Istraživanje koje je sproveo Institut Riinveset na Kosovu, uz podršku Kancelarije Evropske unije, upozorio je da je kosovski privatni sektor kao generator ekonomskog i društvenog razvoja u kritičnom stanju zbog nepovoljne poslovne klime.
Identifikovane su 23 prepreke za poslovanje na Kosovu. Do tih barijera dolazi zbog visokih troškova finansiranja preduzeća, visokog nivoa korupcije, nedostatka državne podrške i nelojalne konkurencije uzrokovane fiskalnom evazijom i neformalnostima.
Na osnovu istraživanja, oko 44 posto preduzeća na Kosovu je zabilježilo pad poslovanja u posljednje četiri godine, samo 27 posto poslovnih subjekata su povećali poslovanje, dok ostatak biznisa stagnira.
Izvršni direktor Instituta Riinevst Lumir Abdixhiku, osvrnuvši se na ekonosmki razvoj u zemlji, naglasio je da ukoliko se ovako nastavi, zemlji će trebati još pet decenija da se postigne evropski ekonomski rast.
"Nema sumnje da ekonomija u našoj zemlji na osnovu svih njenih makroekonomskih pokazatelja ne može da dođe k sebi, i nema sumnje da ova naša ekonomska stagnacija potiče iz slabe performanse privatnog sektora. Kosovo ima vrlo nizak intenzitet stvaranja novih biznisa i, u većini slučajeva, ta nova preduzeća brzo propadaju i vrlo brzo se zatvaraju", kaže Abdixhiku.
Lošoj poslovnoj klimi na Kosovu, dodaje on, nije ni malo doprinijela trenutna politička situacija i nemogućnost formiranja novih institucija, šest mjeseci od održavanja izbora.
Zabrinutost zbog političke situacije na Kosovu izrazili su i predstavnici kancelarije Evropske unije na Kosovu i Svjetske banke.
Oni su od političkih lidera zatražili da prevaziđu nastalu situaciju jer politička nestabilnist negativno utiče na ekonomski razvoj na Kosovu, posebno na privlačenje međunarodnih investitora.
Predstavnici političkih partija na Kosovu, učesnici konferencije, složili su se da poslovna klima na Kosovu nije na zadovoljavajućem nivou.
Oni su naglasili da se rezultati ovog istraživanja trebaju i mogu koristiti u kosovskim institucijama. Kako kažu, predzuzeća trebaju imati pažnju institucija i ne trebaju biti samo neko ko doprinosi budžetu, već se trebaju i podržati.
Stoga su predstavnici privatnog biznisa uputili niz kritika institucijama Kosova.
Gazmend Abrashi iz distributerske kompanije Exclusive Group izjavio je da je Kosovo zabilježilo stagnaciju u cjelokupnom poslovanju. On je podsjetio na projekat termocentrale "Novo Kosovo", koji je već 10 godina ostao nedovršen.
"Da bi se otvorila fabrika potrebno je izvršiti studiju i sagledati da li taj proizvod ima kupca, to je osnovni preduslov za to da li je potrebna investicija ili ne. Bez obzira da li je u pitanju strana ili domaća investicija. Cijelo Kosovo zna da nam je potrebna električna energija, zato što su se potrebe za njom udvostručile u odnosu na ono što se nudi. Prošlo je 10 godina, a mi se i dalje bavimo pitanjima koliko je potrebno proizvoditi, 600 megavata ili 2.000 megavata", kaže Abrashi.
Fadil Berjani, predsjednik Udruženja naftaša Kosova, navodi da samo preduzeća koja su usko povezana sa vladom mogu biti uspješna.
"Lako se može poslovati na Kosovu kada ste povezani sa Vladom, kada je riječ o fiskalnim kasama tu se otišlo do kriminalizacije. Što se tiče banaka, banke na Kosovu sa kamatnim stopama do 15 posto predstavlja pljačku u odnosu na biznise", kaže Berjani.
Istraživanje Instituta Riinvesta predlaže da Centralna banka Kosova olakša kriterijume za licenciranja komercijalnih banaka, jer će se na taj način povećati konkurencija i smanjiti kamatna stopa.
Za utaju poreza i neformalnosti preporučuju da vlada ima efikasniju inspekciju i da ima finansijsku policiju koja će se baviti isključivo utajom poreza.
Na kraju istraživanja kao preporuka je navedeno i da se poveća kazna za ona preduzeća koja ne ispunjavaju svoje obaveze.
