Sociolog i politički analitičar Artan Muhaxhiri kaže da je postalo uobičajeno da dinamika razvoja dijaloga Kosova i Srbije uz posredovanje EU zavisi isključivo od stepena pritiska glavnih aktera međunarodne zajednice, prenosi Albanian post.
„Dok je u ovom procesu važan uticaj pritiska međunarodne zajednice, veoma je važno da premijer Kosova Albin Kurti i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić preuzmu odgovornost i maksimalno se angažuju u dijalogu“, smatra Muhaxhiri.
Veliki američki i evropski pritisci javnosti, dodao je Muhaxhiri, dokazuju nedostatak stvarne i aktivne volje i posvećenosti kosovskih i srpskih političkih lidera procesu dijaloga.
„Oni imaju pasivan pristup. Očekuju da temeljne ideje, strateške orijentacije i rasporedi implementacije dolaze od američke i evropske diplomatije, a zatim primenjuju populističke diskurse da zamagljuju dostignuća i kompromise pred odgovarajućim društvima“, rekao je Muhaxhiri.
Sa druge tačke gledišta, prema njegovim rečima, "taktika" čestih i planiranih odlaganja u različitim fazama postizanja konačnog sporazuma može poslužiti kao alibi liderima u Prištini i Beogradu dok ne dođe vrijeme za kompromise koje nameću zapadne sile.
On je podvukao da sadašnje administracije u Briselu i Vašingtonu imaju za cilj da „kapitalizuju svoja ulaganja” u dijalog Kosova i Srbije pred izborne izazove, pa prema njegovoj ocjeni, na jesen moraju nužno imati opipljive i korisne rezultate.
Profesor političkih nauka Dritero Arifi naveo je da je izaslanik SAD Gabriel Escobar kao optimalan rok za dogovor između Kosova i Srbije dao kraj ljeta jer je i Briselsko-ohridskim sporazumom predviđeno da sporazum bude zaključen u roku od 150 dana, odnosno 18. avgusta, kada se organizuje Donatorska konferencija EU.
Arifi je ocjenio da kosovska strana mora samo da definiše formu ZSO, dok, naveo je, Srbija ima mnogo više obaveza.
Izvor: Kosovo Online/Albanian post
Veliki američki i evropski pritisci javnosti, dodao je Muhaxhiri, dokazuju nedostatak stvarne i aktivne volje i posvećenosti kosovskih i srpskih političkih lidera procesu dijaloga.
„Oni imaju pasivan pristup. Očekuju da temeljne ideje, strateške orijentacije i rasporedi implementacije dolaze od američke i evropske diplomatije, a zatim primenjuju populističke diskurse da zamagljuju dostignuća i kompromise pred odgovarajućim društvima“, rekao je Muhaxhiri.
Sa druge tačke gledišta, prema njegovim rečima, "taktika" čestih i planiranih odlaganja u različitim fazama postizanja konačnog sporazuma može poslužiti kao alibi liderima u Prištini i Beogradu dok ne dođe vrijeme za kompromise koje nameću zapadne sile.
On je podvukao da sadašnje administracije u Briselu i Vašingtonu imaju za cilj da „kapitalizuju svoja ulaganja” u dijalog Kosova i Srbije pred izborne izazove, pa prema njegovoj ocjeni, na jesen moraju nužno imati opipljive i korisne rezultate.
Profesor političkih nauka Dritero Arifi naveo je da je izaslanik SAD Gabriel Escobar kao optimalan rok za dogovor između Kosova i Srbije dao kraj ljeta jer je i Briselsko-ohridskim sporazumom predviđeno da sporazum bude zaključen u roku od 150 dana, odnosno 18. avgusta, kada se organizuje Donatorska konferencija EU.
Arifi je ocjenio da kosovska strana mora samo da definiše formu ZSO, dok, naveo je, Srbija ima mnogo više obaveza.
Izvor: Kosovo Online/Albanian post
