De facto priznanje Kosova – to je ono što se očekuje od Srbije.
Takve poruke stigle su poslednjih dana sa više evropskih adresa – najpre od lidera Nemačke, Francuske i Italije, a potom i od predsednice Evropske komisije.
Tobi (Toby) Vogel iz međunarodnog nevladinog Saveta za politiku demokratizacije ocenio je za RSE da je to zaoštravanje rečnika od strane Evropske unije.
"De facto priznanje nije eksplicitno rečeno ranije, ali je uvek bilo evidentno da će sveobuhvatno rešenje na kraju dijaloga podrazumevati da Srbija na neki način prizna suverenitet Kosova. Sada smo u fazi kada se to jasno kaže", naveo je Vogel.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) poručila je tokom posete Prištini 30. oktobra da Kosovo treba da uspostavi Zajednicu opština sa srpskom većinom, a Srbija de facto da prizna Kosovo.
Dan kasnije je u Beogradu objasnila da de facto priznanje Kosova znači sprovođenje Ohridskog sporazuma koji, između ostalog, predviđa priznanje kosovskih dokumenata i institucija od strane Srbije.
U Ohridskom sporazumu se ne pominje priznanje Kosova, ali dogovor predviđa da Srbija prizna državne simbole Kosova, ne prigovara članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, te da strane uzajamno poštuju teritorijalni integritet i suverenitet.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti su 27. februara u Briselu postigli dogovor o putu ka normalizaciji odnosa, a 18. marta u Ohridu je usaglašen aneks primene ovog dogovora.
Srbija i Kosovo pregovaraju pod okriljem EU o normalizaciji odnosa nakon što je Kosovo 2008. proglasilo nezavisnost.
Analitičar Tobi Vogel je ocenio da je stav Brisela zaoštren i zato što Srbija pokazuje da je Ohridski sporazum ne obavezuje.
"To je i predsednik Vučić u svojim izjavama pokazao. Svaki neutralni posmatrač bi iz toga zaključio da Ohridskog sporazuma nema", rekao je Vogel.
Pozivanje Beograda da de facto prizna Kosovo predstavlja promenu doskorašnjeg stava da primena Ohridskog sporazuma počinje formiranjem Zajednice opština sa srpskom većinom što je obaveza Prištine.
Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom dogovoreno je Briselskim sporazumom iz 2013. godine, ali je Ustavni sud Kosova 2015. utvrdio da sporazum nije u potpunosti u skladu s Ustavom.
Sada se poručuje da implementacija sporazuma treba da ide paralelno, odnosno da obaveze ispunjavaju i Priština i Beograd.
Do ove promene dolazi nakon događaja u Banjskoj 24. septembra kada je naoružana grupa Srba napala kosovsku policiju. Tada je ubijen jedan policajac, kao i trojica napadača.
"Što se Banjske tiče, mislim da bi bilo izuzetno teško vratiti se na uobičajeni tok dijaloga, kao da se ništa nije desilo", smatra Vogel.
Oni su poručili da obe strane "treba paralelno da ispunjavaju svoje obaveze korak po korak".
O potrebi paralelne implementacije govorio je i specijalni predstavnik Evropske unije (EU) za dijalog Srbije i Kosova Miroslav Lajčak.
On je, naime, u objavi na Fejsbuku 30. oktobra naveo da i Srbija ima mnogo nerešenih obaveza iz Sporazuma.
Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil nije hteo da komentariše poruke o de facto priznanju, ali je rekao "govorimo o konkretnim elementima koji su na stolu i za koje verujemo da su dogovoreni sa obe strane".
On je 31. oktobra rekao novinarima da je najveći element, koji je Srbiji i najvažniji, formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Ali je dodao da postoje još neki elementi i "oni se odnose na želju Kosova za većom internacionalizacijom".
Ona je navela da je u ovom slučaju predsednica Evropske komisije iznela da je to ispunjenje Ohridskog sporazuma.
"To ne znači da Srbija priznaje da je Kosovo samostalna i nezavisna država, ali očigledno je da se smatra u Evropi da je ovako definisano de facto priznanje dovoljno", dodala je.
Tobi Vogel iz Saveta za politiku demokratizacije kaže da je važno ono što je precizirano sporazumom – da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama i da neće voditi kampanju protiv priznanja Kosova.
On je podsetio da je Srbija glasala protiv prihvatanja aplikacije Kosova za članstvo u Savetu Evrope u aprilu, nakon Ohridskog sporazuma.
"Ali ono što je postalo jasnije je da na Zapadu raste nestrpljenje prema Srbiji i da je manevarski prostor predsednika Vučića zaista sužen", ocenio je Vogel.
Dogovor iz Brisela i Ohrida predviđa i da će strane razvijati dobrosusedske odnose i međusobno prepoznati svoje dokumente i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate.
Predviđa se završetak pregovora o statutu instrumenta samoupravljanja kosovskih Srba, odnosno Zajednice opština sa srpskom većinom.
Potom bi sledilo uspostavljanje te Zajednice, što bi pratilo ukidanje struktura kojima upravlja Srbija na Kosovu.
Sporazum podrazumeva i razmenu stalnih misija koje će biti osnovane u sedištu vlada.
Predviđa se i formalizovanje statusa Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i snažan nivo zaštite srpske verske i kulturne baštine.
Na samom kraju se predviđa pokretanje pregovora o pravno-obavezujućem sporazumu o sveobuhvatnoj normalizaciji.
On je i tokom zajedničkog obraćanja sa predsednicom Evropske komisije rekao da mu nije teško da i pred njom kaže da za Srbiju priznanje Kosova nije pitanje.
Vučić je poručio "znamo šta su naše obaveze iz dijaloga i te svoje obaveze smo spremni da ispunimo", ali da Srbija ne može da učini ono što je protivno njenom Ustavu.
Prema Ustavu Kosovo je deo Srbije.
Međutim, Tobi Vogel iz Saveta za politiku demokratizacije napominje za RSE da ako pristanete na međunarodni sporazum koji je suprotan vašem Ustavu, a iz bilo kog razloga smatrate da na takav sporazum treba pristati, onda treba da nađete način da promenite Ustav.
Nije moguće, smatra Vogel, pristati na sporazum i istovremeno odbijati da ga primenite.
"Razumem ja da je to politički nezgodno. Ali ideja da na nešto ne pristajete jer je suprotno Ustavu, ne stoji. Jer smo u tom slučaju izgubili 12 godina na dijalog koji ne vodi nikuda", rekao je Vogel.
On je podsetio da je krajnji cilj dijaloga sveobuhvatna normalizacija odnosa Srbije i Kosova.
"E sad, da li to nazivate normalizacijom da bi bilo prijatno za srpsku publiku, ili to nazivate de facto priznanjem, to je semantika", smatra Vogel.
Ohridski sporazum koji su uz posredstvo EU usaglasili lideri Srbije i Kosova nije potpisan.
Međutim, profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić navela je za RSE da se po Bečkoj konvenciji smatra da i usmeno postignut dogovor proizvodi pravno dejstvo.
"Međunarodni ugovori deluju i kada nisu potpisani. Mogu se postići usmenim putem. Čuli smo Borelja da kaže da su se i Vučić i Kurti saglasili o sadržini tog sporazuma", rekla je.
Evropski komesar za spoljnu politiku Žozep Borelj (Josep Borrell), izjavio je 27. februara nakon sastanka sa Vučićem i Kurtijem da su obe strane prihvatile evropski predlog za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova.
To je, po oceni analitičara Tobija Vogela, dalje odlaganje primene Ohridskog sporazuma. Takođe podseća da posle toga slede izbori za Evropski parlament i nova EU administracija.
Vogel, ipak, veruje i da Zapad ne želi previše da pritiska Vučića, jer "ne žele da rizikuju potpuni krah dijaloga".
"I ne bi me čudilo da sada postoji stav da ga treba pustiti da se bavi predizbornom kampanjom, a da posle izbora ima jak mandat da pristane na sporazum o normalizaciji sa Kosovom", naveo je Vogel.
Ipak dodaje da je skeptičan da li je to tako.
"Da je hteo da pristane na implementaciju – za šta ne tvrdim da je politički lako pred domaćom javnosti – mogao je već to da uradi", zaključuje Vogel.
U međuvremenu evropski i američki zvaničnici poručuju da sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova treba postići što je pre moguće.
Tobi (Toby) Vogel iz međunarodnog nevladinog Saveta za politiku demokratizacije ocenio je za RSE da je to zaoštravanje rečnika od strane Evropske unije.
"De facto priznanje nije eksplicitno rečeno ranije, ali je uvek bilo evidentno da će sveobuhvatno rešenje na kraju dijaloga podrazumevati da Srbija na neki način prizna suverenitet Kosova. Sada smo u fazi kada se to jasno kaže", naveo je Vogel.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) poručila je tokom posete Prištini 30. oktobra da Kosovo treba da uspostavi Zajednicu opština sa srpskom većinom, a Srbija de facto da prizna Kosovo.
Dan kasnije je u Beogradu objasnila da de facto priznanje Kosova znači sprovođenje Ohridskog sporazuma koji, između ostalog, predviđa priznanje kosovskih dokumenata i institucija od strane Srbije.
U Ohridskom sporazumu se ne pominje priznanje Kosova, ali dogovor predviđa da Srbija prizna državne simbole Kosova, ne prigovara članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, te da strane uzajamno poštuju teritorijalni integritet i suverenitet.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti su 27. februara u Briselu postigli dogovor o putu ka normalizaciji odnosa, a 18. marta u Ohridu je usaglašen aneks primene ovog dogovora.
Srbija i Kosovo pregovaraju pod okriljem EU o normalizaciji odnosa nakon što je Kosovo 2008. proglasilo nezavisnost.
Analitičar Tobi Vogel je ocenio da je stav Brisela zaoštren i zato što Srbija pokazuje da je Ohridski sporazum ne obavezuje.
"To je i predsednik Vučić u svojim izjavama pokazao. Svaki neutralni posmatrač bi iz toga zaključio da Ohridskog sporazuma nema", rekao je Vogel.
Pozivanje Beograda da de facto prizna Kosovo predstavlja promenu doskorašnjeg stava da primena Ohridskog sporazuma počinje formiranjem Zajednice opština sa srpskom većinom što je obaveza Prištine.
Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom dogovoreno je Briselskim sporazumom iz 2013. godine, ali je Ustavni sud Kosova 2015. utvrdio da sporazum nije u potpunosti u skladu s Ustavom.
Sada se poručuje da implementacija sporazuma treba da ide paralelno, odnosno da obaveze ispunjavaju i Priština i Beograd.
Do ove promene dolazi nakon događaja u Banjskoj 24. septembra kada je naoružana grupa Srba napala kosovsku policiju. Tada je ubijen jedan policajac, kao i trojica napadača.
"Što se Banjske tiče, mislim da bi bilo izuzetno teško vratiti se na uobičajeni tok dijaloga, kao da se ništa nije desilo", smatra Vogel.
Šta su poručili evropski i američki zvaničnici?
Pre predsednice Evropske komisije, očekivanje da Srbija treba de facto da prizna Kosovo izneli su lideri Nemačke, Francuske i Italije Olaf Šolc (Scholz), Emanuel Makron (Emmaneul Macron) i Đorđa (Georgia) Meloni 27. oktobra u zajedničkom saopštenju.Oni su poručili da obe strane "treba paralelno da ispunjavaju svoje obaveze korak po korak".
O potrebi paralelne implementacije govorio je i specijalni predstavnik Evropske unije (EU) za dijalog Srbije i Kosova Miroslav Lajčak.
On je, naime, u objavi na Fejsbuku 30. oktobra naveo da i Srbija ima mnogo nerešenih obaveza iz Sporazuma.
Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil nije hteo da komentariše poruke o de facto priznanju, ali je rekao "govorimo o konkretnim elementima koji su na stolu i za koje verujemo da su dogovoreni sa obe strane".
On je 31. oktobra rekao novinarima da je najveći element, koji je Srbiji i najvažniji, formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Ali je dodao da postoje još neki elementi i "oni se odnose na želju Kosova za većom internacionalizacijom".
Šta je de facto priznanje?
Profesorka prava u Beogradu Vesna Rakić Vodinelić kaže za RSE da nema opšte definicije de facto priznanja koja bi bila primenjiva na sve slučajeve nego se ide od slučaja do slučaja.Ona je navela da je u ovom slučaju predsednica Evropske komisije iznela da je to ispunjenje Ohridskog sporazuma.
"To ne znači da Srbija priznaje da je Kosovo samostalna i nezavisna država, ali očigledno je da se smatra u Evropi da je ovako definisano de facto priznanje dovoljno", dodala je.
Tobi Vogel iz Saveta za politiku demokratizacije kaže da je važno ono što je precizirano sporazumom – da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama i da neće voditi kampanju protiv priznanja Kosova.
On je podsetio da je Srbija glasala protiv prihvatanja aplikacije Kosova za članstvo u Savetu Evrope u aprilu, nakon Ohridskog sporazuma.
"Ali ono što je postalo jasnije je da na Zapadu raste nestrpljenje prema Srbiji i da je manevarski prostor predsednika Vučića zaista sužen", ocenio je Vogel.
Dogovor iz Brisela i Ohrida predviđa i da će strane razvijati dobrosusedske odnose i međusobno prepoznati svoje dokumente i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate.
Predviđa se završetak pregovora o statutu instrumenta samoupravljanja kosovskih Srba, odnosno Zajednice opština sa srpskom većinom.
Potom bi sledilo uspostavljanje te Zajednice, što bi pratilo ukidanje struktura kojima upravlja Srbija na Kosovu.
Sporazum podrazumeva i razmenu stalnih misija koje će biti osnovane u sedištu vlada.
Predviđa se i formalizovanje statusa Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i snažan nivo zaštite srpske verske i kulturne baštine.
Na samom kraju se predviđa pokretanje pregovora o pravno-obavezujućem sporazumu o sveobuhvatnoj normalizaciji.
Vučić: Zaboravite na priznanje Kosova
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u više navrata isticao da je Beograd spreman da ispunjava stvari "koje ne podrazumevaju de facto ili de jure priznanje Kosova i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, poput UN.On je i tokom zajedničkog obraćanja sa predsednicom Evropske komisije rekao da mu nije teško da i pred njom kaže da za Srbiju priznanje Kosova nije pitanje.
Vučić je poručio "znamo šta su naše obaveze iz dijaloga i te svoje obaveze smo spremni da ispunimo", ali da Srbija ne može da učini ono što je protivno njenom Ustavu.
Prema Ustavu Kosovo je deo Srbije.
Međutim, Tobi Vogel iz Saveta za politiku demokratizacije napominje za RSE da ako pristanete na međunarodni sporazum koji je suprotan vašem Ustavu, a iz bilo kog razloga smatrate da na takav sporazum treba pristati, onda treba da nađete način da promenite Ustav.
Nije moguće, smatra Vogel, pristati na sporazum i istovremeno odbijati da ga primenite.
"Razumem ja da je to politički nezgodno. Ali ideja da na nešto ne pristajete jer je suprotno Ustavu, ne stoji. Jer smo u tom slučaju izgubili 12 godina na dijalog koji ne vodi nikuda", rekao je Vogel.
On je podsetio da je krajnji cilj dijaloga sveobuhvatna normalizacija odnosa Srbije i Kosova.
"E sad, da li to nazivate normalizacijom da bi bilo prijatno za srpsku publiku, ili to nazivate de facto priznanjem, to je semantika", smatra Vogel.
Ohridski sporazum koji su uz posredstvo EU usaglasili lideri Srbije i Kosova nije potpisan.
Međutim, profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić navela je za RSE da se po Bečkoj konvenciji smatra da i usmeno postignut dogovor proizvodi pravno dejstvo.
"Međunarodni ugovori deluju i kada nisu potpisani. Mogu se postići usmenim putem. Čuli smo Borelja da kaže da su se i Vučić i Kurti saglasili o sadržini tog sporazuma", rekla je.
Evropski komesar za spoljnu politiku Žozep Borelj (Josep Borrell), izjavio je 27. februara nakon sastanka sa Vučićem i Kurtijem da su obe strane prihvatile evropski predlog za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova.
Izbori u Srbiji kao novo odlaganje?
U međuvremenu su u Srbiji za sredinu decembra raspisani vanredni parlamentarni izbori.To je, po oceni analitičara Tobija Vogela, dalje odlaganje primene Ohridskog sporazuma. Takođe podseća da posle toga slede izbori za Evropski parlament i nova EU administracija.
Vogel, ipak, veruje i da Zapad ne želi previše da pritiska Vučića, jer "ne žele da rizikuju potpuni krah dijaloga".
"I ne bi me čudilo da sada postoji stav da ga treba pustiti da se bavi predizbornom kampanjom, a da posle izbora ima jak mandat da pristane na sporazum o normalizaciji sa Kosovom", naveo je Vogel.
Ipak dodaje da je skeptičan da li je to tako.
"Da je hteo da pristane na implementaciju – za šta ne tvrdim da je politički lako pred domaćom javnosti – mogao je već to da uradi", zaključuje Vogel.
U međuvremenu evropski i američki zvaničnici poručuju da sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova treba postići što je pre moguće.
