Zamjenik premijera Besnik Bislimi istakao je da evropski prijedlog nije bio u planu Kosova i međunarodne zajednice, ali da su dešavanja u Ukrajini promenila realnost, te da je EU došla do zaključka da nije moguće da se izvrši pritisak na Srbiju da, kako je naveo, bude konstruktivnija u procesu dijaloga, prenosi RTK.
Bislimi je izjavio da mu je izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak poslao spisak od 15 modela kako je regulisano pitanje manjinskih prava.
"Moramo da vidimo koji model nam odgovara, nećemo kopirati nikoga, postoje modeli koji se logično ne mogu primjeniti na Kosovu, a koji su razvijeni za ostrva", rekao je on.
Bislimi je naveo da će Kosovo i Srbija imati manje problema nakon prihvatanja evropskog plana.
„Sljedeći sastanak Kurtija i Vučića biće 18. marta, gdje će se razgovarati o zajedničkom dokumentu aneksa, takav je plan“, rekao je Bislimi.
Prema njegovim riječima, u trenutku kada se strane dogovore o aneksu, onda Evropska unija preuzima procedure potpisivanja ili finalizacije.
„Biće ceremonije, velike su šanse da će svi premijeri 27 država Evropske unije učestvovati na ceremoniji, kako bi se povećala politička posvećenost Evropske unije, koja stoji iza ovog dokumenta“, rekao je Bislimi.
Bislimi je ocjenio da je Kosovo napravilo ustupak i da bi bilo dobro za sve ako dođe do potpune normalizacije.
„Nema potpune normalizacije bez međusobnog priznavanja, za nas bi bilo optimalno rješenje da se normalizacija desi što prije, kako bi i građani Kosova i građani regiona, ali i sama Evropska unija imali korist od normalizacije odnosa Kosova i Srbije. Nažalost, postoji samo jedna strana koja misli da može imati koristi od održavanja tenzija a ne normalizacije, to je Srbija“, rekao je Bislimi.
On je naglasio da evropski plan, nije bio u planu Kosova.
„Ne, ovo nije plan na koji su ciljali ni Kosovo ni međunarodna zajednica, ako se jasno pogleda mandat gospodina Lajčaka, njegov mandat se sastoji od postizanja konačnog, pravno obavezujućeg sporazuma koji će se zasnivati na međusobnom priznanju. Nedavni događaji u oblasti bezbjednosti u Evropi, a posebno u Ukrajini, promjenili su realnost, gde je EU došla do zaključka da je u ovom trenutku nemoguće izvršiti dovoljan pritisak na srpsku stranu da bude konstruktivna u dijalog“, izjavio je on.
Bislimi je rekao da je sastanak 27. februara imao dva cilja i da je Kosovo bilo konstruktivno u dijalogu.
„Prvi cilj je bio da se zaključi rasprava o evropskom prijedlogu, koji su podržale glavne zemlje Kvinte, a drugi cilj je bio da se zatim razgovara o elementima i principima na kojima će se graditi tekst-aneks Sporazuma”, rekao je on sinoć za RTK.
Dodao je da cilj kosovske strane nije bio samo da se usaglasi o predmetnom prijedlogu, već i da se ovaj sporazum ojača potpisivanjem obe strane.
„Nažalost, izostala je spremnost Srbije da se to finalizira potpisivanjem predloženog dokumenta“, rekao je on.
Prema njegovim riječima, potpisivanjem tog dokumenta stvara se dobra osnova za punu fokusiranost strana na dizajn dokumenta.
Povodom pitanja položaja Srpske pravoslavne crkve, rekao je da je to sadržano u Ahtisaarijevom planu.
„Da pojačamo zaštitu, imamo veoma bogato nasljeđe na Kosovu, smatramo da nije ugroženo ni nasljeđe Srpske pravoslavne crkve. Zapravo su ih istorijski štitili Albanci, ono je zajednička tekovina. Možemo da razgovaramo na osnovu Okvira Savjeta Evrope“, rekao je Bislimi.
Izvor: Kosovo Online/RTK1
"Moramo da vidimo koji model nam odgovara, nećemo kopirati nikoga, postoje modeli koji se logično ne mogu primjeniti na Kosovu, a koji su razvijeni za ostrva", rekao je on.
Bislimi je naveo da će Kosovo i Srbija imati manje problema nakon prihvatanja evropskog plana.
„Sljedeći sastanak Kurtija i Vučića biće 18. marta, gdje će se razgovarati o zajedničkom dokumentu aneksa, takav je plan“, rekao je Bislimi.
Prema njegovim riječima, u trenutku kada se strane dogovore o aneksu, onda Evropska unija preuzima procedure potpisivanja ili finalizacije.
„Biće ceremonije, velike su šanse da će svi premijeri 27 država Evropske unije učestvovati na ceremoniji, kako bi se povećala politička posvećenost Evropske unije, koja stoji iza ovog dokumenta“, rekao je Bislimi.
Bislimi je ocjenio da je Kosovo napravilo ustupak i da bi bilo dobro za sve ako dođe do potpune normalizacije.
„Nema potpune normalizacije bez međusobnog priznavanja, za nas bi bilo optimalno rješenje da se normalizacija desi što prije, kako bi i građani Kosova i građani regiona, ali i sama Evropska unija imali korist od normalizacije odnosa Kosova i Srbije. Nažalost, postoji samo jedna strana koja misli da može imati koristi od održavanja tenzija a ne normalizacije, to je Srbija“, rekao je Bislimi.
On je naglasio da evropski plan, nije bio u planu Kosova.
„Ne, ovo nije plan na koji su ciljali ni Kosovo ni međunarodna zajednica, ako se jasno pogleda mandat gospodina Lajčaka, njegov mandat se sastoji od postizanja konačnog, pravno obavezujućeg sporazuma koji će se zasnivati na međusobnom priznanju. Nedavni događaji u oblasti bezbjednosti u Evropi, a posebno u Ukrajini, promjenili su realnost, gde je EU došla do zaključka da je u ovom trenutku nemoguće izvršiti dovoljan pritisak na srpsku stranu da bude konstruktivna u dijalog“, izjavio je on.
Bislimi je rekao da je sastanak 27. februara imao dva cilja i da je Kosovo bilo konstruktivno u dijalogu.
„Prvi cilj je bio da se zaključi rasprava o evropskom prijedlogu, koji su podržale glavne zemlje Kvinte, a drugi cilj je bio da se zatim razgovara o elementima i principima na kojima će se graditi tekst-aneks Sporazuma”, rekao je on sinoć za RTK.
Dodao je da cilj kosovske strane nije bio samo da se usaglasi o predmetnom prijedlogu, već i da se ovaj sporazum ojača potpisivanjem obe strane.
„Nažalost, izostala je spremnost Srbije da se to finalizira potpisivanjem predloženog dokumenta“, rekao je on.
Prema njegovim riječima, potpisivanjem tog dokumenta stvara se dobra osnova za punu fokusiranost strana na dizajn dokumenta.
Povodom pitanja položaja Srpske pravoslavne crkve, rekao je da je to sadržano u Ahtisaarijevom planu.
„Da pojačamo zaštitu, imamo veoma bogato nasljeđe na Kosovu, smatramo da nije ugroženo ni nasljeđe Srpske pravoslavne crkve. Zapravo su ih istorijski štitili Albanci, ono je zajednička tekovina. Možemo da razgovaramo na osnovu Okvira Savjeta Evrope“, rekao je Bislimi.
Izvor: Kosovo Online/RTK1
