Između Kosova i Srbije u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa nikada nije postignut neki dokument ili sporazum na osnovu kog se kosovskim specijalcima zabranjuje odlazak na sjever, gdje većinski živi srpsko stanovništvo.
Tako nešto tvrde iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Kosova, nakon niza izjava visokih srpskih zvaničnika da Priština nema pravo na osnovu Briselskog sporazuma iz 2013. da na sever šalje specijalce.
"Cilj [Aleksandra, predsednika Srbije] Vučića je da dezinformacijama izazove pometnju i neizvesnost među pripadnicima srpske zajednice na Kosovu. Ne postoji dogovor, nijedan dokument ili sporazum za ono što Vučić kaže, da Specijalna jedinica [Policije Kosova] ne može da ide na sever zemlje", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) savetnica ministra unutrašnjih poslova Kosova Xhelal Svecle, Nora Fetoshi.
Vlasti u Srbiji već neko vreme napominju da kosovske institucije nemaju pravo da šalju specijalne policijske snage u severne opštine - Severnu Mitrovicu, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić, ali nisu precizirale na koji se tačno Briselski sporazum pozivaju.
Slične izjave, uključujući i one predsednika Srbije Aleksandra Vučića, stižu poslednjih dana, usled tenzija na severu Kosova.
U tom delu Kosova lokalni Srbi su podigli barikade zbog hapšenja bivšeg policajca Dejana Pantića, kome je određen pritvor zbog sumnje da je učestvovao u napadu na prostorije Centralne izborne komisije u Severnoj Mitrovici.
Zbog čestih napada, policija Kosova je pojačala prisustvo na severu Kosova, ali su vlasti negirale da se radi o specijalnim jedinicama, kako to tvrde pojedini srpski zvaničnici.
U tom dokumentu se pominje da će "postojati jedinstvene policijske snage koje se zovu Policija Kosova", te da će "sva policija na severu Kosova biti integrisana u okvir Policije Kosova".
Tu je i pasus u kome se navodi da će postojati regionalni komandir policije za četiri opštine na severu, da će on biti kosovski Srbin koga imenuje MUP Kosova a kog predlažu gradonačelnici iz Severne Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka.
Ni u jednoj tački ovog sporazuma se ne pominju specijalne jedinice kosovske policije, odnosno da li one smeju ili ne ići na sever.
"Kosovska policija deluje na celoj teritoriji Kosova u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova. Ne postoji Briselski sporazum koji ograničava kosovsku policiju, uključujući specijalne jedinice. Nije tačno ono što kaže srpska strana, takvog dogovora nema", kaže Tahiri za RSE.
I Evropska unija (EU) je ranije saopštila da ne postoji dogovor ili sporazum koji specijalnim jedinicama Kosova zabranjuje odlazak na sever.
Portparol EU Peter Stano je u oktobru 2021. rekao da takav sporazum ne postoji, ali je ukazao na praksu da se odluka o slanju specijalaca koordiniše sa međunarodnom zajednicom.
RSE se obratio NATO-u, koji na Kosovu ima pripadnike u okviru Mirovne misije (KFOR), sa upitom da li je upoznat sa postojanjem nekog sporazuma ili dogovora kojim se Kosovu zabranjuje da pošalje specijalne jedinice na sever.
Međutim, do objavljivanja ovog tekst odgovor nije stigao.
Izvršni direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije Mentor Vrajoli [Vrajolli] smatra da ne postoji ni tajni dogovor između Kosova i Srbije, kojim bi se specijalnim jedinicama zabranio odlazak na sever.
"Čak i da postoji takvi sporazumi, oni se ne bi poštovali, jer bi bili neustavni... Ustav Kosova daje nadležnost Kosovskoj policiji da deluje na celoj teritoriji. Kosovska policija nema nijednu jedinicu koja bi mogla da se tretira drugačije od bilo koje druge jedinice", kaže Vrajoli za RSE.
Za razliku od Policije Kosova, poseta Bezbjednosnih snaga Kosova (BSK) severnim opštinama je ograničena sporazumom između Kosova i NATO-a.
KBS ne može da ide ili podigne bazu na severu bez saglasnosti KFOR, a tako nešto je dogovoreno razmenom pisama između tadašnjeg premijera Kosova Hashima Thacija i bivšeg generalnog sekretara Alijanse Andreasa Foga Rasmusena (Fogh Rasmussen).
Taj dogovor je 2020. godine javno objavio Albin Kurti, nakon što je izabran za premijera.
Kurti je taj sporazum opisao kao štetan i prosledio ga tužilaštvu, ali do ovog trenutka se ne zna da li je ono postupalo u tom slučaju.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je u nekoliko navrata stavio do znanja kosovskim institucijama da je taj sporazum i dalje na snazi.
Stoltenberg je u julu 2021. godine rekao za RSE da pozdravlja činjenicu da se kosovske vlasti pridržavaju dogovora postignutog 2013. na osnovu kog "Kosovske bezbednosne snage ne bi trebalo da budu raspoređene na sever bez prethodnog dogovora sa KFOR".
Na upit RSE da li je ovaj dogovor na snazi, iz KFOR ponavljaju da KBS na sever ne može da ide bez njegovog pristanka.
Kosovske bezbedonosne snage trenutno prolaze kroz proces transformacije u Vojsku Kosova.
"Cilj [Aleksandra, predsednika Srbije] Vučića je da dezinformacijama izazove pometnju i neizvesnost među pripadnicima srpske zajednice na Kosovu. Ne postoji dogovor, nijedan dokument ili sporazum za ono što Vučić kaže, da Specijalna jedinica [Policije Kosova] ne može da ide na sever zemlje", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) savetnica ministra unutrašnjih poslova Kosova Xhelal Svecle, Nora Fetoshi.
Vlasti u Srbiji već neko vreme napominju da kosovske institucije nemaju pravo da šalju specijalne policijske snage u severne opštine - Severnu Mitrovicu, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić, ali nisu precizirale na koji se tačno Briselski sporazum pozivaju.
Slične izjave, uključujući i one predsednika Srbije Aleksandra Vučića, stižu poslednjih dana, usled tenzija na severu Kosova.
U tom delu Kosova lokalni Srbi su podigli barikade zbog hapšenja bivšeg policajca Dejana Pantića, kome je određen pritvor zbog sumnje da je učestvovao u napadu na prostorije Centralne izborne komisije u Severnoj Mitrovici.
Zbog čestih napada, policija Kosova je pojačala prisustvo na severu Kosova, ali su vlasti negirale da se radi o specijalnim jedinicama, kako to tvrde pojedini srpski zvaničnici.
Šta piše u Briselskom sporazumu?
U aprilu 2013. godine tadašnji premijer Kosova Hašim Tači (Hashim Thaqi) i premijer Srbije Ivica Dačić su, uz posredovanje EU, potpisali prvi Briselski sporazum, koji se zvanično zove "Prvi sporazum o principu normalizacije odnosa".U tom dokumentu se pominje da će "postojati jedinstvene policijske snage koje se zovu Policija Kosova", te da će "sva policija na severu Kosova biti integrisana u okvir Policije Kosova".
Tu je i pasus u kome se navodi da će postojati regionalni komandir policije za četiri opštine na severu, da će on biti kosovski Srbin koga imenuje MUP Kosova a kog predlažu gradonačelnici iz Severne Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka.
Ni u jednoj tački ovog sporazuma se ne pominju specijalne jedinice kosovske policije, odnosno da li one smeju ili ne ići na sever.
Tahiri: Policija Kosova ima mandat da deluje na celoj teritoriji
Bivša šefica kosovskog pregovaračkog tima u dijalogu sa Srbijom Edita Tahiri takođe negira da je u Briselu ikada potpisan dokument kojim bi se specijalcima zabranio odlazak na sever."Kosovska policija deluje na celoj teritoriji Kosova u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova. Ne postoji Briselski sporazum koji ograničava kosovsku policiju, uključujući specijalne jedinice. Nije tačno ono što kaže srpska strana, takvog dogovora nema", kaže Tahiri za RSE.
I Evropska unija (EU) je ranije saopštila da ne postoji dogovor ili sporazum koji specijalnim jedinicama Kosova zabranjuje odlazak na sever.
Portparol EU Peter Stano je u oktobru 2021. rekao da takav sporazum ne postoji, ali je ukazao na praksu da se odluka o slanju specijalaca koordiniše sa međunarodnom zajednicom.
RSE se obratio NATO-u, koji na Kosovu ima pripadnike u okviru Mirovne misije (KFOR), sa upitom da li je upoznat sa postojanjem nekog sporazuma ili dogovora kojim se Kosovu zabranjuje da pošalje specijalne jedinice na sever.
Međutim, do objavljivanja ovog tekst odgovor nije stigao.
Šta se navodi u Zakonu o policiji Kosova?
Zakon o policiji Kosova obavezuje tu instituciju da deluje na celoj teritoriji zemlje.Izvršni direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije Mentor Vrajoli [Vrajolli] smatra da ne postoji ni tajni dogovor između Kosova i Srbije, kojim bi se specijalnim jedinicama zabranio odlazak na sever.
"Čak i da postoji takvi sporazumi, oni se ne bi poštovali, jer bi bili neustavni... Ustav Kosova daje nadležnost Kosovskoj policiji da deluje na celoj teritoriji. Kosovska policija nema nijednu jedinicu koja bi mogla da se tretira drugačije od bilo koje druge jedinice", kaže Vrajoli za RSE.
Na sever bez odobrenja ne može BSK
Za razliku od Policije Kosova, poseta Bezbjednosnih snaga Kosova (BSK) severnim opštinama je ograničena sporazumom između Kosova i NATO-a.
KBS ne može da ide ili podigne bazu na severu bez saglasnosti KFOR, a tako nešto je dogovoreno razmenom pisama između tadašnjeg premijera Kosova Hashima Thacija i bivšeg generalnog sekretara Alijanse Andreasa Foga Rasmusena (Fogh Rasmussen).
Taj dogovor je 2020. godine javno objavio Albin Kurti, nakon što je izabran za premijera.
Kurti je taj sporazum opisao kao štetan i prosledio ga tužilaštvu, ali do ovog trenutka se ne zna da li je ono postupalo u tom slučaju.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je u nekoliko navrata stavio do znanja kosovskim institucijama da je taj sporazum i dalje na snazi.
Stoltenberg je u julu 2021. godine rekao za RSE da pozdravlja činjenicu da se kosovske vlasti pridržavaju dogovora postignutog 2013. na osnovu kog "Kosovske bezbednosne snage ne bi trebalo da budu raspoređene na sever bez prethodnog dogovora sa KFOR".
Na upit RSE da li je ovaj dogovor na snazi, iz KFOR ponavljaju da KBS na sever ne može da ide bez njegovog pristanka.
Kosovske bezbedonosne snage trenutno prolaze kroz proces transformacije u Vojsku Kosova.
