.jpg)
Njemačka, Francuska i Italija traže od Beograda da de fakto prizna nezavisnost Kosova, a od Kosova formiranje zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Ovo stoji u pismu koje su potpisali kancelar Njemačke Olaf Scholz, predsjednik Francuske Emmaneul Macron i premijerka Italije Georgia Meloni.
"U cilju brzog napretka u implementaciji, pozivamo Kosovo da pokrene proceduru za uspostavljanje zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu kako je propisano u nacrtu Statuta, a Srbiju da izvrši de fakto priznanje. Formalnosti, koje su vezane sa usvajanjem ovih stavova, ne bi trebalo da stoje na putu napretka po ovom pitanju", navodi se u zajedničkom pismo troje lidera iz EU.
Ova zajednička deklaracija dolazi nakon što su lideri tri ključnih država EU održali u četvrtak odvojene satanke sa premijerom Kosova Albinom Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Oni su u zajedničkoj deklaraciji pozdravili "angažovanje strana" tokom razgovora i naveli da uzimaju u obzir komentare lidera Kosova i Srbije, koji se odnosi na evropski statut za osnivanje zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu i njihovu izraženu spremnost za sprovođenje.
Govoreći o predlogu statuta ove zajednice koji su Priština i Beograd primili prilikom posete takozvane "velike petorke" 21. oktobra, lideri Nemačke, Francuske i Italije ocenjuju da obuhvata "moderan evropski način za rešavanje osetljivog pitanja zaštite manjina u skladu sa najboljom evropskom praksom i standardima".
Oni su podvukli očekivanja da obe strane ispune svoje obaveze u pogledu sprovođenja Sporazuma o putu normalizacije odnosa između Srbije i Kosova.
"Faza implementacije bi trebalo da napreduje tako da obe strane paralelno ispunjavaju svoje obaveze korak po korak, zasnovano na principu da obe strane moraju nešto da urade da bi nešto dobile. Sada bi fokus trebalo da bude na unapređenju pune implementacije Sporazuma, bez preduslova ili odlaganja", navodi se u zajedničkoj deklaraciji.
Dodaje se da sada očekuju od Kosova i Srbije da se brzo dogovore o detaljima u dijalogu koji vodi EU.
"U nedostatku napretka u normalizaciji odnosa obe strane rizikuju da izgube važne prilike", upozorili su Scholz, Macron i Meloni.
Kosovo i Srbija deo su dijaloga za normalizaciju odnosa, uz posredovanje EU, od 2011. godine. Dve zemlje su potpisale niz sporazuma, ali nisu svi sprovedeni.
Tokom 2013. godine postignut je dogovor o zajednici opština sa srpskom većinom, a 2015. godine o načelima za njezino osnivanje. Ustavni sud Kosova je 2015. utvrdio da sporazum nije u potpunosti u skladu s Ustavom.
Kosovo i Srbija su u februaru u Briselu postigli Osnovni sporazum za normalizaciju odnosa, dok je Aneks za njegovu primenu dogovoren u martu u Ohridu, ali dve strane nisu stavile potpise ni na jedan od tih dokumenata.
"U cilju brzog napretka u implementaciji, pozivamo Kosovo da pokrene proceduru za uspostavljanje zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu kako je propisano u nacrtu Statuta, a Srbiju da izvrši de fakto priznanje. Formalnosti, koje su vezane sa usvajanjem ovih stavova, ne bi trebalo da stoje na putu napretka po ovom pitanju", navodi se u zajedničkom pismo troje lidera iz EU.
Ova zajednička deklaracija dolazi nakon što su lideri tri ključnih država EU održali u četvrtak odvojene satanke sa premijerom Kosova Albinom Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Oni su u zajedničkoj deklaraciji pozdravili "angažovanje strana" tokom razgovora i naveli da uzimaju u obzir komentare lidera Kosova i Srbije, koji se odnosi na evropski statut za osnivanje zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu i njihovu izraženu spremnost za sprovođenje.
Govoreći o predlogu statuta ove zajednice koji su Priština i Beograd primili prilikom posete takozvane "velike petorke" 21. oktobra, lideri Nemačke, Francuske i Italije ocenjuju da obuhvata "moderan evropski način za rešavanje osetljivog pitanja zaštite manjina u skladu sa najboljom evropskom praksom i standardima".
Oni su podvukli očekivanja da obe strane ispune svoje obaveze u pogledu sprovođenja Sporazuma o putu normalizacije odnosa između Srbije i Kosova.
"Faza implementacije bi trebalo da napreduje tako da obe strane paralelno ispunjavaju svoje obaveze korak po korak, zasnovano na principu da obe strane moraju nešto da urade da bi nešto dobile. Sada bi fokus trebalo da bude na unapređenju pune implementacije Sporazuma, bez preduslova ili odlaganja", navodi se u zajedničkoj deklaraciji.
Dodaje se da sada očekuju od Kosova i Srbije da se brzo dogovore o detaljima u dijalogu koji vodi EU.
"U nedostatku napretka u normalizaciji odnosa obe strane rizikuju da izgube važne prilike", upozorili su Scholz, Macron i Meloni.
Kosovo i Srbija deo su dijaloga za normalizaciju odnosa, uz posredovanje EU, od 2011. godine. Dve zemlje su potpisale niz sporazuma, ali nisu svi sprovedeni.
Tokom 2013. godine postignut je dogovor o zajednici opština sa srpskom većinom, a 2015. godine o načelima za njezino osnivanje. Ustavni sud Kosova je 2015. utvrdio da sporazum nije u potpunosti u skladu s Ustavom.
Kosovo i Srbija su u februaru u Briselu postigli Osnovni sporazum za normalizaciju odnosa, dok je Aneks za njegovu primenu dogovoren u martu u Ohridu, ali dve strane nisu stavile potpise ni na jedan od tih dokumenata.
