Prije ruske agresije na Ukrajinu srbijansko laviranje između Zapada i Rusije se tolerisalo; danas se od Vučića traži da izabere stranu: uvede sankcije Rusiji ili odustane od evropskog puta Srbije.
Agresija Rusije na Ukrajinu pokrenula je lavinu događaja koji su se reflektovali na cijeli svijet. Jedno od mjesta na kojima se odjeci rata u Ukrajini osjete dosta snažno je regija zapadnog Balkana, a posebno su intenzivne u zemljama koje su tradicionalno bliske Rusiji.
Kada su zemlje Evropske unije zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama počele uvoditi sankcije Rusiji istovjetan zahtjev našao se i pred Srbijom, državom koja je proteklo desetljeće uspješno lavirala između interesa Evropske unije i svog tradicionalnog prijateljstva sa Rusijom.
I dok se prije ruske agresije na Ukrajinu, zbog niza ekonomskih i geopolitičkih razloga, na takvo ponašanje Srbije gledalo sa popustljivošću od konca februara, kada je počeo rat u Ukrajini, sve su snažniji pozivi Srbiji da se opredijeli i zauzme stranu.
Sam je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata isticao kako se pred Srbiju postavlja teška dilema, jer više od tradicionalnog savezništva između dvije zemlje dovode se u pitanje i neke mnogo važnije stvari, ponajprije ekonomski odnosi i pitanje nezavisnosti Kosova.
Srbija se nalazi u veoma teškoj situaciji, kaže direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada, Aleksandar Popov pojašnjavajući kako osim očiglednog ekonomskog postoji i problem srbijanskog odnosa prema Kosovu.
Da se Srbija nalazi u izuzetno teškoj situaciji misli i naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu Milovan Pisarri koji kaže da se približava vrijeme kada će zemlja biti primorana da donese drastične odluke.
"Od trenutka invazije Rusije na Ukrajinu prvo je Srbija kupovala vreme, a poslije je predsednik republike izjavio da sa jedne strane osuđuje invaziju Rusije i da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, ali sa druge strane neće uvesti sankcije Rusiji. To je uradio zbog dva razloga. Prvo zbog prijateljskih, ali više bih rekao interesnih odnosa Srbije sa Rusijom, a drugi razlog je da naravno Srbija treba i hoće da vodi svoju politiku koja prvenstveno uključuje pitanje Kosova“.
Osnovno pitanje koje se sada otvara pred Srbijom jeste to koliko će dugo moći balansirati između dvije strane. Izbor koji donese, kakav god bio, može biti traumatičan posebno za ekonomiju zemlje.
"Pitanje je koliko će moći da drži tu neutralnost zbog razloga da Evropska unija vrši pritisak na Srbiju, ne otvoren i direktan, ali preko svojih ambasadora vrše pritisak i traže da se Srbija prilagodi spoljnoj politici EU što znači da uvede sankcije Rusiji. S druge strane, Srbija ne zna još uvek šta da radi jer problemi su veliki – šta bi se desilo da Srbija tek tako uvede sankcije Rusiji. Srpska privreda bi doživela ogromnu traumu i bila bi u velikom gubitku. Samo da podsetim da između Srbije i Rusije postoje velike veze kada je u pitanju izvoz iz Srbije u Rusiju, ali i kada je uvoz nafte i gasa iz Rusije. Naftna industrija Srbije je u vlasništvu ruske kompanije tako da to jeste i najbitnija stvar“, kaže Pisarri.
Ono što će biti dodatna otežavajuća okolnost u procesu Vučićevog donošenja konačne odluke jeste dugogodišnja, planska i namjerna „rusifikacija“ srbijanskog društva, pojašnjava Popov.
"Za sada Vučiću je najgore to što je deset godina stvarano ovde, u toku njihove vlasti, jer je kroz medije stvarano rusko raspoloženje. Proruski sentiment ovde postoji i govori se da su nam Rusi bratski narod. Koju god odluku donese, biće teško. Ako uvede sankcije Rusiji može da naiđe na žestok otpor kod jednog dobrog dela građana. On sam kaže da je 80 posto građana proruski orijentisano. Oni su sami krivi jer su takvo raspoloženje stvarali, pa ispada da je nama Rusija najveći politički i ekonomski partner, a ne Evropska unija. Naša vlast je došla u zamku i kako će se to dalje rasplesti i koliko će zapad dozvoljavati da ovo laviranje traje – ostaje da se vidi“, kaže Popov.
Onome ko prati pisanje medija u Srbiji i analizira ono što govori Aleksandar Vučić može biti jasno kakav će stav, u konačnici, donijeti predsjednik Srbije, pojašnjava Pisarri.
"Iz onoga što se vidi u medijima, novinama i govorima predsednika Republike, jasno je da će pre ili kasnije uvesti sankcije. To je tipičan njegov govor, njegov način govora. On je baš ovih dana izjavio više puta da trenutno Srbija nije htela da uvede sankcije Rusiji i zbog toga je u mnogo goroj poziciji nego da je uvela sankcije. Najavljuje da će se to desiti. Smatram da će doći trenutak kada će uvesti sankcije, doći će drastična promena, ali pre toga Srbija mora da obezbedi svoju privredu i koliko može da obezbedi neku bolju poziciju po pitanju Kosova“, kaže Pisarri.
Kada su zemlje Evropske unije zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama počele uvoditi sankcije Rusiji istovjetan zahtjev našao se i pred Srbijom, državom koja je proteklo desetljeće uspješno lavirala između interesa Evropske unije i svog tradicionalnog prijateljstva sa Rusijom.
I dok se prije ruske agresije na Ukrajinu, zbog niza ekonomskih i geopolitičkih razloga, na takvo ponašanje Srbije gledalo sa popustljivošću od konca februara, kada je počeo rat u Ukrajini, sve su snažniji pozivi Srbiji da se opredijeli i zauzme stranu.
Sam je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata isticao kako se pred Srbiju postavlja teška dilema, jer više od tradicionalnog savezništva između dvije zemlje dovode se u pitanje i neke mnogo važnije stvari, ponajprije ekonomski odnosi i pitanje nezavisnosti Kosova.
Srbija se nalazi u veoma teškoj situaciji, kaže direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada, Aleksandar Popov pojašnjavajući kako osim očiglednog ekonomskog postoji i problem srbijanskog odnosa prema Kosovu.
Pitanje Kosova
"Ovde je još jedan pritisak, a to je da se što prije reši pitanje Kosova. I to nije slučajno, jer se Putin pozvao na presudu međunarodnog suda kada je govorio o Donjecku i Lugansku tzv. republikama. Pozvao se na Kosovo kao presedan i izbio Srbiji adute iz ruku da ne prizna Kosovo. Sada je pritisak zapada i na tu stranu da se što pre okončaju pregovori i da Srbija prizna Kosovo. Time bi se Putinu izbio taj argument iz ruku, jer to bi bilo dogovorno razgraničenje, odvajanje jedne pokrajine, jednog dela Srbije dogovorno sa matičnom zemljom. Koliko će ovo laviranje moći da traje, to ne znam. Pritisak je veliki na Beograd – od ekonomskog i političkog“, kaže Popov.Da se Srbija nalazi u izuzetno teškoj situaciji misli i naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu Milovan Pisarri koji kaže da se približava vrijeme kada će zemlja biti primorana da donese drastične odluke.
"Od trenutka invazije Rusije na Ukrajinu prvo je Srbija kupovala vreme, a poslije je predsednik republike izjavio da sa jedne strane osuđuje invaziju Rusije i da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, ali sa druge strane neće uvesti sankcije Rusiji. To je uradio zbog dva razloga. Prvo zbog prijateljskih, ali više bih rekao interesnih odnosa Srbije sa Rusijom, a drugi razlog je da naravno Srbija treba i hoće da vodi svoju politiku koja prvenstveno uključuje pitanje Kosova“.
Osnovno pitanje koje se sada otvara pred Srbijom jeste to koliko će dugo moći balansirati između dvije strane. Izbor koji donese, kakav god bio, može biti traumatičan posebno za ekonomiju zemlje.
"Pitanje je koliko će moći da drži tu neutralnost zbog razloga da Evropska unija vrši pritisak na Srbiju, ne otvoren i direktan, ali preko svojih ambasadora vrše pritisak i traže da se Srbija prilagodi spoljnoj politici EU što znači da uvede sankcije Rusiji. S druge strane, Srbija ne zna još uvek šta da radi jer problemi su veliki – šta bi se desilo da Srbija tek tako uvede sankcije Rusiji. Srpska privreda bi doživela ogromnu traumu i bila bi u velikom gubitku. Samo da podsetim da između Srbije i Rusije postoje velike veze kada je u pitanju izvoz iz Srbije u Rusiju, ali i kada je uvoz nafte i gasa iz Rusije. Naftna industrija Srbije je u vlasništvu ruske kompanije tako da to jeste i najbitnija stvar“, kaže Pisarri.
Stvarano rusko raspoloženje
I Pisarri je stanovišta da će pitanje Kosova biti veoma važno u formiranju stava, pa je i „interes Srbije da traži od Evrope da u slučaju da Srbija uvede sankcije pomogne na neki način po pitanju Kosova“. „Stav Srbije je sledeći: zašto se Evropska unija bori za integritet Ukrajine, a nije se borila i neće da se bori za teritorijalni integritet Srbije; dakle, zašto je priznala Kosovo i zašto se ne povuče ta odluka“, objašnjava.Ono što će biti dodatna otežavajuća okolnost u procesu Vučićevog donošenja konačne odluke jeste dugogodišnja, planska i namjerna „rusifikacija“ srbijanskog društva, pojašnjava Popov.
"Za sada Vučiću je najgore to što je deset godina stvarano ovde, u toku njihove vlasti, jer je kroz medije stvarano rusko raspoloženje. Proruski sentiment ovde postoji i govori se da su nam Rusi bratski narod. Koju god odluku donese, biće teško. Ako uvede sankcije Rusiji može da naiđe na žestok otpor kod jednog dobrog dela građana. On sam kaže da je 80 posto građana proruski orijentisano. Oni su sami krivi jer su takvo raspoloženje stvarali, pa ispada da je nama Rusija najveći politički i ekonomski partner, a ne Evropska unija. Naša vlast je došla u zamku i kako će se to dalje rasplesti i koliko će zapad dozvoljavati da ovo laviranje traje – ostaje da se vidi“, kaže Popov.
Onome ko prati pisanje medija u Srbiji i analizira ono što govori Aleksandar Vučić može biti jasno kakav će stav, u konačnici, donijeti predsjednik Srbije, pojašnjava Pisarri.
"Iz onoga što se vidi u medijima, novinama i govorima predsednika Republike, jasno je da će pre ili kasnije uvesti sankcije. To je tipičan njegov govor, njegov način govora. On je baš ovih dana izjavio više puta da trenutno Srbija nije htela da uvede sankcije Rusiji i zbog toga je u mnogo goroj poziciji nego da je uvela sankcije. Najavljuje da će se to desiti. Smatram da će doći trenutak kada će uvesti sankcije, doći će drastična promena, ali pre toga Srbija mora da obezbedi svoju privredu i koliko može da obezbedi neku bolju poziciju po pitanju Kosova“, kaže Pisarri.
