Vlada Kosova uprkos povlačenju američke kompanije „Contour Global“ iz projekta izgradnje elektrane „Novo Kosovo“ nije odustala od realizacije tog projekta, čiji je cilj rješenje problema sa snabdjevanjem električnom energijom, prenosi RTK.
U martu ove godine američka kompanija „Contour Global“ koju je vlada izabrala za izgradnju elektrane snage 500 megavata, najavila je da će se povući iz projekta.
Portparol Ministarstva ekonomije i zaštite životne sredine Uran Haxha rekao je za Radio Slobodna Evropa da to ministartvo razmatra modalitete oko projekta elektrane „Novo Kosovo“.
Vlada Kosova nije donela nijednu odluku, a nije ni na putu da donese odluku, da odustane od izgradnje povećanih kapaciteta sa elektranom „Novo Kosovo“.
„Kao što je predviđeno Programom upravljanja 2020-2023, vlada će razmotriti projekat elektrane. To su modaliteti o kojima se raspravlja i za svaku odluku koja bude doneta bićemo transparentni, obavjestićemo javnost“, rekao je Haxha.
Ugovor između Vlade Kosova i „Contour Globala“ potpisan je 2017. godine, a pripreme za projekat započele 2001. godine.
Izgradnja elektrane „Novo Kosovo“ trebala je da započne ove godine, a da bude puštena u rad 2023. godine, njena izgradnja koštala bi 1,3 milijarde eura.
IRP: Termoelektrana „Novo Kosovo“ mrtav projekat
Izgradnji elektrane „Novo Kosovo“ protivili su se predstavnici civilnog društva, koji su projekat smatrali štetnim za životnu sredinu.
Smatra se da ugalj stvara veliko zagađenje vazduha.
Viši istraživač u Institutu za razvojnu politiku (IRP) Dardan Abaz rekao je za Radio Slobodna Evropa da bi Vlada Kosova trebalo da krene drugim putem za energetske kapacitete i da se odrekne energetskog kapaciteta na ugalj.
„Zatražili smo pojašnjenje stava Vlade Kosova u vezi sa elektranom ’Novo Kosovo’, a prema nekim izvještajima koje imamo iznutra, vlada i dalje pokušava da uspostavi komunikaciju sa kompanijom „Contour Global“ i pogledajte koji su modaliteti da biste nastavili sa ovim projektom. Za nas je ovaj projekat mrtav“, rekao je Abazi.
Prema njegovim riječima, put koji treba da sledi Vlada Kosova je ispitivanje mogućnosti kroz opšte modelovanje energetskog sistema Kosova kako bi se utvrdilo da li postoji određeni potencijal za dalje energetske investicije.
„Potrebni su nam novi energetski kapaciteti, ali smatramo da bi ti kapaciteti trebalo da potiču iz obnovljivih izvora energije, bilo povećanjem ulaganja u oblast podsticajnih mjera obnovljive energije ili jačanjem samih proizvodnih mehanizama kroz potrošače putem solarnih panela i druge opreme koja utiče na smanjenje potrošnje i povećanje proizvodnje energije“, rekao je Abazi.
Cjevovod, prilika za uklanjanje energetskog kapaciteta na ugalj
S druge strane, projekat gasovoda Grčka-Makedonija-Kosovo smatra se dobrom prilikom za nove energetske kapacitete.
Ministar za infrastrukturu u Vladi Kosova, Arban Abrashi u intervjuu za Radio Slobodna Evropa rekao je da je projekat o kojem se razgovaralo na sastancima u Vašingtonu 3. i 4. septembra, kada je postignut sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije jtakođe bila cjevovodna linija.
„Gasovod je projekat koji se ne pominje i koji ima veliku težinu u poslovanju na Kosovu i uopšte u razvoju... O tome smo već razgovarali, ali to je projekat koji je bio dio diskusija i američkih investicija na Kosovu. Osnovna ideja je izgradnja gasovoda od Grčke do Kosova, dok će naša veza biti uspostavljena u Skoplju“, rekao je Abrashi.
Abazi dodaje da bi projekat cjevovoda trebalo da pregleda Vlada Kosova kako bi uklonila energetski kapacitet uglja.
„Kosovo se mora osloboditi zagađujućih izvora energije i preći na obnovljivu energiju i druge alternative. Zatim, pogledajmo mogućnosti čak i uzimajući u obzir ove nedavne investicije najavljene u Vašingtonskim obavezama. Da vidimo koje su ponuđene opcije“, rekao je Abazi.
Kosovo je dosljedno razmišlja o povećanju energetskih kapaciteta putem uglja, jer ima više od 10 milijardi tona uglja i kao takvo je peta država na svijetu u pogledu količine tog resursa.
Međutim, Kosovo se i dalje suočava sa nestašicom energije.
Izvor: Kosovo Online/RTK
Portparol Ministarstva ekonomije i zaštite životne sredine Uran Haxha rekao je za Radio Slobodna Evropa da to ministartvo razmatra modalitete oko projekta elektrane „Novo Kosovo“.
Vlada Kosova nije donela nijednu odluku, a nije ni na putu da donese odluku, da odustane od izgradnje povećanih kapaciteta sa elektranom „Novo Kosovo“.
„Kao što je predviđeno Programom upravljanja 2020-2023, vlada će razmotriti projekat elektrane. To su modaliteti o kojima se raspravlja i za svaku odluku koja bude doneta bićemo transparentni, obavjestićemo javnost“, rekao je Haxha.
Ugovor između Vlade Kosova i „Contour Globala“ potpisan je 2017. godine, a pripreme za projekat započele 2001. godine.
Izgradnja elektrane „Novo Kosovo“ trebala je da započne ove godine, a da bude puštena u rad 2023. godine, njena izgradnja koštala bi 1,3 milijarde eura.
IRP: Termoelektrana „Novo Kosovo“ mrtav projekat
Izgradnji elektrane „Novo Kosovo“ protivili su se predstavnici civilnog društva, koji su projekat smatrali štetnim za životnu sredinu.
Smatra se da ugalj stvara veliko zagađenje vazduha.
Viši istraživač u Institutu za razvojnu politiku (IRP) Dardan Abaz rekao je za Radio Slobodna Evropa da bi Vlada Kosova trebalo da krene drugim putem za energetske kapacitete i da se odrekne energetskog kapaciteta na ugalj.
„Zatražili smo pojašnjenje stava Vlade Kosova u vezi sa elektranom ’Novo Kosovo’, a prema nekim izvještajima koje imamo iznutra, vlada i dalje pokušava da uspostavi komunikaciju sa kompanijom „Contour Global“ i pogledajte koji su modaliteti da biste nastavili sa ovim projektom. Za nas je ovaj projekat mrtav“, rekao je Abazi.
Prema njegovim riječima, put koji treba da sledi Vlada Kosova je ispitivanje mogućnosti kroz opšte modelovanje energetskog sistema Kosova kako bi se utvrdilo da li postoji određeni potencijal za dalje energetske investicije.
„Potrebni su nam novi energetski kapaciteti, ali smatramo da bi ti kapaciteti trebalo da potiču iz obnovljivih izvora energije, bilo povećanjem ulaganja u oblast podsticajnih mjera obnovljive energije ili jačanjem samih proizvodnih mehanizama kroz potrošače putem solarnih panela i druge opreme koja utiče na smanjenje potrošnje i povećanje proizvodnje energije“, rekao je Abazi.
Cjevovod, prilika za uklanjanje energetskog kapaciteta na ugalj
S druge strane, projekat gasovoda Grčka-Makedonija-Kosovo smatra se dobrom prilikom za nove energetske kapacitete.
Ministar za infrastrukturu u Vladi Kosova, Arban Abrashi u intervjuu za Radio Slobodna Evropa rekao je da je projekat o kojem se razgovaralo na sastancima u Vašingtonu 3. i 4. septembra, kada je postignut sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije jtakođe bila cjevovodna linija.
„Gasovod je projekat koji se ne pominje i koji ima veliku težinu u poslovanju na Kosovu i uopšte u razvoju... O tome smo već razgovarali, ali to je projekat koji je bio dio diskusija i američkih investicija na Kosovu. Osnovna ideja je izgradnja gasovoda od Grčke do Kosova, dok će naša veza biti uspostavljena u Skoplju“, rekao je Abrashi.
Abazi dodaje da bi projekat cjevovoda trebalo da pregleda Vlada Kosova kako bi uklonila energetski kapacitet uglja.
„Kosovo se mora osloboditi zagađujućih izvora energije i preći na obnovljivu energiju i druge alternative. Zatim, pogledajmo mogućnosti čak i uzimajući u obzir ove nedavne investicije najavljene u Vašingtonskim obavezama. Da vidimo koje su ponuđene opcije“, rekao je Abazi.
Kosovo je dosljedno razmišlja o povećanju energetskih kapaciteta putem uglja, jer ima više od 10 milijardi tona uglja i kao takvo je peta država na svijetu u pogledu količine tog resursa.
Međutim, Kosovo se i dalje suočava sa nestašicom energije.
Izvor: Kosovo Online/RTK
