Nacrt novog Građanskog zakonika, koji, pored ostalog, otvara put za regulisanje "građanske zajednice" između osoba istog pola u srijedu (16. marta) nije dobio podršku u Skupštini Kosova.
Tokom glasanja u sali je bilo prisutno 77 od 120 poslanika. Njih 28 je glasalo za, 29 protiv, četvoro se uzdržalo od glasanja, a 16 poslanika nije se nikako izjasnilo. Protiv su glasali i poslanici vladajuće koalicije.
U Nacrtu Građanskog zakonika piše da je "brak zakonski registrovana zajednica između dva supružnika različitog pola, putem koje oni slobodno odlučuju da će živeti zajedno kao muž i žena".
Osobama istog pola se, kako predviđa Nacrt, dozvoljava "registracija građanskih zajednica istog pola", a uslovi i postupci biće uređeni posebnim zakonom.
Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin Kurti) je u Skupštini pojasnio da se ovakvim rešenjem u građanskom zakoniku ne regulišu istopolni brakovi već da se samo osobama istog pola omogućava da zvanično zavedu zajednički život.
Zakonikom je, rekao je Kurti, predviđena mogućnost registracije "građanske zajednice" osoba istog pola ali još nisu usaglašeni uslovi i postupak za registraciju i to će tek biti rešeno.
To je u potpunosti u skladu sa Ustavom, koji ne dozvoljava bilo kakvu diskriminaciju, pa ni diskriminaciju na osnovu pola, rekao je Kurti.
Ustav Kosova predviđa da "svako ima pravo na sklapanje braka, na osnovu slobodnog izbora supružnika i pravo na zasnivanje porodice u skladu sa zakonom".
Driton Seljmanaj (Driton Selmanaj) iz Demokratskog saveza Kosova je ustvrdio da su, zbog fokusa na definisanju istopolnih brakova i "građanske zajednice", mnoga druga važna pitanja ostavljena po strani.
Šef opozicione Demokratske partije Kosova Abeljard (Abelard) Tahiri je podsetio da su verske zajednice na Kosovu protiv zakonika upravo zbog ovog člana.
I Besnik Tahiraj, šef poslaničke grupe opozicione Alijanse za budućnost Kosova, je naveo kako građanima treba otvoreno da se kaže šta podrazumeva "građanska zajednica", te naveo kako je ta poslanička grupa protiv ove verzije zakonika.
Erdžan Galjuši (Erxhan Galushi) iz Multietničke parlamentarne grupe rekao je da je deo zakonika koji se odnosi na sklapanje zajednice između osoba istog pola protiv porodičnih i tradicionalnih vrednosti.
Luljeta Demoli (Luleta Demoli), izvršna direktorka Kosovskog centra za rodne studije iz mreže nevladinih organizacija koje podržavaju LGBT zajednicu, kaže da se civilni sektor od 2016. godine zalaže za priznavanje prava na istopolne brakove. Napominje da je tako nešto garantovano i Ustavom Kosova.
Ona se nada da će poslanici Skupštine Kosova, prilikom usvajanja Nacrta građanskog zakonika, poštovati Ustav na koji su položili zakletvu i da će glasati za jednaka prava i omogućiti istopolne brakove, a ne da budu ograničeni na "građansku zajednicu".
"Znam da ima političkih partija koje su konzervativnije, ima političkih partija koje nikada nisu razgovarale na ovu temu. Ali ja se iskreno nadam da su imali vremena da pročitaju, da razmisle i podrže ljudska prava na Kosovu. Dakle, da im damo za pravo a ne da ih vraćamo unazad, jer je dosta posla urađeno kako bi se ta prava priznala Ustavom Kosova", navodi Demoli.
Napominje da će, ukoliko se Građanskim zakonikom ne uvede pravo na istopolne brakove, predmet biti poslat Ustavnom sudu na razmatranje.
"Ne slažemo se da se zajednički život dve osobe istog pola nazove brakom ili venčanjem i protiv smo orijentacije da oni usvajaju decu", navedeno je u zajedničkom reagovanju lidera verskih zajednica na Kosovu.
RSE se obratio i Srpskoj pravoslavnoj crkvi na Kosovu sa upitom kakav je njihov stav o istopolnim brakovima ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Ona smatra da je brak društveni izum, koji podrazumeva strukturu obaveza i odgovornosti, kako finansijskih i emocionalnih, tako i političkih. Napominje da se brak ne može posmatrati kao odnos definisan natprirodnom moći.
"Brak je ljudski izum, uvek je bio i on se stalno preispituje. Ako prihvatamo da živimo u demokratskoj zemlji, zemlji koja je sekularna, onda ni vera i verska uverenja ne bi trebala da određuju značenje, u ovom slučaju, institucije", kaže Ljuci.
Sociolog Ismailj Hasani (Ismail Hasani) ocenjuje, međutim, da je "otvaranje" albanskog društva prema komunikaciji sa zemljama koje su priznale LGBT zajednicu i dozvolile istopolne brakove, uticalo na kosovsko društvo uopšte. Prema njegovom objašnjenju, protiv istoplnih brakova je kulturološko i versko albansko društvo.
"Pogotovo kada je u pitanju ostvarivanje prava na sklapanje braka dve osobe istog pola i pogotovo na ostvarivanje prava na roditeljstvo, odnosno usvajanje dece. To je zato što u kulturološkom, verskom i ljudskom smislu roditeljstvo znači ostvarivanje prava na rodteljstvo oca i majke. Svako uskraćivanje detetu da ima majku je elementarno kršenje ljudskih prava", smatra Hasani.
"Brak, na neki način, znači stvaranje porodice. Ali porodica ne znači nužno rađanje ili stvaranje biološke dece u toj vezi", naglašava Ljuci.
Sa druge strane, sociolog Hasani kaže da je sociološka teorija o porodici, koju zagovara antropolog i sociolog Luis Morgan (Lewis Morgan) a koja do danas nije oborena, u suprotnosti sa porodičnim vrednostima, što mogu da potvrde i istopolni parovi koji usvajaju decu.
"Porodica podrazumeva bračni par suprotnog pola, potomstvo – decu, kao i usvojenu decu. To je sociološki pojam, koji se nije promenio u literaturi širom sveta", naglašava Hasani.
Nacrt građanskog zakonika ne definiše šta se podrazumeva pod "građanskom zajednicom" ali se navodi da "osobe koje su u braku i partneri iz građanske zajednice uživaju recipročna prava i dužnosti prema ovom kodeksu".
U zapadnim zemljama "građanska zajednica" nije isto što i brak, već se smatra odnosom dve osobe, koje imaju pravnu zaštitu samo na državnom nivou.
U nekim zemljama Evropske unije, pripadnici "građanske zajednice" koji žive zajedno, svoj odnos mogu da ozvaniče pred nadležnim organima u mestu prebivališta.
U Nacrtu Građanskog zakonika piše da je "brak zakonski registrovana zajednica između dva supružnika različitog pola, putem koje oni slobodno odlučuju da će živeti zajedno kao muž i žena".
Osobama istog pola se, kako predviđa Nacrt, dozvoljava "registracija građanskih zajednica istog pola", a uslovi i postupci biće uređeni posebnim zakonom.
Premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin Kurti) je u Skupštini pojasnio da se ovakvim rešenjem u građanskom zakoniku ne regulišu istopolni brakovi već da se samo osobama istog pola omogućava da zvanično zavedu zajednički život.
Zakonikom je, rekao je Kurti, predviđena mogućnost registracije "građanske zajednice" osoba istog pola ali još nisu usaglašeni uslovi i postupak za registraciju i to će tek biti rešeno.
To je u potpunosti u skladu sa Ustavom, koji ne dozvoljava bilo kakvu diskriminaciju, pa ni diskriminaciju na osnovu pola, rekao je Kurti.
Ustav Kosova predviđa da "svako ima pravo na sklapanje braka, na osnovu slobodnog izbora supružnika i pravo na zasnivanje porodice u skladu sa zakonom".
Šta kažu parlamentarne stranke?
Šefica parlamentarne grupe vladajućeg Pokreta Samoopredeljenje Mimoza Kusari Ljilja (Mimoza Kusari Lila) je pojasnila da Nacrt Građanskog zakona samo afirmativno prepoznaje "građansku zajednicu" kao kategoriju.Driton Seljmanaj (Driton Selmanaj) iz Demokratskog saveza Kosova je ustvrdio da su, zbog fokusa na definisanju istopolnih brakova i "građanske zajednice", mnoga druga važna pitanja ostavljena po strani.
Šef opozicione Demokratske partije Kosova Abeljard (Abelard) Tahiri je podsetio da su verske zajednice na Kosovu protiv zakonika upravo zbog ovog člana.
I Besnik Tahiraj, šef poslaničke grupe opozicione Alijanse za budućnost Kosova, je naveo kako građanima treba otvoreno da se kaže šta podrazumeva "građanska zajednica", te naveo kako je ta poslanička grupa protiv ove verzije zakonika.
Erdžan Galjuši (Erxhan Galushi) iz Multietničke parlamentarne grupe rekao je da je deo zakonika koji se odnosi na sklapanje zajednice između osoba istog pola protiv porodičnih i tradicionalnih vrednosti.
LGBT zajednica protiv termina 'građanska zajednica'
Nevladine organizacije koje se bave pravima LGBT zajednice već su ranije navele da neće prihvatiti termin "građanska zajednica".Luljeta Demoli (Luleta Demoli), izvršna direktorka Kosovskog centra za rodne studije iz mreže nevladinih organizacija koje podržavaju LGBT zajednicu, kaže da se civilni sektor od 2016. godine zalaže za priznavanje prava na istopolne brakove. Napominje da je tako nešto garantovano i Ustavom Kosova.
Ona se nada da će poslanici Skupštine Kosova, prilikom usvajanja Nacrta građanskog zakonika, poštovati Ustav na koji su položili zakletvu i da će glasati za jednaka prava i omogućiti istopolne brakove, a ne da budu ograničeni na "građansku zajednicu".
"Znam da ima političkih partija koje su konzervativnije, ima političkih partija koje nikada nisu razgovarale na ovu temu. Ali ja se iskreno nadam da su imali vremena da pročitaju, da razmisle i podrže ljudska prava na Kosovu. Dakle, da im damo za pravo a ne da ih vraćamo unazad, jer je dosta posla urađeno kako bi se ta prava priznala Ustavom Kosova", navodi Demoli.
Napominje da će, ukoliko se Građanskim zakonikom ne uvede pravo na istopolne brakove, predmet biti poslat Ustavnom sudu na razmatranje.
Verske zajednice protiv istopolnih brakova
Lideri Islamske zajednice, Katoličke crkve, Protestantsko evangelističke crkve i Jevrejske zajednice su prošlog meseca tražili da se Građanskim zakonikom ne menja definicija i tumačenje porodice, braka i bračnog statusa."Ne slažemo se da se zajednički život dve osobe istog pola nazove brakom ili venčanjem i protiv smo orijentacije da oni usvajaju decu", navedeno je u zajedničkom reagovanju lidera verskih zajednica na Kosovu.
RSE se obratio i Srpskoj pravoslavnoj crkvi na Kosovu sa upitom kakav je njihov stav o istopolnim brakovima ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Struka različito o definiciji braka i porodice
Profesorka antropologije u Prištini Nita Ljuci (Nita Luci) za RSE kaže da je definicija braka kulturološke prirode i dodaje da nije ništa neobično da se na tu temu iznose različiti stavovi.Ona smatra da je brak društveni izum, koji podrazumeva strukturu obaveza i odgovornosti, kako finansijskih i emocionalnih, tako i političkih. Napominje da se brak ne može posmatrati kao odnos definisan natprirodnom moći.
"Brak je ljudski izum, uvek je bio i on se stalno preispituje. Ako prihvatamo da živimo u demokratskoj zemlji, zemlji koja je sekularna, onda ni vera i verska uverenja ne bi trebala da određuju značenje, u ovom slučaju, institucije", kaže Ljuci.
Sociolog Ismailj Hasani (Ismail Hasani) ocenjuje, međutim, da je "otvaranje" albanskog društva prema komunikaciji sa zemljama koje su priznale LGBT zajednicu i dozvolile istopolne brakove, uticalo na kosovsko društvo uopšte. Prema njegovom objašnjenju, protiv istoplnih brakova je kulturološko i versko albansko društvo.
"Pogotovo kada je u pitanju ostvarivanje prava na sklapanje braka dve osobe istog pola i pogotovo na ostvarivanje prava na roditeljstvo, odnosno usvajanje dece. To je zato što u kulturološkom, verskom i ljudskom smislu roditeljstvo znači ostvarivanje prava na rodteljstvo oca i majke. Svako uskraćivanje detetu da ima majku je elementarno kršenje ljudskih prava", smatra Hasani.
Shvatanje porodice
Antropološkinja Ljuci ocenjuje da se brak, u radikalnom smislu, dovodi u vezu sa emocionalnom brigom među ljudima i radikalnim definicijama oko porodice."Brak, na neki način, znači stvaranje porodice. Ali porodica ne znači nužno rađanje ili stvaranje biološke dece u toj vezi", naglašava Ljuci.
Sa druge strane, sociolog Hasani kaže da je sociološka teorija o porodici, koju zagovara antropolog i sociolog Luis Morgan (Lewis Morgan) a koja do danas nije oborena, u suprotnosti sa porodičnim vrednostima, što mogu da potvrde i istopolni parovi koji usvajaju decu.
"Porodica podrazumeva bračni par suprotnog pola, potomstvo – decu, kao i usvojenu decu. To je sociološki pojam, koji se nije promenio u literaturi širom sveta", naglašava Hasani.
Nacrt građanskog zakonika ne definiše šta se podrazumeva pod "građanskom zajednicom" ali se navodi da "osobe koje su u braku i partneri iz građanske zajednice uživaju recipročna prava i dužnosti prema ovom kodeksu".
U zapadnim zemljama "građanska zajednica" nije isto što i brak, već se smatra odnosom dve osobe, koje imaju pravnu zaštitu samo na državnom nivou.
U nekim zemljama Evropske unije, pripadnici "građanske zajednice" koji žive zajedno, svoj odnos mogu da ozvaniče pred nadležnim organima u mestu prebivališta.
