Drugog dana rasprava pred Međunarodnim sudom pravde o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, argumente su prezentirali delegacije Albanije, Nemačke, Saudijske Arabije i Argentine.
Ambasador Albanije Gazmend Barbullushi je istakao da je pravo naroda Kosova da se otcepi od Srbije proizišlo iz "decenije sistematskog kršenja ljudskih prava" kojem su ga od 1989. podvrgle vlasti u Beogradu.
Današnje Kosovo, albanski ambasador je nazvao "multietničkom, demokratskom državom koja je posvećena poštovanju ljudskih prava i zaštiti prava manjina".
Pravni zastupnik Albanije Jochen Frowein odbacio je tvrdnju Srbije da je deklaracija o nezavisnosti Kosova protivna međunarodnom pravu, tvrdeći da to pitanje "nije regulisano" međunarodnim propisima.
Ne postoji međunarodni zakon koji zabranjuje secesiju kao takvu, nasuprot tvrdnjama Srbije", rekao je Frovajn, precizirajući da je otcepljenje zabranjeno samo kada je posledica intervencije druge države ili odluke rasističkih manjinskih režima.
On je istakao da je 63 zemlje do sada priznalo Kosovo i Generalna skupština UN to ne može da ospori. Stoga se postavlja pitanje kakva je svrha savetodavnog mišljenja Međunarodno suda pravde.
“Ako bi se sud izjašnjavao o tom specifičnom pitanju, onda bi se sveo na opštinski sud, a međunarodno pravo na opštinski zakon”.
Sličan argument, Frowein je upotrebio i tvrdeći da teritorijalni integritet Srbije nije bio narušen unutrašnjom secesijom Kosova.
Po njegovim rečima, Srbija želi da međunarodno pravo vrati "200 godina unazad" u vreme kada je za proglašenje nezavisnosti nove države bilo potrebno "odobrenje dotadašnjeg suverena".
Frowein je odbacio i argument Srbije da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN zabranjivala secesiju Kosova, navodeći da je ta rezolucija prestala da obezbeđuje privremeno rešenje za pokrajinu u trenutku kada pregovorima 2007. nije postignut sporzum.
NEMAČKA: NIJE PREKRŠENO MEĐUNARODNO PRAVO
Delegacija Nemačke tvrdi da deklaracijom o nezavisnosti nije prekršeno međunarodno pravo i da je to doprinelo stabilnosti u regionu, rekla je pravna zastupnica Suzane Vasum-Rajner (Sussane Wasum-Rainer).
Ta deklaracija po prirodi je bila jednostrana, ali je usledila posle procesa traženja mirnog ressenja pod okriljem Saveta bezbednosti i generalnog sekretara UN u kojem su iscrpljene sve druge mogućnosti, kazala je Rajnerova.
Po njenim rečima, "premda deklaracija o nezavisnosti Kosova nije sporazumno rešenje, ona je zasnovana na procesu".
Nemačka je ocenila i da deklaracijom o nezavisnosti Kosova nije narušen princip teritorijalnog integriteta Srbije, budući da se on odnosi samo na odnose među državama, ali "ne i na narode koji imaju pravo na samoopredeljenje".
Ona je istakla da Rezolucija 1244 nije zabranjivala nezavisnost Kosova i nije predviđala konačni status pokrajine. Rajnerova je naznačila da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova "jedistven i poseban slučaj" i da, stoga, ne može biti presedan u medjunarodnim odnosima.
"Država Kosovo sada je činjenica koja ne može biti ignorisana".
U tom smislu ona je istakla da Kosov ispunjava sve tradicionalne kriterijume državnosti: teritorija, stanovništvo i vlast.
Ona je navela da Kosovo čine posebnim dugogodišnja represija kojoj je bila izložena albanska većina, a koja je kulminirala u "politici masakra i raseljavanja" 1999. godine, zatim dugo prisustvo međunarodnih organa u pokrajini i činjenicu da pregovori nisu doneli sporazumno rešenje.
I predstavnici Saudijske Arabije su istakli da nezavisnost Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
ARGENTINA: NARUŠEN TERITORIJALNI INTEGRITET SRBIJE
Za razliku od prethodne tri delegacije, Argentina smatra da je Međunarodni sud nadležan da odlučuje o ovom pitanju.
Pravna zastupnica Suzana Rusiz Čeruti smatra da je Deklaracijom o nezavisnosti Kosova narušen teritorijalni integritet Srbije i nije u skladu sa pravmo naroda na samoopredeljenje. Takođe, pomenuti dokument nije u skladu sa Rezolucijom 1244, i donele su ga institucije (kosovske) koje nisu za to nadležne.
“Jedino je Savet bezbednosti mogao da o tome odlučuje. Takvim potezom kosovskih institucija jednostrano je prekinut politički proces”, ističe Čeruti, dodajući da je jedino bilo prihvatjivo rešenje dogovorom dve strane.
Ona je dodala da Rezolucija 1244 ne omogućava državam da promovišu i podržavaju nezavisnost Kosova.
“Kada je usvojena Rezolucija 1244 niko nije pominjao suspenziju suvereniteta Srbije nad Kosovom niti da je reč o prelaznoj varijatni. Naprotiv, njome se ističe podrška sviz zemalja suverenitetu Srbije i uspostavljanju suštinske autonomije Kosova. Nema ni reči o mogućnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i da sve dok se ne postigne rešenje dogovorom obeju strana – na snazi ostaje ova rezolucija”, naglašava Čeruti.
Ona smatra da najviše puta pominjani dokument iz Rambujea ne predviđa pravo Kosova na secesiju.
Nema ni reči o mogućnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i da sve dok se ne postigne rešenje dogovorom obeju stranaPo njenom mišljenju, privremeno kršenje manjinskih prava ne opravdava otcepljenje već je nužno uspostavljanja tih prava.
U četvrtak će izložiti argumente delegacije Austrije, Azerbejdžana i Belorusije.
Izvor: RSE
