U nedostatku pristupa fondu dobijenom od Srbije, Kosovo će biti prinuđeno da plaća dodatnih 60 miliona eura godišnje za penzionere koji su napustili posao devedesetih godina.
Država je izgubila mogućnost da vrati sredstva, jer nije poslala nikakvo mišljenje Komitetu ministara u Savjetu Evrope, koji je nadležan za nadzor nad sprovođenjem odluke Evropskog suda za ljudska prava, koji je preko slučaja Grudić, obavezao Srbiju da isplaćuje penzije koje su prestale da se isplaćuju 1999. godine.
Samo 2,000 od preko 60 hiljada radnika sa Kosova koji su uplaćivali doprinose u penzioni fond, koji kontroliše Srbija, uspelo je da ostvari pravo na penziju zagarantovano odlukom Evropskog suda u Strazburu.
Država je izgubila mogućnost da vrati fond, jer nije poslala mišljenje Komitetu ministara Savjeta Evrope, koji je nadležan za nadzor nad sprovođenjem odluke Evropskog suda za ljudska prava, koji je preko slučaja Grudić, obavezao da isplaćuje penzije prestale 1999. godine.
U nedostatku pristupa fondovima, Kosovo će, pored ostalih penzija, plaćati i oko 60 miliona eura godišnje za radnike prinudno otpuštene sa posla tokom devedesetih godina.
Jedino mišljenje koje je poslato ovom odboru je mišljenje ombudsmana, koje prema riječima bivšeg ombudsmana Hilmija Jasharija, iako je veoma dobro razjasnilo problem, nije uzeto u obzir.
„U nedostatku reakcije kosovskih institucija, Zajednica ministara Savjeta Evrope je 2017. godine to najavila kao zatvoren slučaj i kao završenu stvar. Sve vrijeme iz Srbije su postojali stavovi da o ovom pitanju treba razgovarati u okviru razgovora u Briselu, a dešavalo se da se i tada raspravljalo kao o mogućnosti koja potvrđuje isti stav, iako je bio predlog sa srpske strane“, rekao je Jashari.
Kosovska strana je takođe tražila da se ovo pitanje uključi u okvir dijaloga.
Muhamet Mustafa, koji je bio dio pregovaračkog tima, rekao je da je u dijalogu podneto više zahtjeva u vezi sa penzijama koje se računaju oko 950 miliona eura.
Imali smo razumijevanje od Evropske komisije da bude prioritetno i rješeno jer se smatralo da je lakše riješiti pored drugih, kao što je ratna odšteta, i to je bila orijentacija prema ovom pitanju. Bili smo blizu razumijevanja i ovo pitanje je zaustavljeno u decembru 2020. godine, nakon što je srpska delegacija napravila opstrukcija i došla je sljedeća Vlada sa dnevnim redom tema i ovo pitanje nije uzeto u obzir“, rekao je Mustafa.
Ali za Jasharija je rasprava o ovom pitanju u okviru dijaloga bila greška.
„Komitet ministara je to tada najavio kao zatvoreno pitanje i sada, čak i ako se pokuša mogućnost dijaloga, srpska strana neće pristati da bude uključena u proces, jer to nije u njihovom interesu i imaju najmanje tendencija da se to uključi u dijalog, pošto ga je Komitet Savjeta ministara proglasio zatvorenim“, rekao je Jashari.
Odlukom od 17. aprila 2012. godine sud u Strazburu dao je pravo na povraćaj penzija obustavljenih 1999. godine dvojici penzionera iz Mitrovice sa prezimenom Grudić, koji su se u Novi Pazar doselili radi žalbe u Strazburu i razmatrali žalbe stanovnika zemlje koje nisu članice Savjeta Evrope.
Ovom presudom, prema mišljenju ombudsmana, priznato je pravo svim potencijalnim tužiocima da dobiju sredstva iz fonda PIO.
Izvor: Koha/Kossev
Samo 2,000 od preko 60 hiljada radnika sa Kosova koji su uplaćivali doprinose u penzioni fond, koji kontroliše Srbija, uspelo je da ostvari pravo na penziju zagarantovano odlukom Evropskog suda u Strazburu.
Država je izgubila mogućnost da vrati fond, jer nije poslala mišljenje Komitetu ministara Savjeta Evrope, koji je nadležan za nadzor nad sprovođenjem odluke Evropskog suda za ljudska prava, koji je preko slučaja Grudić, obavezao da isplaćuje penzije prestale 1999. godine.
U nedostatku pristupa fondovima, Kosovo će, pored ostalih penzija, plaćati i oko 60 miliona eura godišnje za radnike prinudno otpuštene sa posla tokom devedesetih godina.
Jedino mišljenje koje je poslato ovom odboru je mišljenje ombudsmana, koje prema riječima bivšeg ombudsmana Hilmija Jasharija, iako je veoma dobro razjasnilo problem, nije uzeto u obzir.
„U nedostatku reakcije kosovskih institucija, Zajednica ministara Savjeta Evrope je 2017. godine to najavila kao zatvoren slučaj i kao završenu stvar. Sve vrijeme iz Srbije su postojali stavovi da o ovom pitanju treba razgovarati u okviru razgovora u Briselu, a dešavalo se da se i tada raspravljalo kao o mogućnosti koja potvrđuje isti stav, iako je bio predlog sa srpske strane“, rekao je Jashari.
Kosovska strana je takođe tražila da se ovo pitanje uključi u okvir dijaloga.
Muhamet Mustafa, koji je bio dio pregovaračkog tima, rekao je da je u dijalogu podneto više zahtjeva u vezi sa penzijama koje se računaju oko 950 miliona eura.
Imali smo razumijevanje od Evropske komisije da bude prioritetno i rješeno jer se smatralo da je lakše riješiti pored drugih, kao što je ratna odšteta, i to je bila orijentacija prema ovom pitanju. Bili smo blizu razumijevanja i ovo pitanje je zaustavljeno u decembru 2020. godine, nakon što je srpska delegacija napravila opstrukcija i došla je sljedeća Vlada sa dnevnim redom tema i ovo pitanje nije uzeto u obzir“, rekao je Mustafa.
Ali za Jasharija je rasprava o ovom pitanju u okviru dijaloga bila greška.
„Komitet ministara je to tada najavio kao zatvoreno pitanje i sada, čak i ako se pokuša mogućnost dijaloga, srpska strana neće pristati da bude uključena u proces, jer to nije u njihovom interesu i imaju najmanje tendencija da se to uključi u dijalog, pošto ga je Komitet Savjeta ministara proglasio zatvorenim“, rekao je Jashari.
Odlukom od 17. aprila 2012. godine sud u Strazburu dao je pravo na povraćaj penzija obustavljenih 1999. godine dvojici penzionera iz Mitrovice sa prezimenom Grudić, koji su se u Novi Pazar doselili radi žalbe u Strazburu i razmatrali žalbe stanovnika zemlje koje nisu članice Savjeta Evrope.
Ovom presudom, prema mišljenju ombudsmana, priznato je pravo svim potencijalnim tužiocima da dobiju sredstva iz fonda PIO.
Izvor: Koha/Kossev
