Kako Brisel, tako i Vašington priželjkuje da se normalizacija odnosa Srbije i Kosova dovrši do kraja ove godine, a koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić objašnjava za Kosovo onlajn da se to odnosi na primjenu evropskog, prelaznog plana, a ne na konačni pravno obavezujući sporazum između Kosova i Srbije. S druge strane politički analitičar Shkelzen Maliqi kaže da je najveći problem, ZSO.
Evropski posrednik u dijalogu Miroslav Lajčak rekao je u utorak da je želja da se proces koji se tiče normalizacija odnosa Kosova i Srbije završi tokom aktulenog mandata evropske i američke administracije, jer sljedeće godine dolaze izbori u EU i SAD. I specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabriel Escobar prije nekoliko dana je poručio da bi voleo da sporazum o normalizaciji bude postignut u ovoj kalendarskoj godini, kao i da misli da je to moguće.
"Sporazum koji je nedavno prihvaćen u Briselu i čiji modaliteti implementacije su dogovoreni u Ohridu ne odnose se na konačni već na prelazni plan o normalizaciji koji će biti na snazi dok se ne postigne konačni i sveobuhvatni plan. Realizacija ovog sporazuma zavisiće od političke volje i jedne i druge strane. Ključno pitanje je organizovanje izbora na sjeveru Kosova i formiranje ZSO, ukoliko toga ne bude, vjerovatno neće biti ni implementacije ostalih odredbi. Izazov u implementaciji svakako predstavljaju izbori za Evropski parlament i predsednički izbori u Americi, kada će se smanjiti fokus sa dijaloga između Kosova i Srbije. U tom kontekstu treba tumačiti izjavu Lajčaka", kaže Mijačić za Kosovoonline.
Iako je premijer Kosova Albin Kurti često izjavljivao da je "veoma optimističan" da će konačni sporazum sa Srbijom biti postignut ove godine, a što po njemu podrazumeva i međusobno priznanje, Mijačić kaže da se Kurti nadao priznanju i sada, ali da od toga nema ništa i da uskoro neće biti novih pregovora već samo praćenja implementacije potpisanog.
"Konačni sporazum nije u fokusu. Konačni pravno obavezujući sporazum će obuhvatiti sva otvorenja pitanja između Srbije i Kosova, uključujući i eventualno priznanje od Srbije. Imajući u vidu stav Srbije po pitanju statusa Kosova, izrada takvog dokumenta nije na dnevnom redu. Kako stvari stoje, konačni sveobuhvatni sporazum biće postignut neprosredno prije ulaska Srbije u EU, što se svakako neće desiti uskoro. Srbija je jasno stavila do znanja da neće priznati Kosovo pa niko više neće time da se bavi u ovom trenutku", kaže Mijačić.
Ako se pogleda evropski prijedlog i njegov aneks, u "voznom redu" EU za ovu godinu su - usvajanje Deklaracije o nestalima, pitanje samoupravljanja srpske zajednice, status SPC, otvaranje puta Kosovu za članstva u međunarodne organizacije, međusobno priznavanje dokumenata...
Mijačić kaže da se sada neće ulaziti u pregovore o ostalim pitanjima, naročito ne dok se ne realizuju ona koja su dio evropskog prijedloga, jer će tu biti puno posla. Ideja je, kaže, da se koliko, toliko normalizuju odnosi da bi region mogao da krene dalje.
Politički analitičar Shkelzen Maliqi kaže za Kosovo onlajn da je implementacija dogovora iz Brisela nekako oročena, iako ne fiksno, ali da sada postoje instrumenti kontrole, odnosno odbori koji treba da se osnuju kako bi pratili implementaciju.
“Postoji rok da se određene stvari i samouprava za ZSO definišu u određenom periodu, da se održi donatorska konferencija... Ima tu stvari koje su samo načelno postavljene a to znači period permanentnih razgovora i doziranja rokova. Ali i oni sporazumi koji su postignuti prije deset godina, treba da počnu da se realizuju kako je to bilo zamišljeno”, kaže Maliqi.
Najveći problem, kako ocjenjuje, je ZSO.
“Tu treba da se vidi koji model je najbolji. Znamo da je Lajčak prije Ohrida doneo Kurtiju pregled raznih autonomija i samouprava koje bi poslužile kao inspiracija za ZSO. Mislim, da postoji više od 30 sporazuma koji treba da se realizuju, ali da li je prioritet samo formiranje ZSO? Dakle, strane obostrano treba da pokažu, koliko sam ja shvatio, dobru volju i da krenu u ovaj proces, a kako će se on realizovati, to nisam siguran”, dodaje Maliqi.
Ipak, kaže da je ovo sada pozitivan proces i da se krenulo iz mjesta jer deset godina nije funkcionisao, pošto je sve bilo prepušteno samo akterima dok evropska zajednica nije ništa preduzimala i nije imala načina da ih pritisne.
“Mislim da je potrebno da se počne sa konkretnim stvarima, da se ne vraćamo na krizne situacije, oko tablica, dokumenata... Ovo je pozitivan korak, a na nekin način na zemlju su se spustili i Kurti i Beograd”, smatra Maliqi.
Izvor: Kosovo Online
"Sporazum koji je nedavno prihvaćen u Briselu i čiji modaliteti implementacije su dogovoreni u Ohridu ne odnose se na konačni već na prelazni plan o normalizaciji koji će biti na snazi dok se ne postigne konačni i sveobuhvatni plan. Realizacija ovog sporazuma zavisiće od političke volje i jedne i druge strane. Ključno pitanje je organizovanje izbora na sjeveru Kosova i formiranje ZSO, ukoliko toga ne bude, vjerovatno neće biti ni implementacije ostalih odredbi. Izazov u implementaciji svakako predstavljaju izbori za Evropski parlament i predsednički izbori u Americi, kada će se smanjiti fokus sa dijaloga između Kosova i Srbije. U tom kontekstu treba tumačiti izjavu Lajčaka", kaže Mijačić za Kosovoonline.
Iako je premijer Kosova Albin Kurti često izjavljivao da je "veoma optimističan" da će konačni sporazum sa Srbijom biti postignut ove godine, a što po njemu podrazumeva i međusobno priznanje, Mijačić kaže da se Kurti nadao priznanju i sada, ali da od toga nema ništa i da uskoro neće biti novih pregovora već samo praćenja implementacije potpisanog.
"Konačni sporazum nije u fokusu. Konačni pravno obavezujući sporazum će obuhvatiti sva otvorenja pitanja između Srbije i Kosova, uključujući i eventualno priznanje od Srbije. Imajući u vidu stav Srbije po pitanju statusa Kosova, izrada takvog dokumenta nije na dnevnom redu. Kako stvari stoje, konačni sveobuhvatni sporazum biće postignut neprosredno prije ulaska Srbije u EU, što se svakako neće desiti uskoro. Srbija je jasno stavila do znanja da neće priznati Kosovo pa niko više neće time da se bavi u ovom trenutku", kaže Mijačić.
Ako se pogleda evropski prijedlog i njegov aneks, u "voznom redu" EU za ovu godinu su - usvajanje Deklaracije o nestalima, pitanje samoupravljanja srpske zajednice, status SPC, otvaranje puta Kosovu za članstva u međunarodne organizacije, međusobno priznavanje dokumenata...
Mijačić kaže da se sada neće ulaziti u pregovore o ostalim pitanjima, naročito ne dok se ne realizuju ona koja su dio evropskog prijedloga, jer će tu biti puno posla. Ideja je, kaže, da se koliko, toliko normalizuju odnosi da bi region mogao da krene dalje.
Politički analitičar Shkelzen Maliqi kaže za Kosovo onlajn da je implementacija dogovora iz Brisela nekako oročena, iako ne fiksno, ali da sada postoje instrumenti kontrole, odnosno odbori koji treba da se osnuju kako bi pratili implementaciju.
“Postoji rok da se određene stvari i samouprava za ZSO definišu u određenom periodu, da se održi donatorska konferencija... Ima tu stvari koje su samo načelno postavljene a to znači period permanentnih razgovora i doziranja rokova. Ali i oni sporazumi koji su postignuti prije deset godina, treba da počnu da se realizuju kako je to bilo zamišljeno”, kaže Maliqi.
Najveći problem, kako ocjenjuje, je ZSO.
“Tu treba da se vidi koji model je najbolji. Znamo da je Lajčak prije Ohrida doneo Kurtiju pregled raznih autonomija i samouprava koje bi poslužile kao inspiracija za ZSO. Mislim, da postoji više od 30 sporazuma koji treba da se realizuju, ali da li je prioritet samo formiranje ZSO? Dakle, strane obostrano treba da pokažu, koliko sam ja shvatio, dobru volju i da krenu u ovaj proces, a kako će se on realizovati, to nisam siguran”, dodaje Maliqi.
Ipak, kaže da je ovo sada pozitivan proces i da se krenulo iz mjesta jer deset godina nije funkcionisao, pošto je sve bilo prepušteno samo akterima dok evropska zajednica nije ništa preduzimala i nije imala načina da ih pritisne.
“Mislim da je potrebno da se počne sa konkretnim stvarima, da se ne vraćamo na krizne situacije, oko tablica, dokumenata... Ovo je pozitivan korak, a na nekin način na zemlju su se spustili i Kurti i Beograd”, smatra Maliqi.
Izvor: Kosovo Online
