Podaci izvještaja Globalne kancelarije Ujedinjenih nacija za kriminal i droge za 2021. godinu govore da je Albanija glavna zemlja porekla kanabisa u Evropi, ispred Španije i Holandije, prenosi Reporteri.
Albanija se pominje kao šesta država špo proizvodnji hašiša, za period od 2015. do 2019. godine, posle Maroka, Avganistana, Pakistana, Libana i Islamske Republike Iran.
Albanske mreže se pominju i kao vrlo važne u trgovini kokainom, a pored albanskih grupa koje su uključene u distribuciju kokaina širom Evrope i unutar nekoliko evropskih zemalja, što im omogućava da primene poslovni model "odozdo prema gore", u igru su ušle i srpsko-hrvatske grupe. Državljani Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije takođe su postali ključni igrači u nabavci velikih količina kokaina i organizovanju prevoza i prodaje evropskim kupcima.
Ova diverzifikacija dovela je do povećane konkurencije i sve češćih slučajeva saradnje između različitih grupa uključenih u trgovinu kokainom, što je rezultiralo efikasnijim lancem snabdevanja. Zajedno sa visokim nivoom uzgajanja biljaka koke i proizvodnje kokaina u Južnoj Americi, verovatno je da su ova dešavanja takođe doprinela povećanoj dostupnosti kokaina u Evropi, napominje se u izveštaju.
Izveštaj govori da su albanske mreže važne u trgovini kokainom, a primenjuju efikasan poslovni model „od kraja do kraja“, koji isključuje treće strane i upravlja samim procesom od početka do kraja.
"Neke mreže koje se razvijaju, posebno albanske uključene su u distribuciju kokaina širom Evrope i unutar nekih evropskih zemalja, što im omogućava da primene poslovni model odozdo prema gore. Diverzifikacija aktera u lancu snabdevanja kokainom između Latinske Amerike i Evrope olakšala je povećanje dostupnosti kokaina u Evropi", napominje se u izveštaju.
Grafikon koji je objavljen u izveštaju pokazuje da Albanci zauzimaju značajan udeo državljana koji su uhapšeni u vezi sa pojedinačnim zaplenama kokaina. Procene su da u 25 odsto hapšenja u vezi trgovine tom drogom, ona potiče iz Albanije.
Prema izveštaju, poslednjih godina došlo je do diverzifikacije kriminalnih aktera uključenih u upravljanje lancem snabdevanja kokainom između Južne Amerike i Evrope. U prošlosti je ovom ilegalnom trgovinom dominirao mali broj dobro uspostavljenih aktera i kanala, uglavnom italijanskih organizovanih kriminalnih grupa i saveza između kolumbijskih i španskih grupa.
Kriminalna tela kao što je Ndrangeta sa sedištem u italijanskoj regiji Kalabrija, stekla su konkurentsku prednost u odnosu na druge evropske organizacije za trgovinu ljudima. Oni su prednost stekli kroz svoje prisustvo u Latinskoj Americi i direktnim kontaktima sa dobavljačima u blizini zemalja u kojima se proizvodi kokain.
Niz godina je Holandija bila glavni akter na sceni nekoliko kriminalnih organizacija, uključujući i samu Holandiju, da bi pribavila pošiljke kokaina iz Južne Amerike i distribuirala drogu širom Evrope. Poslednjih godina, međutim, brojne druge evropske grupe pojavile su se kao ključni igrači u upravljanju isporukama značajnih količina kokaina u Evropu, takođe uspostavljajući svoje prisustvo i kontakte u Latinskoj Americi.
Do neke mere, ovo su možda ublažili sukobi u Kolumbiji nakon demobilizacije FARC-EP. Proliferacija manjih kriminalnih i nedržavnih oružanih grupa, nedostatak monolitnih organizacija koje kontrolišu različite faze proizvodnje kokaina i lanca trgovine ljudima, i povećana fragmentacija ovih aktivnosti možda su dovele do stvaranja novih saveza i lanaca snabdevanja.
Albanske mreže se pominju i kao vrlo važne u trgovini kokainom, a pored albanskih grupa koje su uključene u distribuciju kokaina širom Evrope i unutar nekoliko evropskih zemalja, što im omogućava da primene poslovni model "odozdo prema gore", u igru su ušle i srpsko-hrvatske grupe. Državljani Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije takođe su postali ključni igrači u nabavci velikih količina kokaina i organizovanju prevoza i prodaje evropskim kupcima.
Ova diverzifikacija dovela je do povećane konkurencije i sve češćih slučajeva saradnje između različitih grupa uključenih u trgovinu kokainom, što je rezultiralo efikasnijim lancem snabdevanja. Zajedno sa visokim nivoom uzgajanja biljaka koke i proizvodnje kokaina u Južnoj Americi, verovatno je da su ova dešavanja takođe doprinela povećanoj dostupnosti kokaina u Evropi, napominje se u izveštaju.
Izveštaj govori da su albanske mreže važne u trgovini kokainom, a primenjuju efikasan poslovni model „od kraja do kraja“, koji isključuje treće strane i upravlja samim procesom od početka do kraja.
"Neke mreže koje se razvijaju, posebno albanske uključene su u distribuciju kokaina širom Evrope i unutar nekih evropskih zemalja, što im omogućava da primene poslovni model odozdo prema gore. Diverzifikacija aktera u lancu snabdevanja kokainom između Latinske Amerike i Evrope olakšala je povećanje dostupnosti kokaina u Evropi", napominje se u izveštaju.
Grafikon koji je objavljen u izveštaju pokazuje da Albanci zauzimaju značajan udeo državljana koji su uhapšeni u vezi sa pojedinačnim zaplenama kokaina. Procene su da u 25 odsto hapšenja u vezi trgovine tom drogom, ona potiče iz Albanije.
Prema izveštaju, poslednjih godina došlo je do diverzifikacije kriminalnih aktera uključenih u upravljanje lancem snabdevanja kokainom između Južne Amerike i Evrope. U prošlosti je ovom ilegalnom trgovinom dominirao mali broj dobro uspostavljenih aktera i kanala, uglavnom italijanskih organizovanih kriminalnih grupa i saveza između kolumbijskih i španskih grupa.
Kriminalna tela kao što je Ndrangeta sa sedištem u italijanskoj regiji Kalabrija, stekla su konkurentsku prednost u odnosu na druge evropske organizacije za trgovinu ljudima. Oni su prednost stekli kroz svoje prisustvo u Latinskoj Americi i direktnim kontaktima sa dobavljačima u blizini zemalja u kojima se proizvodi kokain.
Niz godina je Holandija bila glavni akter na sceni nekoliko kriminalnih organizacija, uključujući i samu Holandiju, da bi pribavila pošiljke kokaina iz Južne Amerike i distribuirala drogu širom Evrope. Poslednjih godina, međutim, brojne druge evropske grupe pojavile su se kao ključni igrači u upravljanju isporukama značajnih količina kokaina u Evropu, takođe uspostavljajući svoje prisustvo i kontakte u Latinskoj Americi.
Do neke mere, ovo su možda ublažili sukobi u Kolumbiji nakon demobilizacije FARC-EP. Proliferacija manjih kriminalnih i nedržavnih oružanih grupa, nedostatak monolitnih organizacija koje kontrolišu različite faze proizvodnje kokaina i lanca trgovine ljudima, i povećana fragmentacija ovih aktivnosti možda su dovele do stvaranja novih saveza i lanaca snabdevanja.
