Iako su načelno saglasni da im je organizacija Islamska država Irak i Levant zajednički neprijatelj, Moskva i Washington su i dalje daleko od koalicije.
Spremnost Istoka i Zapada na zajednički rat protiv terorizma organizacije Islamska država Irak i Levant proklamovana je odmah posle obaranja ruskog putničkog aviona iznad Sinaja i krvavih napada po Parizu, ali je brzo sagorela u plamenu ruskog bombardera, koji se, pogođen raketom turskog lovca, srušio na severu Sirije.
Francuski predsednik Francois Hollande je posle Pariza pokrenuo globalnu kampanju "novog NATO-a", Nove Anti-Terorističke Organzacije. Američki predsednik Barack Obama ne smatra da ima potrebe da se stvori neka nova koalicija protiv ISIL-a, uveren da sadašnja od 65 članica može da ostvari cilj uništenja ove organizacije. Rusi, drugim rečima, nisu neophodni.
Iako su načelno saglasni da im je ISIL zajednički neprijatelj, Moskva i Washington su oko Ukrajine i sudbine sirijskog predsednika Bashara al-Assada dovoljno udaljeni da nema spremnosti za koaliciono delovanje. Rusija, kaže šef diplomatije Sergej Lavrov, želi da popravi odnose sa SAD-om, ali to ne može da učini dok američki potpredsednik Joe Biden "ide po Evropi preporučujući nastavak sankcija protiv nas".
Hollande uoči nedavnog ulaska u Belu kuću nije bio usamljen u stavu da borba protiv ISIL-a mora da uključi i Rusiju i Iran, glavne Assadove saveznike. Nešto kasnije, na konferenciji za novinare u Washingtonu, govorio je o "savršenoj harmoniji" i neophodnosti da sirijski predsednik bude uklonjen, jer je njegov odlazak preduslov trajnog mira u građanskim ratom rastrzanoj zemlji.
Moskva: Assad mora ostati
Negde u isto vreme, Lavrov je poručio gde se nalazi crvena linija Moskve iscrtana u pesku Sirije: Assad mora da ostane, šta god o tome mislili u Washingtonu ili Briselu. Tako se, posle kratkog perioda u kome je Zapad nagoveštavao da bi mogao da prihvati vremenski ograničeno Assadovo učešće u periodu političke tranzicije Sirije, i ruskih najava da ne brane ličnost, već legitimno izabrani režim, sve vratilo u početni položaj suštinskog neslaganja.
Amerikanci, kao ključni broker bliskoistočnih zbivanja, zabrinuti su iz više razloga: da će se ruska vojna kampanja pokazati efikasnija od američke, da će Moskva bitno uticati ne samo na razvoj rata, već i na buduće mirovne pregovore o Siriji, i da će se Rusi trajno utvrditi na sredozemnim obalama Levanta. Maksimum saglasnosti SAD-a i Rusije ostvaren je dogovorom kako da se izbegnu direktni sukobi američkih i ruskih aviona koji operišu po sirijskom nebu. Sve ostalo je žestok propagandni rat.
I jedna i druga strana pažljivo prebrojavaju i analiziraju učinke rivalskih akcija protiv ciljeva ISIL-a, Koliko je bilo naleta, šta je uništeno, a šta saopšteno da je uništeno. Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, tokom devet nedelja vazdušne kampanje Rusi su imali mnogo više borbenih letova od Amerikanaca, a bilans su hiljade pogođenih ciljeva. Sirijski ministar inostranih poslova Walid al-Moualem izjavio je u Moskvi da je ruski učinak "stotinu puta veći od onoga što su protiv terorizma uradile SAD i njeni saveznici".
Rusi su, recimo, 8. decembra izvršili 82 naleta, koji su za cilj imali 204 "teroristička objekta" po Siriji. U istom danu zapadna koalicija izvela je 11 vazdušnih napada protiv ISIL-a u Siriji i na meti imala 10 "taktičkih ciljeva". Američka vojska ističe da Rusi neprestano preuveličavaju svoje aktivnosti i uspehe, dok Rusi uzvraćaju da Amerikanci lažu. "Ta saopštenja nemaju nikakve dokaze ili činjenice i citiraju nepoznate izvore", tvrdi Ministarstvo odbrane u Moskvi, nudeći preciznu evidenciju ruskih akcija.
Amerikanci ne odustaju. Kažu da je nemoguće da su Rusi u samo jednoj operaciji uništili 500 naftnih tankera ISIL-a, samo koji dan pošto je rečeno da su američki avioni uništili 116 cisterni. Pošto je pregledao ruski video, pukovnik Steve Warren, predstavnik za medije koalicije u Baghdadu, nije krio sarkazam: "To je moguće samo pod uslovom da Rusi prebrojavaju izbušene gume i otpao malter. Jednostavno je nemoguće da su bili sposobni da unište 500 kamiona, posebno ne njihovom nepreciznom municijom."
Odgovor se nije dugo čekao. Rusi su saopštili da su njihovi avioni "uništili više od 1.000 kamiona cisterni koji su sirovu naftu transportovali do postrojenja pod kontrolom ISIL-a".
Kao i obično - stradaju civili
Sukob na relaciji Moskva - Washington ne popušta i oko prirode ciljeva. Amerikanci od početka ruskog angažmana, 30. septembra, ponavljaju da u najvećem broju slučajeva meta nisu borci kalifata, već Assadovi rivali, koji imaju podršku Zapada. Brett McGurk, novi američki predstavnik u koaliciji protiv ISIL-a, precizirao je pre neki dan da je tek 30 odsto ruskih napada imalo za cilj pripadnike ISIL-a.
Propagandi rat tiče se i civilnih žrtvi. Imajući u vidu da su sve zaraćene strane u Siriji koncentrisane u ili u blizini naselja, da mnogi ne nose uniforme, kako bi se pomešali sa lokalnim svetom, jasno je da civili stradaju. Da nije toga, ne bi bilans poginulih prevalio 250.000. Ali, civili, obavezno uključujući i deca, da bi se pojačao argument, stradaju samo od "onih drugih", koji se onda optužuju za bezobziran pristup konfliktu.
Kako je moguće da u takvom ambijentu Amerikanci i Rusi zajednički sarađuju u operacijama protiv ISIL-a? Gotovo nikako, osim povremeno, retorički. Čini se da je Assad nepremostiva prepreka. Sirijski predsednik je "najveći pojedinačni magnet teroristima u regionu", kako je januara 2014. godine izjavio američki državni sekretar John Kerry. "Ako sledimo tu logiku, ispada da Assad nije jedini magnet za ISIL. Liban, Turska, Francuska i Egipat su postali magneti za ISIL", odgovara Lavrov.
Činjenica je da je ISIL nastao u Iraku i da u startu svoje ciljeve ostvaruje ne obazirući se na rat u Siriji, još manje na Assada. Kalifat je proglašen posle zauzimanja drugog po veličini iračkog grada Mosula. Nerazumno je zaključiti da će odlaskom Assada svi problemi biti otklonjeni, još je nerazumnije tvrditi da će time biti otklonjene patnje sirijskog naroda. Irak bez Saddama Husseina je potvrda da ova teorija ne funkcioniše. Štaviše, američka invazija 2003. godine otvorila je Pandorinu kutiju, stvorila nefunkcionalnu državu na ivici raspada, rasplamsala sukob sunita i šiita i otvorila vrata nastanku ISIL-a.
Loša procjena stanja
Lekcija nije naučena. S neskrivenom namerom da Arapsko proleće iskoristi za promenu režima i u Siriji, Zapad je od početka pobune s proleća 2011. godine često tvrdio da su Assadu dani odbrojani. Prvi oficiri-dezerteri koji su napuštali regularnu sirijsku armiju i pridruživali se pobunjenicima dočekivani su ne samo kao heroji, već i kao pouzdan signal Assadovog kraja. Od tada je prošlo blizu pet godina, a predviđanja se nisu ostvarila. Zašto? Zato što značajan broj Sirijaca, uključujući i one koji nisu skloni Assadu, ne želi da im se zemlja raspadne, da pobede ISIL-ovci, da njihov lider, takav kakav je, doživi sudbinu Muammara Gaddafija.
Postaje jasno da su ISIL-ovci bili ohrabreni da dođu u Siriju kako bi pomogli "promeni režima". Ali, nad njima je izgubljena kontrola, kao što se to ranije dogodilo sa mujadžedinima u Avganistanu. Shvatili su da se otvorila šansa da materijalizuju ideju ISIL-a, koja je sredinom prošle decenije nastala među zatvorenicima koje su Amerikanci pustili iz iračkih zatvora. Duh je izašao iz boce.
Obaranje ruskog "suhoja" dodatno komplikuje rat protiv terorizma. Zajednički apel predsednika Hollandea i nemačke kancelarke Angele Merkel da se spreči dalje zaoštravanje situacije jedan je od ređih pozitivnih signala. Šta sad? Oboriti Assada i otvoriti put ISIL-ovcima da uđu u Damask? Ne, kažu na Zapadu, ali mora da bude pronađeno rešenje da Assad ode, a da ISIL-ovci ne uzmu vlast. Odgovarajući Zapadu, Rusi insistiraju da se prvo pobede ISIL-ovci, a potom vidi šta će biti sa sirijskim predsednikom.
Ima tu samo jedan veliki problem. Terorističke grupe se međusobno ne raspravljaju na način kako to čine Istok i Zapad. Ako im se otvori šansa, ISIL i Front al-Nusra, filijala Al-Kaide, brzo će se dogovoriti, uprkos rivalitetu za prevlast pokreta.
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
