i pojača napore u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Prema ocjeni Haxhiu, štetno je demarkaciju uslovljavati viznom liberalizacijom.
“U trenutku kada je doneta pozitivna preporuka Evropske komisije za viznu liberalizaciju, mi smo to podržali zato što je to ispravno jer je našim građanima još 2012. obećana vizna liberalizacija. Podržali smo jer jednostavno građani ne mogu biti taoci organizovanog kriminala i korupcije, a ograničena sloboda kretanja je nepravedna. Takođe smo ukazali da je nepravedno da se vizna liberalizacija uslovi demarkacijom granice sa Crnom Gorom. Ne zaboravimo da nijedna zemlja nije imala takav uslov, ni Srbija, ni Makedonija, pa ni Crna Gora kada je dobila viznu liberalizaciju.”
Sredinom maja komesar za proširenje i susjedske odnose EU Johanes Hahn izjavio je u Prišitni da je bez ispunjavanja uslova koje je postavila Evropska unija, među kojima se ističe demarkacija sa Crnom Gorom, nema liberalizacije viza za Kosovo, naglasivši da su u demokratiji neophodni kompromisi, u ovom slučaju između vlasti i opozicije.
“Mi smo ubjeđeni da je ovo zahtjev Ise Mustafe i Hashima Thaçija, da na taj način obrazlože štetan sporazum. Oni su mislili da ako sporazum uđe zajedno sa viznom liberalizacijom nekako će moći da ga proguraju i da će nam promjeniti stav u vezi sa demarkacijom. Mi nećemo promjeniti stav, jer ne možemo poklanjati teritorije. Nelogično je i nepravedno da se pokloni dio teritorije zarad vizne liberalizacije.”
U avgustu prošle godine razgraničenje je potpisano u Beču pred zvaničnicima EU i Austrije, nakon čega su ga potvrdile Vlade Kosova i Crne Gore i proslijedile parlamentima. Kosovska opozicija mjesecima traži poništenje sporazuma, tvrdeći da su načinjeni na štetu Kosova, zbog čega blokira rad parlamenta, a lideri opozicije organizuju i proteste po kosovskim gradovima.
S obzirom na politička neslaganja između vladajućih stranaka i opozicije, tadašnja predsjednica Kosova Atifete Jahjaga je u martu formirala stručnu komisiju za procjenu tog procesa.
U komisiji su bili američki diplomata Fletcher Burton, koji ima iskustva na Balkanu, zatim stručnjak za topografske karte, Nijemac Herbert Wilmes, i Fred Newton iz Velike Britanije, koji je 25 godina radio na graničnim prijelazima.
Krajem marta, ova grupa je saopštila da nije pronašla nepravilnosti u procesu tog razgraničenja. Ali opozicija je i dalje bila nezadovoljna. Ocjenjeno je da osnivanje komisije nije bilo u skladu sa Ustavom, i da su domaći stručnjaci geodezije, topografije, geografije, historije, međunarodnog prava nepravedno ignorisani.
“Problem je kako je to sve počelo, rad ove komisije je bio veoma nepravedan, nevjerovatno je da za samo nedjelju dana tri osobe, za koje ne mora da znači da nisu dovoljno stručne, mogu da donesu nekakvu preporuku o demarkaciji. Oni su samo uzeli u obzir postojeću dokumentaciju, i ne znam da li su uopšte išli na teren. Svakako da se radi o nepravednoj odluci, koja je takođe bila i očekivana, jer način kako je sve počelo imao je cilj da smanji nezadovoljstva u vezi sa ovim pitanjem.”
Argumenti za ispravnu demarkaciju nalaze se na terenu i oni su jedino i važeći, kaže sagovornica RTK2 iz Samoopredjeljenja, dodavši da je ova partija izbliza vidjela da se radi o teritoriji na kojoj su imanja lokalnog kosovskog stanovništva.
“Demarkacija je odlučena na osnovu katastarskih knjiga i to nije ispravno, zato što je bilo potrebno uzeti u obzir sve topografske karte za određivanje granice. Tamošnje stanovništvo obrađuje svoju zemlju i to je naša teritorija. Mi nećemo popustiti ni u kom slučaju kada je u pitanju teritorija, jer kada smo položili zakletvu u Skupštini rekli smo da ćemo braniti suverinitet i teritorijalni integritet po svaku cijenu.”
Predstavnici opozicionih partija na Kosovu najavljuju da nikako neće prihvatiti demarkaciju, Zajednicu srpskih opština, pozivajući Vladu na raspisivanje vanrednih izbora.
“Mi smo do sada upotrebljavali radikalne mjere protivljenja kao što je suzavac, što je bilo neophodno upotrebiti kako bi shvatili naš stav. Nakon našeg takvog protivljenja došlo je do različitih mišljenja među analitičarima i građanima, koji su nas malo bolje shvatili. Nama poslanicima opozicije nije bilo prijatno kada smo bacali suzavce u sali Skupštine, ali cilj je bio političko djelovanje za odbranu teritorije i suvereniteta Kosova.”
Haxhiu najavljuje da će Samoopredjeljenje nastaviti da se suprotstavlja ovom pitanju na razne načine i raznim sredstvima, kao što je to do sada bilo. Ubjeđena je da će građani Kosova dobiti viznu liberalizaciju, ali da treba vršiti pritisak da se ne prihvati nikakav uslov. Za ratifikiciju je potreban najmanje 81 glas, pošto se radi o međunarodnom sporazumu.
“Nećemo pustiti da se o tome odlučuje bez prisustva opozicije na plenarnoj sjednici kada se o tome bude razgovaralo. Mi ćemo insistirati da se ovo pitanje povuče. Prema jednom istraživanju koje je sproveo Indeks Kosova može se videti da samo 2% građana Kosovo podržava demarkaciju granice sa Crnom Gorom. I mi ne možemo da podržimo nešto što i građani odbacuju. Mi imamo obavezu da branimo suverenitet i teritorijalni integritet i u skladu s tim to će biti naš stav”.
“Otpor i neslaganje smo počeli da iskazujemo 26. avgusta 2015. godine, kada je tadašnji ministar spoljnih poslova Hashim Thaçi potpisao sporazum koji je veoma štetan za Kosovo. Taj sporazum podrazumjeva da više od 8.000 hektara pripadne Crnoj Gori”.
Opozicija je uradila dobru stvar, uspjela je da se sporazum o demarkaciji stavi u kliničku smrt, ocjenila je Haxhiu.
“Mobilizacija ljudi širom Kosova se dogodila i pokrenuli smo peticiju protiv demarkacije koju je potpisalo više od 200 hiljada ljudi. Zatražili smo da se ova pitanja rješavaju referendumom ali je odbijeno. Organizovali smo i najveće poslijeratne proteste sa više od 100 hiljada ljudi, koji su se izjasnili protiv sporazuma i protiv vlade. Ono što je opozicija uradila je veoma vrijedno, a sada kao što vidite ima najava da se demarkacija vrati u skupštinsku proceduru.”
Demarkacija se u Skupštinu treba vratiti zbog vizne liberalizacije. Evropska komisija je 4. maja potvrdila da je Kosovo ispunilo sve zahtjeve kad je riječ o viznoj liberalizaciji, uz uslov da prije usvajanja ovog prijedloga od strane Evropskog parlamenta i Savjeta Evropske Unije, Kosovo ratifikuje sporazum o razgraničenju sa Crnom Gorom i pojača napore u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Prema ocjeni Haxhiu, štetno je demarkaciju uslovljavati viznom liberalizacijom.
“U trenutku kada je doneta pozitivna preporuka Evropske komisije za viznu liberalizaciju, mi smo to podržali zato što je to ispravno jer je našim građanima još 2012. obećana vizna liberalizacija. Podržali smo jer jednostavno građani ne mogu biti taoci organizovanog kriminala i korupcije, a ograničena sloboda kretanja je nepravedna. Takođe smo ukazali da je nepravedno da se vizna liberalizacija uslovi demarkacijom granice sa Crnom Gorom. Ne zaboravimo da nijedna zemlja nije imala takav uslov, ni Srbija, ni Makedonija, pa ni Crna Gora kada je dobila viznu liberalizaciju.”
Sredinom maja komesar za proširenje i susjedske odnose EU Johanes Hahn izjavio je u Prišitni da je bez ispunjavanja uslova koje je postavila Evropska unija, među kojima se ističe demarkacija sa Crnom Gorom, nema liberalizacije viza za Kosovo, naglasivši da su u demokratiji neophodni kompromisi, u ovom slučaju između vlasti i opozicije.
“Mi smo ubjeđeni da je ovo zahtjev Ise Mustafe i Hashima Thaçija, da na taj način obrazlože štetan sporazum. Oni su mislili da ako sporazum uđe zajedno sa viznom liberalizacijom nekako će moći da ga proguraju i da će nam promjeniti stav u vezi sa demarkacijom. Mi nećemo promjeniti stav, jer ne možemo poklanjati teritorije. Nelogično je i nepravedno da se pokloni dio teritorije zarad vizne liberalizacije.”
U avgustu prošle godine razgraničenje je potpisano u Beču pred zvaničnicima EU i Austrije, nakon čega su ga potvrdile Vlade Kosova i Crne Gore i proslijedile parlamentima. Kosovska opozicija mjesecima traži poništenje sporazuma, tvrdeći da su načinjeni na štetu Kosova, zbog čega blokira rad parlamenta, a lideri opozicije organizuju i proteste po kosovskim gradovima.
S obzirom na politička neslaganja između vladajućih stranaka i opozicije, tadašnja predsjednica Kosova Atifete Jahjaga je u martu formirala stručnu komisiju za procjenu tog procesa.
U komisiji su bili američki diplomata Fletcher Burton, koji ima iskustva na Balkanu, zatim stručnjak za topografske karte, Nijemac Herbert Wilmes, i Fred Newton iz Velike Britanije, koji je 25 godina radio na graničnim prijelazima.
Krajem marta, ova grupa je saopštila da nije pronašla nepravilnosti u procesu tog razgraničenja. Ali opozicija je i dalje bila nezadovoljna. Ocjenjeno je da osnivanje komisije nije bilo u skladu sa Ustavom, i da su domaći stručnjaci geodezije, topografije, geografije, historije, međunarodnog prava nepravedno ignorisani.
“Problem je kako je to sve počelo, rad ove komisije je bio veoma nepravedan, nevjerovatno je da za samo nedjelju dana tri osobe, za koje ne mora da znači da nisu dovoljno stručne, mogu da donesu nekakvu preporuku o demarkaciji. Oni su samo uzeli u obzir postojeću dokumentaciju, i ne znam da li su uopšte išli na teren. Svakako da se radi o nepravednoj odluci, koja je takođe bila i očekivana, jer način kako je sve počelo imao je cilj da smanji nezadovoljstva u vezi sa ovim pitanjem.”
Argumenti za ispravnu demarkaciju nalaze se na terenu i oni su jedino i važeći, kaže sagovornica RTK2 iz Samoopredjeljenja, dodavši da je ova partija izbliza vidjela da se radi o teritoriji na kojoj su imanja lokalnog kosovskog stanovništva.
“Demarkacija je odlučena na osnovu katastarskih knjiga i to nije ispravno, zato što je bilo potrebno uzeti u obzir sve topografske karte za određivanje granice. Tamošnje stanovništvo obrađuje svoju zemlju i to je naša teritorija. Mi nećemo popustiti ni u kom slučaju kada je u pitanju teritorija, jer kada smo položili zakletvu u Skupštini rekli smo da ćemo braniti suverinitet i teritorijalni integritet po svaku cijenu.”
Predstavnici opozicionih partija na Kosovu najavljuju da nikako neće prihvatiti demarkaciju, Zajednicu srpskih opština, pozivajući Vladu na raspisivanje vanrednih izbora.
“Mi smo do sada upotrebljavali radikalne mjere protivljenja kao što je suzavac, što je bilo neophodno upotrebiti kako bi shvatili naš stav. Nakon našeg takvog protivljenja došlo je do različitih mišljenja među analitičarima i građanima, koji su nas malo bolje shvatili. Nama poslanicima opozicije nije bilo prijatno kada smo bacali suzavce u sali Skupštine, ali cilj je bio političko djelovanje za odbranu teritorije i suvereniteta Kosova.”
Haxhiu najavljuje da će Samoopredjeljenje nastaviti da se suprotstavlja ovom pitanju na razne načine i raznim sredstvima, kao što je to do sada bilo. Ubjeđena je da će građani Kosova dobiti viznu liberalizaciju, ali da treba vršiti pritisak da se ne prihvati nikakav uslov. Za ratifikiciju je potreban najmanje 81 glas, pošto se radi o međunarodnom sporazumu.
“Nećemo pustiti da se o tome odlučuje bez prisustva opozicije na plenarnoj sjednici kada se o tome bude razgovaralo. Mi ćemo insistirati da se ovo pitanje povuče. Prema jednom istraživanju koje je sproveo Indeks Kosova može se videti da samo 2% građana Kosovo podržava demarkaciju granice sa Crnom Gorom. I mi ne možemo da podržimo nešto što i građani odbacuju. Mi imamo obavezu da branimo suverenitet i teritorijalni integritet i u skladu s tim to će biti naš stav”.
